Svetionici

[Morpheus 5112]

Upravo gledam u dva priveska koja nosim oko vrata, i razmišljam kako oni imaju jedan poseban značaj, po jedno divno podsećanje na ljude i događaje koji me čine ili su me činili onim što jesam.

Jedno je, oni koji me znaju će se nasmejati, krst. Kršten sam, a kuma beše jedna divna gospođa po imenu Evangelia (Ευαγγελία). Neko je u temi pomenuo osobu koja zrači toplinom i saosećanjem, dobrotom. To je ona. Svetionik.

Drugo je malo dublje i tužnije. Nosim privezak sa početnim slovom mog imena. Isti onakav kakav je moj otac nosio ceo život i jedino što je posle njega ostalo... a ni to nije sačuvano. Ono je sećanje, ono je opomena. To je drugi svetionik.

Imate li vi svoje svetionike? Tu mislim pre svega na predmete koji predstavljaju uspomene na drage osobe ili značajne događaje iz života za koje ste posebno emotivno vezani. U kom obliku se nalaze i šta vam znače? Nosite li ih, ili ih ljubomorno čuvate na nekom specijalnom kutku vašeg univezuma?

[gresan 1851]

Čitam ovo što si napisao i shvatam koliko smo slučajno slični. Ne robujem predmetima po kući i nemam neke "jako bitne" jer mi nešto znače.

Ali kao i ti nosim dva priveska oko vrata. Jedan već 25 godina, a drugi dodah pre 14. To je inače zajedno sa lančićem jedini "nakit" koji nosim.

Prvi mi je pokonila, tada devojka mog života za prvu godišnjicu zabavljanja, iako sam ja već tada znao da ću je načiniti majkom moje dece....

Drugi je moja majka nosila poslednjih desetak godina života. On je u obliku jedrenjaka Nisam sujeveran ali nekako volim da mislim da mi on olakšava plovidbu po nemirnom moru zvano život.

[Aiko 1794]

Imam svoj svetionik, mali krstic od tisovine..nosim ga na nekom obicnom kanapcicu oko vrata i to mi je jedini nakit..

Dobio ga je sin od monaha na prvoj ekskurziji u zabavistu u nekom od fruskogorskih manastira..i bio je tako vazan kad mi ga je poklanjao jer mu je monah rekao da ce taj krstic cuvati onog kome bude poklonjen..

Da li me je sacuvao?

Ne bas..

Ali bez njega ne mogu ni pet minuta..

Preprosle godine, dodala sam jos jedan drveni krstic sa Hilandara..poslat je mojoj cerki kao blagoslov pred operaciju..

[Mia 6075]

Preprosle godine, dodala sam jos jedan drveni krstic sa Hilandara..

Da... jedan drveni krstić sa Hilandara...

Koji sam dobila, kada sam bila u trećem mesecu trudnoće...

Nisam ga skidala...

I nisu mi ga skinuli, čak i kada sam se porodila... carski...

Verujem... da mi je pomogao... jer smo bili na ivici... i Kiki i ja...

Končić, na kome je visio, pukao je odavno... ali je krstić uvek tu... da li u novčaniku... rancu... džepu..

Kao uspomena... na pobedu... životnu :)

[Zoe 181]

landic koji sam dobila od moje jedinice sa nezno rezbarenim priveskom - srca koje se rasklapa. U jednoj polovini je slika moje cerke, najsvetlijeg svetionika mog zivota, u drugoj slika pokojnog mi brata koji vrlo cesto osvetljava moje snove!

[ako_odem 666]

Ne.

Sećanja su moj svetionik.

Srce je moj svetionik.

[bigrancer 640]

Kaze jedan moj prijatelj :

"Volim sto imam mali stan i u njemu malu sobu.

Sve mi je na dohvat ruke. "

Tako i ja.

Praktican.

Svi moji svetionici stoje na zidu.

Volim njihovu blizinu i volim njihovu svetlost kada se mrak spusti u sobu i zatvorim oci.

Izmenjeno April 4, 2011 od strane člana bigrancer

[Smucalica 5972]

Imate li vi svoje svetionike? 

​Imam.

Nije privezak, lančić, niti bilo šta slično...

u pitanju je jedna fotografija,

davno slikana... januara '73.

imamo osmeh i on i ja... 

i kad god mi se steški, kad god trepavice budu teške,

da zadrže navalu suza,

izvadim tu fotografiju i pitam se - dokle?
Mnogo nedostaje...

mnogo nedostaje...

Pogled na nju mi daju snagu da izdržim sve ovo što je preda mnom,

jer znam da bih u njemu imala svu podršku koja mi je potrebna...

moj tata je moj svetionik... on je moja svetlost u svem ovom mraku koji me okružuje...