Okrugli sto - lična iskustva

[Adrijan 3662]

Ovde bi da iznosimo svoja iskustva vezana za stripove, ako ta iskustva nisu direktno povezana sa nekim konkretnim serijalom.

Jeste li ih sakupljali? Gde su sada te sveske?

Jesu li vam pomagali u odrastanju? Kako su uticali na kreiranje ličnosti?

Koji su vam bili omiljeni?

Da li ste pokušavali i ne samo pokušavali da ih crtate?

[Adrijan 3662]

Stripovi su veoma mnogo uticali na kreiranje moje, i ne samo moje, ličnosti.

Za razliku od "pravih" romana, koji su najviše pobuđivali maštu, jer si u svojoj glavi morao vizuelizovati svaki lik, predeo ili šta je već opisano rečima, stripovi su bili mnogo čitljiviji i sugestivniji. Ali ipak su na čaroban način uvlačili čitaoca u svoje stranice.

Ne poznajem ni jednog zaljubljenika u stripove koji nije i sam smišljao razne epizode sa svojim junacima, u kojima je po pravilu i on sam učestvovao. I skoro svako je i pokušao da nacrta barem jednu tablu. Manje ili više uspešno. No nije bitno, bitno je da se maštalo, pokušavalo, razmišljalo.

Današnja deca su uskraćena dobrim delom za taj deo, za zamišljanje koje inspiriše maštanje. Današnji filmovi ekranizuju bukvalno svaki detalj i ne dozvoljavaju detetu da zamišlja i izmišlja.

Na primer Flaš Gordon, a posebno njegov "podstrip" (izvedeni strip), j'be me onaj švaba što mi sklanja stvari po kući, pa ne mogu da se setim kako su se zvali, a radi se o nekoj svemirskoj akademiji, školi za astronaute. E ti stripovi su i mene vinuli među zvezde, pa sam zajedno sa Onkom maštao o tome kako ćemo postati kosmonauti.

I danas, posebno leti na moru, dok sedim na mojoj terasi, a ostali spavaju, volim da blenem u zvezde i ... Ništa. Samo blenem. Kada se vratim, spustim na zemlju, osećam se mnogo lepše i sigurnije. Kao da sam upio neku zvezdanu energiju u sebe.