Da li baš svako može da mrzi?

[Aiko 1794]

Sta je ustvari mrznja?

Kada nekog ne volimo, da li je i to mrznja..i gde su granice?

Da li je bas svako sposoban da mrzi ili je to poseban soj ljudi?

Sta to treba da se desi da nekoga zamrzite?

Imam poprilicno godina i poprilicno zivotnog iskustva, ali jos uvek nemam odgovore na ova pitanja..otkrila sam i razlucila netrpeljivost prema nekome, znam kako izgleda kada te neko nervira i kada ti se ne dopada, ali ne mogu tacno da odredim tu granicu kada ta netrpeljivost prelazi u mrznju..

[Smucalica 5972]

Joj, teško pitanje... a još teži odgovor

Sama reč mržnja mi je jaka po značenju i ne mogu reći da sam nekad osetila mržnju prema nekome... Mislim da to ne mogu svi ljudi da osete... bar ja ne poznajem nekoga ko bi imao takvo osećanje prema drugoj osobi.

Jedno je kada nekoga ne voliš, kada ti je nepodnošljiv, mučno u nečijem prisustvu i slično... ali mržnja, mnogo jaka reč.

I ne bih volela da se nađem u blizini takvih ljudi. Pri pomisli na tu reč, setim se ovog nesretnog rata i kada su oni vojnici i sa jedne i druge i treće (ili bilo koje) strane davali izjave po medijima o tome koliko mrze one s druge strane i koga to treba ubijati...isto tako i one nacionalističke pesme prepune ružnih reči, kletvi, mržnje...prave mržnje...

Neka hvala

Volim ovaj svet i ljude koji me okružuju i ponosno nosim moje ružičaste naočare kroz koje gledam na svet, a za takve ljude u mojoj blizini nema mesta...:jok:

[Morpheus 5112]

Mislim da može. Pitanje je granice, koju si ti pomenula. Neko će istinski zamrzeti osobu koja je upala preko reda da kupi novine na trafici, a neko drugi će preći preko daleko ozbiljnijih stvari. Ali, granicu svi imamo. Mislim da je ono što nas kao ljude razdvaja jedne od drugih ono što ćemo (ili nećemo) učiniti s to mržnjom.

U životu sam samo jednom mrzeo, i to dosta davno. Teško da me je tad mnogo razdvajalo od statusa deteta, a jedna osoba je u meni izazivala mešavinu straha i gađenja. Negde sam pročitao da je jedino normalno osećanje koje osoba ima pri susretu sa zlom upravo to - gađenje. Nisam mogao, a ni hteo učiniti ništa tim povodom. Prosto sam iskoristio priliku i otišao. Tako da.. mnogo je strašnije nauditi osobi koju mrzimo, nego "samo" mrzeti je. To je ono što razdvaja čoveka i životinju.

[Mia 6075]

Smatram da je za mržnju potrebna ''zadojenost'' istom.

Morf, osećanje, koje si opisao, mi više liči na netrpeljivost, a ne mržnju.

Predrasude o nekome, ili nečemu nas čine podložnima ovom veoma lošem osećaju.

Potpisujem smucalicin post :ok:

[Morpheus 5112]

Slažem se za predrasude. Do najiracionalnijih stavova o nekome ili nečemu (pa i mržnje) dolazi iz nedovoljnog poznavanja osobe ili situacije, koje je često prepleteno sa nizom predrasuda.

[Moon_Shadow 3]

Nikada nikog nisam mrzela,i ne znam kako uopste doziveti mrznju...Ne znam ni da je objasnim,jer mislim da je mrzeti nekog ili nesto ima jako veliku tezinu...Kakvi mi moramo biti da bi mrzeli nekog,i kakav taj neko mora da bude da bi imali razloga da ga mrzimo!? Ne znam...Ne mrzim,vec cenim ili ne...Volim ili ne volim...Ili jednostavno ne obracam paznju...

[lenjivica 704]

Mrznja je suprotna od ljubavi...kao i sve na ovom svetu mora da ima svoju razliku,da bi postojalo.Svaka borba suprotnosti donosi novi razvitak i novu stvar. Mrznja se ne odnosi samo na ljude,vec i na stvari...recimo lenjost je jedan vid mrznje prema necemu.Zasto? Zato sto te mrzi da uradis nesto. Ili npr. Mrzis da kacish vesh zimi,jer ti je hladno...znaci da mrznja je vid nelagodnosti...nepostoji nesto sto mozes malo ili puno da mrzis. Mrznja je jedno,ono je pocetak,ne moze da se meri sa kolicinskim odredabama,vec ono jeste kao takvo. Ono postoji. Kada je stvar s ljudima,odmah se javlja i ono tipicno da je tu veca vrednost mrznje,ljubavi bilo cega...veca je zato sto se nalazi osoba A i osoba B. Osoba A mrzi osobu B,osoba B odmah uzvraca...predmet ne moze da uzvrati,al zato covek moze...s toga mrznja ima veci znacaj u ljudskim odnosima.

Ne znam sta je mrznja,niti bi da puno kenjam ovde...znam samo da je suprotna od ljubavi i da sve sto ljubav nosi je suprotno od mrznje...i mrznja nosi:zavist,ljubomoru,sebicnost,samozivost,pohlepu,oholost...

Ne znam tacno sta mrzim,ali vise naginjem ka onom da volim...duh je onda nekako zivlji u meni,ja sam zivlja...moja dusa onda odishe voljom,gde nema bas puno mesta za mrznju...jer mrznja slabi volju,cinite slabim da bilo sta uradis.

[Apolodor 709]

Mržnja je kardinalno osećanje, odnosno snažno iracionalno stanje nečije svesti u kojem se manifestuje intenzivna negativnost prema nekoj osobi, grupi, situaciji...Mržnja je fenomenološki izraz straha, pre svega, ali i nesigurnosti, sebičnosti, emocionalne nezrelosti. Mrzimo one za koje smatramo da nas ugrožavaju, ili da prete nekim našim interesima. Što su nam ti "ugroženi" interesi veći, to nam je mržnja jača, žilavija i dugotrajnija. Mržnja nestaje tek sa nestajanjem njenog uzroka. Lično verujem da je ona mutirani primarni motiv za preživljavanjem i oni što (mogu da) mrze su (bitno) asocijalniji kao ličnosti od osoba koje životne situacije shvataju manje dramatično i u suštuni racionalno. Dakle, mržnja je licenca za nečiji primitivizam...

Često je uzrok mržnje toliko iracionalan da ima osoba koje mrze druge ljude a da ih ovi i ne znaju, jer ovi (prvi) žive u predubeđenju da ih odbacuju bez razloga i slično. U svakom slučaju, onima koji mrze je haos u glavi i duši i ne bi im bio u koži...

Izmenjeno January 23, 2011 od strane člana Apolodor

[vesticara 6022]

Moj deda je imao običaj da kaže:" Ma pusti ga. Pre podne mrzi samog sebe, posle ceo svet. On nije za ljude."

Lično mislim da se ne možeš tako "mrzljiv" roditi. Mržnja je nešto što se stiče. Postoje razne vrste mržnje. Zbog povređenog ponosa, zbog neuzvraćene ljubavi... ali sve to i nije prava mržnja. Po meni je prava mržnja ono čime se kljuka dete od rođenja. Kada roditelji nauče dete da nešto mrzi ( jer su i njih tako učili?!?!??!). Kad dete sa tim odrasta i jednog dana mrzi...JAKO MRZI, a zašto? Ne ume da objasni zašto nešto mrzi, ali je u stanju da te danima ubeđuje, ma mesecima, kako "to nešto" treba mrzeti. Mislim da je rasna mržnja nešto najtužnije i najjače. Tu nema leka. Sve ostalo su trenuci nezadovoljstva, koji prođu ali ih mi nazivamo mržnjom.

Ala sam ga sad zamutila...

[Darst 1]

Mislim da je sama ta reč preteška, pa smo skloni da joj pripišemo i značenja koja ona nema. Pošto se može opisati samo uz navođenje raznih reakcija koje u nama izaziva, ne bih se bavila nabrajanjem. Mislim da je važno napraviti razliku između mržnje i opsesivne mržnje, a posebno one koja podrazumeva i agresiju. Osim toga, nekad možemo zaista mrzeti neke postupke, ali ne i osobu u celini.

Na primer, ja ne mrzim moju komšinicu Maru, ali mrzim špijuniranje. :)

[Apolodor 709]

Mislim da je sama ta reč preteška, pa smo skloni da joj pripišemo i značenja koja ona nema. Pošto se može opisati samo uz navođenje raznih reakcija koje u nama izaziva, ne bih se bavila nabrajanjem. Mislim da je važno napraviti razliku između mržnje i opsesivne mržnje, a posebno one koja podrazumeva i agresiju. Osim toga, nekad možemo zaista mrzeti neke postupke, ali ne i osobu u celini.

Na primer, ja ne mrzim moju komšinicu Maru, ali mrzim špijuniranje.

Da, to je baš tako. Ali, mržnja nije netrpeljivost. Netrpeljivost je u odnosu na mržnju, kao, recimo, simpatija prema ljubavi, a to svakako nije isto. Dakle, reč mržnja, po mom mišljenju, nije preteška, ako se primeni za odgovarajuće osećanje. Verujem da ste se u svom životu, litertauri, štampi, ne jednom susreli sa pogubnim posledicama koje mržnja može izazvati.

Slažem se da se i mržnja može stepenovati i podeliti na, uslovno rečeno, mržnju i opsesivnu mržnju. Verujem da oni koji mrze ne čino to istim intenzitetom, na isti način i neograničeno. Vreme i mržnju ume da omekša, mada dosta teže nego ostala osećanja.

Svojom replikom sam želeo samo da kažem da mržnju, baš kao i ljubav, ili bilo koje drugo osećanje ne treba podcenjivati. :)

[Morpheus 5112]

Mržnja je svakako snažno osećanje, ali na kraju najviše štete nanese upravo osobi koja mrzi.

[Aiko 1794]

Kada nekog volis, zelis mu sve najlepse..dajes sve od sebe da ga usrecis, zelis da budes u njegovoj blizini..spopadnu te najlepsa osecanja kada samo vidis voljenu osobu, osmeh ti ne silazi sa lica..uzbudjenje, prijatna ustreptalost, briga..sve je to ljubav i jos mnogo vise..

A sta tacno osecas kad mrzis?

Sta sve moze da te navede na mrznju?

I da li je svako od nas sposoban za to osecanje?

Kazu da je tanka linija izmedju ljubavi i mrznje..da li je i to istina?

[believer 368]

ne mrzim

ja sam prilicno lenja za to

mrznja iziskuje potpunu predanost bas kao i ljubav,pa cak i vise

a ja sam lenja da bih se bavila mrznjom i eventualno- osvetom

[lado 12]

Sta je ustvari mrznja?

Kada nekog ne volimo, da li je i to mrznja..i gde su granice?

Da li je bas svako sposoban da mrzi ili je to poseban soj ljudi?

Sta to treba da se desi da nekoga zamrzite?

.

Mrznja je sigurno intezivna negativna emocija.

Mislim da je mrznja intezivnija nego ljubav.

Ne mogu da volim,pa da mrzim

,mogu da ga ne volim vise, ali to je daleko od mrznje.

Mislim da nismo svi sposobni da mrzimo.

Mislim da sve pocinje u detinjstvu,ako ne dobijemo dovoljno ljubavi.

Deca porastu u ozlojedjene ljude,zavidne,destruktivne a tu je negde i mrznja.

Opet kazem mogu da ne volim, da mi neko ide na zivce,da me nervira,ali da mrzim....?? Nisam do sad osetila.

Nadam se i da necu.

[gresan 1851]

Ne umem da mrzim.

Postoje ljudi u mom životu koji su mi naneli manje ili više zla.

Kada sam bio mladji to nisam mogao da pretvaram u mržnju jer nisam razumeo zašto to rade, pa samim tim nisam ni mogao da se branim mržnjom i bol pretvaram u to osećanje.

Kao stariji i iskusniji u takvim situacijama sam radije (prevashodno da bih odbranio svoj mir) pokušavao da nadjem uzroke takvih postupaka prema meni.

Mada ljudi koji me dobor poznaju kažu i da je to do moje prirode.

I danas sam miran i mirno spavam. Mislim da je mržnja znak slabosti, da razumeš, shvatiš.

Onima koji su mi jako bliski, a činili mi loše stvari sam oprostio. Nisam zaboravio, ali oprostio jesam...

[gresan 1851]

Sad se nesto mislim....

Mozda mrznja pocinje onog momenta kada iz netrpeljivosti prelazimo u visi stepen tog osecanja u kome zelimo tu osobu da povredimo ili da joj se nesto lose desi.

Mozda bih itekako naucio da mrzim kada bi mi neko ubio dragu i blisku osobu ili joj naneo bilo kakvo zlo.

Za lose postupke ka meni ne posezem za mrznjom, ali u varijanti kada bi to neko radio mojim bliznjima, verujem da bih osetio mrznju.

Samo je pitanje sta bih sa njom. Da li bih joj se prepustio nekontrolisano ili bih je kanalisao i amortizovao. Koliko poznajem sebe, mislim da bih ovo drugo pobedilo. Mozda jako tesko, mozda bi trajalo dugo...ali bi pobedilo...

[stiklica 339]

Mislim da mrze nemocni.

Mrznja im daje moc,da nekog ubiju,maltretiraju.

Mrznja je sila.

Ne znam da li su svi sposobni.

Mozda i jesu.

Mozda zavist,ljubomora,ocaj,nesposobnost *hrani* osecanje koje preraste u mrznju.

[Orion Lady 1054]

Cesto kazem mrzim ovo, mrzim ono, iako nije misljeno bas

kao mrznja i uvijek, ali uvijek su stvari u pitanju, ne ljudi..

Mislim da nisam sposobna tog osjecaja i iskreno, ne znam kako bi

to trebalo da ''izgleda''.. znam kako je kad nekog ne podnosim, kad

nekog ne mogu smislit, kad me neko nervira.. al mrzit nekog, hm..

Ne znam sta bi trebao neko uradit, da bi ga ''zamrzila''.. :beyond:

[GlorijaTreca 602]

Mislim da je mržnja znak slabosti, da razumeš, shvatiš.

Mislim da nema čoveka koji u sebi ne nosi makar zrnce sujete. Kod onih gde sujeta može biti naročito izražena lako dolazi do osećanja mržnje. Uz slabost i nerazumevanje što si naveo, dodala bih i osećaj poraženosti, a poraženi mogu biti i jaki i razumni.

Pitam se, o čemu čovek razmišlja dok mrzi?

Dostojevski kaže "Preterana mržnja i nije, izgleda, ništa drugo do posuvraćena ljubav." i "Voleo me je mrzeći me, a ta ljubav je najjača od svih." Hajde sada budi pametna GlorijoHiljadita! Ubiće te Dostojevski sa svojim mudrolijama.

Ma ne mrzim ni Hitlera. Nije njemu bilo lako.

[Morpheus 5112]

Pitam se, o čemu čovek razmišlja dok mrzi?

Ni o čemu. Pisao sam ovde o osobi koja me je umalo ubila pre petnaestak godina. Pokretači za mržnju su primalni instinkti, u mom slučaju strah i bes. Da nisam u stanju da blokiram emocije ovako dobro, verovatno bih onomad ubio osobu koja je zapretila opstanku moje porodice. Ili sebe, da je mržnja prerasla u očaj. Mržnja te obuzme u potpunosti, tada nema racionalisanja, ili si u stanju da povrediš ili nisi.

Što reče Goga, najčešće je ono što nazivamo mržnjom samo netrpeljivost. Vrlo retko (nadam se) osetimo istinsku mržnju prema bilo kome. Ja sam je osetio samo jednom i taj slučaj mi danas služi kao dokaz da nisam u stanju da povredim ama baš nikoga ni pod kakvim okolnostima.

[GlorijaTreca 602]

Mislim da u situaciji koju si opisao nije bilo mržnje već prirodne reakcije. Mržnja je konstantno osećanje ne samo u odnosu na jednu osobu (a ovde govorimo o osećanju prema ljudima), već generalno osećanje koje je u čoveku usađeno kao karakterna osobina, što znači da ne mora postojati nikakav razlog za mržnju.

Isto kao što je neko dobronameran, tako je neko i zlonameran, a u zlonamernosti se krije mržnja.

[Morpheus 5112]

Bilo da je prirodna reakcija (slažem se da je bila) ili ne, osećanje je bilo stvarno, trajno i izuzetno snažno. Zato kažem da baš svako može mrzeti, samo je pitanje da li će povodom te mržnje nešto učiniti ili ne. Rekao bih da nas to definiše kao osobe.

I još jedno moram navesti, mada za to postoji druga tema. Niko na svetu nije rođen zao (ako uzmemo da bismo osobe koje mnogo i često mrze mogli nazvati zlim), pa ni taj Hitler kog si pomenula. Čoveka kreiraju okruženje i iskustva, a njegova su bila takva da su ga odvela ka fanatičnoj mržnji prema jednoj društvenoj grupi.

[GlorijaTreca 602]

Ipak, ne mogu se složiti da svi ljudi mogu da mrze kao što svi ne mogu da ubiju, da budu ratnici, kolovođe, dželati i da ne nabrajam. Genetska predispozicija je veoma važna i ne smemo je zanemariti. Ne mogu prihvatiti stav da mogu nekoga mrzeti jer ja to najbolje znam. Nisam na daskama koje život znače da bih se predstavila u što boljem svetlu, samo sam iskrena. Mogla bih navesti lični primer i razuveriti te da sam u pravu.

Reakcija kao odbrana, zaštita sebe i svojih najbližiš pa konačno i ljudi oko sebe jer humani smo (makar bi tako trebalo biti), je ono što si ti uradio i nisi mrzeo, Morphy. U tom trenutku ti si samo reagovao a to je osećaj u momentu, nema ime ili jednostavno - reakcija na akciju pa čak bi se moglo reći borba za opstanak, to je u čovekovoj prirodi.

Ne mrzim, ne trujem sebe tim lošim osećanjem, želim da bude svima lepo pa i onima koji svojom mržnjom truju svoj želudac iz dana u dan. Ako nemaju koga, verovatno da mrze sebe. Skoro patološki i meni ih je žao.

Hitler je bio bolestan čovek.

DODAJEM:

Znamo da često svekrva ne voli odnosno mrzi snaju i obrnuto? A ja se pitam - kako mogu mrzeti nekoga ko voli moje dete ili bilo koga meni bliskog? Prosto pitanje traži prost odgovor, a stvari su izgleda komplikovne.

Izmenjeno May 27, 2013 od strane člana GlorijaTreca