Jezičke nedoumice

[Mia 6075]

Neke pravopisne i jezičke nedoumice

Arhitekt(a)

Imenice poput ove mogu se ravnopravno koristiti sa nastavkom -a na kraju ili bez njega. Tako imamo:

arhitekt(a), poliglot(a), internist(a), komunist(a), demokrat(a)...

Saglasno s tim, i množina može da ima dva oblika:

arhitekti/arhitekte itd.

Bih/bismo/biste (glagol biti)

U 1. licu jednine ovaj oblik glagola BITI glasi BIH:

* Ja bih voleo, a ne Ja bi voleo.

BISMO je jedini ispravan oblik glagola BITI u prvom licu množine ovog glagolskog oblika:

* Mi bismo želeli, a ne Mi bi želeli.

U 2. licu množine glagol BITI glasi BISTE

* Vi biste mogli to da uradite, a ne Vi bi mogli to da uradite.

* Radi poređenja, ovo su greške istog tipa kao kad bismo rekli

* Mi će da dođemo kod vas, umesto Mi ćemo da dođemo kod vas.

Brojevi (pisanje)

Brojevi se pišu:

* 2 — čitaj dva

* 2. — čitaj drugi

* II — (rimski) čitaj drugi

Višečlani brojevi pišu se odvojeno, ako je potrebno da ih iz nekog razloga pišemo slovima:

* 24 se čita/ piše kao dvadeset (i) četiri

* 600 se čita/piše kao šest stotina ili šeststo (jer šesto znači da je nešto šesto po redu, tj. iza petog)

Vi/Vaš (vi/vaš)

Vi/Vaš se može pisati velikim početnim slovom SAMO kada se odnosi na jednu osobu, a kad se obraćamo grupi, bez obzira na to koliko poštujemo svakog pojedinačno, ne sme se pisati veliko V.

Takođe, kada u književnim delima razgovaraju likovi, ne pišemo veliko V, bez obzira da li se oni obraćaju jednoj osobi ili ne.

Viši

Ovo je komparativ od VISOK (Ne govori višlji, kao što ne kažeš nižlji! – ovo nema gramatičku analogiju, ali je zgodno za pamćenje).

Gde/kuda

Prilog gde upućuje na mesto (mirovanje), a kuda na pravac kretanja, a takođe i na odredište (cilj kretanja); u poslednjem primeru upotrebljava se i prilog kamo.

Gde si juče bio? Gde li si ti sad?

Kuda si pošao, hoćeš li preko centra ili kroz park?

Kuda si pošao, u prodavnicu? Kamo si pošao, u prodavnicu?

Prisutna je tendencija u jeziku da se i u primerima sličnim poslednjem upotrebljava prilog gde, ali to nije standardizovano.

Glagolski prilog sadašnji (građenje)

Često se greši u upotrebi ovog oblika zato što uglavnom ne znamo kako se gradi.

Ne bi trebalo reći

pisajući, plakajući, rezajući...

zato što se ne kaže Oni pisaju. niti Oni plakaju. niti Oni rezaju..

Trebalo bi

pišući, plačući, režući...

zato što 3. l. množine prezenta glasi

Oni pišu. i Oni plaču. i Oni režu.

Ovaj oblik se, dakle, gradi tako što na oblik 3. l. množine prezenta dotičnog glagola dodamo nastavak -ći.

Datumi (pisanje)

Datumi se pišu:

3. VIII 1999. ili 3. 8. 1999.

Neki vrhunski lingvisti ispred godine napisane skraćeno stavljaju apostrof – '99. neki ne – 99.

Delinkvent

Ispravno je delinkvent i delinkvencija, sa dva n (od latinskog delinquere). Oblici delikvent i delikvencija su nepravilni, iako su vrlo ukorenjeni u govoru, pa čak i uneti u neke jezičke priručnike (npr. Pravopis iz 1960.).

Enklitike

Enklitike su nenaglašeni (neakcentovani) oblici pomoćnih glagola i ličnih zamenica:

joj (od njoj), sam/je (od jesam)...

Enklitike treba da stoje na drugom mestu u jezičkoj celini ili na drugom mestu u rečenici. Pošto ne mogu biti akcentovane, enklitike se naslanjaju na prethodnu reč, čineći s njom akcenatsku celinu. Iz tog razloga, enklitika NE SME stajati iza zareza, kao što je niko ne stavlja na početak rečenice.

Ne kažemo Sam se umorila od pisanja nego Umorila sam se od pisanja.

Potpuno je ista greška Milica i Vesna, moje dobre drugarice, su došle...

Trebalo bi reći:

* Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su...ili jesu došle, ako (u ovom konkretnom slučaju) hoćemo da naglasimo da JESU, a ne NISU došle.

Zadnji/poslednji

Neki lingvisti su upozoravali da se zadnji može upotrebiti samo u značenju suprotnom od prednji, takođe i poslednji kao suprotno u odnosu na prvi. Međutim, jasno je da nema više mesta toj strogosti jer i najpriznatiji književnici upotrebavaju paralelno zadnji i poslednji kao suprotnost prvom. Dakle, možemo reći:

Zadnji put ti kažem. To je bila zadnja prilika da urade nešto u svoju korist.

kao i:

Poslednji put ti kažem. To je bila poslednja prilika da urade nešto u svoju korist.

Napomena: Obratno nije dopušteno – nije pravilno: prva ili poslednja vrata na autobusu, takođe ni: Prednji put ti kažem.

Pridev zadnji je pridev prostornog odnosa (prednji-srednji-zadnji), dok je poslednji pridev vremenskog odnosa (Prvi balkanski rat i poslednji ratovi na Balkanu) koji, po Klajnu, može imati i prostorno značenje (prvi, drugi i poslednji red).

Zarez/zapeta (upotreba)

Upotreba zareza u srpskom jeziku uglavnom je slobodna. Najčešće sâm pisac teksta može upotrebti zarez po ličnom osećanju.

ALI

naravno, postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati. Najjednostavnije, ona bi se mogla definisati na sledeći način:

1. apozicija

2. vokativ (obraćanje)

3. inverzija (obrnut red – prvo zavisna pa nezavisna rečenica)

4. nabrajanje

5. suprotnost (ispred a, ali i sličnih veznika)

6. umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice

Apozicija

Vikipedija, globalna enciklopedija, veoma je dobro zamišljen projekat.

Marija, moja najbolja drugarica, živela je u Bačkoj, u Bačkom Petrovom Selu.

Vokativ

Jagoda, odlični su ti komentari. Ti, Bašiću, sve živo znaš. Ti si ekspert za transkripciju, Delijo?

Napomena: Vokativ je tzv. vanrečenični deo, i bez obzira što njegovu upotrebu često u govoru ne osećamo kao neko izdvajanje, naglašavanje i sl., pisanje zareza je obavezno.

Inverzija

Uobičajen red:

Uvek odgovorim kad neko pita. (U ovakvim primerima zarez se može, ali i ne mora upotrebiti, odluka je najčešće prepuštena piscu teksta.)

Inverzija:

Kad neko pita, uvek odgovorim. (Kada zavisnu rečenicu pišemo ispred glavne – to je slučaj kad je veznik u zavisnim rečenicama na početku – zarez obavezno pišemo.) Evo još takvih primera:

Čim se doselio u Beograd, priključio se pesničkim krugovima. Da bi se dokazao taj postupak, potrebno je... Ako se uzme sve u obzir, može se zaključiti... Iako su nastavili dobrosusedske odnose, desile su se određene promene.

Napomena: Kao zavisne rečenice ponašaju se i glagolski prilozi (od plakati – plačući, od zaplakati – zaplakav(ši)...):

Sve postiže plačući. ali Plačući, sve postiže. Reče mi uzdahnuvši. ali Uzdahnuvši, reče mi.

Nabrajanje

Goran Petrović je dobitnik "Prosvetine" nagrade, nagrade "Meša Selimović", pačanske povelje, Zlatnog bestselera, "Vitalove" nagrade, NIN-ove nagrade...

Napomena: Ispred nabrajanja nije neophodna upotreba dveju tačaka. Tu odluku treba prepustiti piscu teksta.

Suprotnost

U nezavisnosloženim suprotnim rečenicama obavezna je upotreba zareza. Jednostavnije rečeno, ispred veznika a i ali (čak i kada nisu u pitanju suprotne rečenice) zarez treba upotrebiti tr. neizostavno:

Oni su napadali, ali i mi smo se branili. Bitka je izgubljena, ali ne i rat.

"Nemogući susreti" govore o šest susreta koji nikako nisu mogli niti smeli da se dogode, a ipak su se zbili.

"Vagon" priča o putovanju vozom u kome kao da ništa nije na svom mestu, a ponajmanje dama oko koje sve kruži.

Ispred veznika i zarez se ne upotrebljava:

Alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijarne.

Umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice

Bilo koji rečenični deo ili prostu rečenicu u okviru složene, ako se osećaju kao naknadno dodati (umetnuti) u delove druge rečenice (u delove ostatka rečenice), treba obavezno odvojiti zarezom od delova druge rečenice (ostatka te rečenice). To pravilo važi bilo da je reč o apoziciji, zavisnoj rečenici ili ma kojem drugom delu rečenice koji je umetnut:

Čim je došao u Beograd, tada nepoznat pesnik, kasnije poznat i van granica naše zemlje, priključio se pesničkim krugovima.

Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. (= Pročitala sam sva pravila i od njih me zabole glava.)

ALI

ako se takav deo rečenice ne oseća kao naknadno dodat (umetnut), pisaćemo na sledeći način:

Od pravila koja sam pročitala zabole me glava. (= Od onih pravila koja sam pročitala zabole me glava; ostala nisam čitala.)

Zbog/radi

* ZBOG je predlog za označavanje UZROKA: Slomio sam nogu zbog kamena na putu. (kamen — uzrok)

* RADI je predlog za označavanje CILjA: Došao je radi kolača. (kolači — cilj)

Izviniti/izvinuti

Izviniti

Ovo je glagol koji označava opravdati se pred nekim / zamoliti za oproštenje:

* Hoću da ti se izvinim (izviniš, izvini; izvinimo, izvinite, izvine).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

* Oni su hteli da se izvine. (To jest, oni su hteli da zamole za oproštaj).

Česta je greška Izvinuo sam se. U značenju traženja oproštaja bi trebalo:

* Izvinio sam se.

Izvinuti

Ovo je glagol koji znači saviti / iščašiti / izvrnuti prema gore:

Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

* Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu).

Ime pa prezime

U srpskom jeziku prvo se piše/kaže ime pa prezime, osim ako drugačije nije naglašeno (obično u formularima, spiskovima po azbučnom redu i sl.)

Npr. Milan Petrović (a ne Petrović Milan)

Potrebno je naglasiti da to pravilo važi i za mađarska imena i prezimena kada ih prilagođavamo. Kada prevodimo tekst mađarkog autora, njegovo ime tada pišemo u skladu s našim pravilom. Petőfi Sándor će postati Šandor Petefi, a ne, po ugledu na mađarsko pravilo, Petefi Šandor.

Konstrukcija prezime pa ime je pravilna u spiskovima isključivo ako se iza prezimena nađe zapeta: Petrović, Milan.

[Morpheus 5112]

Mislim da nikad nisam upotrebio onaj prvi primer bez slova "a". Komunist, demokrat i slično nikad ne bih mogao izgovoriti, jer me isuviše podseća na novoizmišljeni hrvatski jezik. Iskreno, nisam ni znao da postoje u književnom srpskom.

Sve ostale oblike iz teksta pravilno primenjujem, mada imam osećaj da ponekad preterujem s korišćenjem zareza u rečenicama.

[Mia 6075]

Jer/Je l'

Često ćemo čuti neispravno:

* Jer sve u redu?, ili On je došao jel sam ga pozvao.

JER je jedan od uzročnih veznika u značenju zato/zato što. Treba:

* On je došao jer sam ga pozvao. (Ovo znači zato što sam ga pozvao.)

I

* Je l' sve u redu? (Ovo znači Da li je sve u redu?)

Iz greške u značenju proizašla je i jedna od grešaka u pisanju, tako da se je l' u nekim slučajevima, kad se neosnovano pobrka s veznikom jer, i piše pogrešno spojeno.

Je l'

Ovo je skraćeno od da li je...

Budući da se rečca LI piše uvek odvojeno, i u svom skraćenom obliku pisaćemo je odvojeno i s apostrofom umesto izostavljenog slova I. Ovaj oblik se uglavnom koristi u govornom jeziku. Dakle:

* Da li si dobro? Jesi li dobro? Nije li to prošlo? Kuda li si pošao?

* Je li sve u redu?

U skladu s tim:

* Je l' sve u redu?

Napomena: Ovakvo skraćivanje (je l') u enciklopedijskom stilu nije dozvoljeno (naravno, osim ako ne opisujete konkretnu pojavu). Zato, u slučaju da imate potrebu da iskoristite ovakvu upitnu konstrukciju ("Da/je li...?") na Vikipediji, koristite je u punom obliku.

K(a)/s(a)

To su predlozi, kao i pred(a), nad(a)... koji se pišu u kraćem obliku (K i S) bez apostrofa, a A se ubacuje ispred reči koja počinje glasom koji je teško izgovoriti iza K/S:

* Šeta sa Sanjom/sa Zoranom/sa Žikom/sa Šabanom/sa mnom, Kreće ka kući/ ka gradu/nada mnom;

inače je:

* Šeta s Minjom/s Perom/s njim, Kreće se nad njim...

NIKAKO se ne piše apostrof iza ovih predloga kada se pišu bez A.

Napomena 1:

Imajte na umu da postoje dva predloga, a ne jedan k(a). U primerima Idem k tebi. i Idem ka tebi. jasno je da oni označavaju dva različita odnosa. U prvom slučaju rečenica obično znači "Idem do tvoje kuće.", dok u drugom znači "Idem prema tebi.". U prvom slučaju u pitanju je predlog k, koji ni nema mobilno a i nije ga ni pravilno pisati u obliku ka. U drugom slučaju, predlog ima mobilno a, ali će se zbog distinkcije u odnosu na prvi slučaj u ovakvim slučajevima uvek koristiti u obliku ka (a ne u obliku k). Za razliku od slučaja s ovim predlogom/predlozima, predlog s(a) je jedan predlog.

Napomena 2:

Za razliku od ova dva primera, rečca "neka" nema mobilno a i, ako postoji želja da se dvosložni oblik skrati u jednosložni, potrebno je napisati apostrof (nek'). Pritom, treba imati na umu da ovakvo skraćivanje nije u duhu enciklopedijskog funkcionalnog stila, već pesničkog ili žargonskog. Zato je preporuka da na Vikipediji ne koristite skraćeni oblik.

Koji/čiji

Ovo je upitno odnosna zamenica koja treba da stoji NEPOSREDNO IZA reči na koju se odnosi. Česte su greške tipa:

* U ćošku je stajala šunka kupljena u samoposluzi koja je smrdela.

Ovde je jasno da je „pisac“ hteo da kaže da je šunka smrdela (a možda i nije..)

ALI

* On je bio sin njenog brata koji se ubio.

Ako je zamenica ispravno upotrebljena, ubio se brat, ako nije ubio se sin. U tekstu koji je prepun nepoznate terminologije nećemo znati šta se na šta odnosi, ako ne upotrebimo ispravno zamenice koji, čiji i sl.

U prvom primeru neophodno je bilo promeniti konstrukciju ili red reči, na primer:

U ćošku je stajala šunka koja je smrdela, a kupljena je u samoposluzi.

Koncentracija/koncentrisati se

Oblik koncentrisati se preporučuje se kao bolji od skoncentrisati se.

M ili N ispred B, M, V...

U pitanju je glasovna promena jednačenje suglasnika po mestu tvorbe. Uvek se piše M, osim u složenicama. Dakle:

stambeni, prehrambeni, bombone, tramvaj...

ALI

jedanput

Navodnici

Pravopisom je definisano da se može koristiti jedan od sledećih parova znakova navoda:

* „Hvala lepo“ — otvoreni navodnici su donji, zatvoreni navodnici su gornji i obrnuti, (slikovito rečeno, devetke i šestice).

* „Hvala lepo” — otvoreni navodnici su donji, zatvoreni navodnici su gornji i nisu obrnuti (slikovito rečeno, devetke i devetke).

* »Hvala lepo« — obrnuti redosled otvorenih i zatvorenih navodnika u odnosu na način kako se koriste u francuskom, španskom ili ruskom jeziku.

Ne postoji preporučeni ili pravilan oblik, ali kada se odabere jedna varijanta ona se mora koristiti u celom tekstu. Međutim, prvi oblik je najčešće korišćen, i u samome „Pravopisu“.

Navodnici koji su prisutni na tastaturi nisu predviđeni.

* "Hvala lepo" — ravni, gornji navodnici.

Nastavak (sufiks) -ica

Pri građenju prisvojnih prideva od imenica sa sufiksom –ica, C prelazi u Č:

* Milica — Miličin, Ljubica — Ljubičin, Slavica — Slavičin.

Naravno, takva se promena neće desiti kod imenica s nastavkom -čica, da se ne bi udvajalo Č:

* Sunčica — Sunčicin, pričica — pričicin.

Nastavci (sufiksi) -lac/-laca

Ovo su nastavci u nominativu jednine i genitivu množine kod imenica kao što su: mislilac, gledalac, čitalac...

* On je mislilac.

* U biblioteci je bilo mnogo čitalaca.

U svim ostalim oblicima to L je prešlo u O:

* Tog gledaoca uvek vidim na stadionu.

* Mnogim posetiocima smetao je taj čovek...

Nastavak (sufiks) -ljenje

U rečima koje ga imaju, pojavljuje se isključivo u obliku sa Lj:

* odeljenje, opredeljenje (kao mišljenje)...

Izuzetak je imenica pokolenje, jer je izvedena od reči koleno i u ekavskom izgovoru glasi pokolenje, a u ijekavskom pokoljenje.

NATO

Originalna skraćenica za Severnoatlantski pakt (North Atlantic Treaty Organization). Zbog toga je suvišno reći NATO-pakt — reč pakt (treaty) je već sadržana u skraćenici. Po padežima se menja po modelu NATO-a, NATO-u, i sl.

Neka

Za razliku od predloga s(a), uzvik neka ne sadrži mobilno a, tako da je jedini ispravan oblik neka. Ipak, u slučaju da postoji potreba za skraćivanjem, piše se bez apostrofa: nek.

[Mia 6075]

Mislim da nikad nisam upotrebio onaj prvi primer bez slova "a". Komunist, demokrat i slično nikad ne bih mogao izgovoriti, jer me isuviše podseća na novoizmišljeni hrvatski jezik. Iskreno, nisam ni znao da postoje u književnom srpskom.

Nisam ni ja. Nema šanse da ih izgovorim, ili napišem u tom obliku.

Sve ostale oblike iz teksta pravilno primenjujem, mada imam osećaj da ponekad preterujem s korišćenjem zareza u rečenicama.

Imam ''problem'' sa ... (trotačkama)... možda je to oblast za psihologe

Primetila sam u c/p da u Wikiju, postoji oblik ''treba'', koliko se sećam, učili su nas, da se taj oblik koristi u formi ''trebalo bi''.

[Mia 6075]

Odeljenjski

Odeljenjska zajednica. Oblik odeljenski nije ispravan.

Optimalan

Ova reč znači najpogodniji, najpodesniji, onaj koji najbolje odgovara. Zato je besmisleno upotrebljavati komparativ i superlativ ovog prideva (optimalniji, najoptimalniji)

Orman/ormar

Oba oblika ove imenice ravnopravno su u upotrebi.

Osvjenćim

Ovo je pravilna transkripcija poljskog Oświęcim (ne Osvjencim). Kada je reč o nacističkom logoru, bolje je upotrebiti nemačku reč Aušvic.

Osijek

... ali osječki, Osječanin i Osječanka (bez i ispred j).

Osnov/osnova

Ravnopravno su u upotrebi i muški i ženski rod - na osnovu i na osnovi (nečega).

Perfek(a)t

Kada smo u ovakvoj dilemi, uglavnom može i jedno i drugo:

perfekat i perfekt,

elemenat i element...

Ima reči kod kojih je u praksi preovladao oblik bez A:

insekt, testament, koncert...

a pojedine imenice imaju samo oblik bez A:

kontakt, komandant, insert...

Pleonazam

Pleonazam predstavlja preteranu/suvišnu upotrebu reči s istim značenjem (najčešće se kao pleonazam navode primeri kao što su stara baba, mala kućica, mlada devojka).

Ali, nekad je potrebno reći stara baba da bi se označila baba još starija od uobičajene bapske starosti, takođe se nekad kaže i mala kućica da bi se pojačalo značenje njene malenosti...

To ne znači da sad treba lepiti gomile pleonazama jedan za drugim, ali takođe to znači da čovek s osećajem za jezik zna gde će da udene potencijalni pleonazam, a da ne uprska jezik.

Pozvati telefonom/telefonirati

Može se reći:

* Pozvao me je telefonom. Telefonirao mi je. Ovo su ispravni oblici.

* Nazvao me je telefonom znači da mi je dao nadimak Telefon.

Prianjati

Ovo je glagol koji se izuzetno izgovara i piše bez J između I i A.

Protestovati

Ovaj glagol je izveden od reči protest dodavanjem sufiksa -ovati. Stoga prvo lice jednine prezenta glasi protestujem.

Nepravilno je umetanje suvišnog slova V (protestVovati, protestVujem i sl.).

Radije

Ovo je jedini ispravan oblik priloga RADO.

* Radije bih pročitao neku dobru knjigu.

Oblik rađe nije književan.

Reknem/rečem

Ovo su jedini ispravni oblici prezenta glagola REĆI. Primer je za 1. lice jednine.

Rečca ne

NE je rečca koja se piše odvojeno od glagola:

* ne radiš, ne igraš se...

Jedini glagoli koji se pišu spojeno s rečcom ne jesu: neću (nemoj), nemam, nisam.

Primer za lakše pamćenje: Neću doći, nemoj se ljutiti, nisam kriv, nemam vremena

Imenice i pridevi pišu se spojeno s rečcom NE:

* nesreća, nečovek, neprilika; nesrećan, nezadovoljan, neposlušna...

S(a)

Predlog s(a) sadrži nepostojano a. Pravilno je napisati i s i sa, a nepravilno s'. Oblik sa se upotrebljava ako naredna reč počinje nekim od glasova: z, s, c, ž, š. U ostalim slučajevima se preporučuje korišćenje oblika s.

* Otišao sam biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao vozeći bicikl.

* Otišao sam sa biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao gurajući bicikl pored sebe.

S vremenom/s godinama

Bolje je nego vremenom, godinama i sl.

* S vremenom ćemo postati jezički eksperti.

S obzirom na

S obzirom na je jedino ispravno. Ne valja reći obzirom na:

* S obzirom na hladnoću, obukao sam jaknu.

(Ne kažemo ni Obzira na to, ja ću tako uraditi, već Bez obzira na to, ja ću tako uraditi)

Sve/svo

Ovo je zamenica srednjeg roda:

* sve vreme, sve zrnevlje, sve cveće...

* Svo, kao i celo, je neknjiževni oblik.

Spasavati

Spasavati/spasti je bolje nego spašavati/spasiti. Takođe se prednost daje obliku spaSen u odnosu na spaŠen. Većina drugih glagola u ovom obliku (trpni glagolski pridev) izgovara se i piše bez glasovne promene, treba: doneSen (ne donešen), odneSen (ne odnešen)...

T ili D, pitanje je sad

Kad god smo u dilemi treba da upotrebimo T, osim ispred S ili Š:

pretpostavka, pretposlednji, potkazivač...

ALI

predsednik, predškolski, podšišati...

Na osnovu iste glasovne promene pisaćemo:

tobdžija (a top), buregdžija (a burek), srpski (a Srbin), svadba (a svat), vrapca (a vrabac)...

Za detaljnija objašnjenja, pogledati Jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Trebati

Ovo je glagol koji se ne menja po licima ako je iza njega neki drugi glagol:

* Treba da učim. Trebalo je naučiti toliko gradivo. Trebalo bi da učim...

Ako je iza njega neka imenska reč, on postaje promenljiv:

* Trebam ljubavi/hleba. Trebaš mi. Trebamo im...

U vezi s(a)/u vezi

U vezi sa je sintagma koja kazuje da je nešto vezano za neku temu.

* Reći ću ti nešto u vezi s tim filmom.

Nepravilno je reći u vezi filma ili bilo čega drugog.

* Pravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi s rimskim brojevima.

* Nepravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi rimskih brojeva.

Ujutro/ujutru

Oba oblika ovog priloga ravnopravno su u upotrebi.

U redu/U stvari

* Pravilno: U redu, u stvari

* Nepravilno: Uredu, ustvari

izvor: jezičke nedoumice

[gresan 1851]

Nisam ni ja. Nema šanse da ih izgovorim, ili napišem u tom obliku.

Imam ''problem'' sa ... (trotačkama)... možda je to oblast za psihologe

Primetila sam u c/p da u Wikiju, postoji oblik ''treba'', koliko se sećam, učili su nas, da se taj oblik koristi u formi ''trebalo bi''.

Pravilno je i treba i trebalo bi...

Danas treba da odem kod zubara.

Danas bi trebalo da odem kod zubara.

Ono što je je pogrešno a ljudi masovno ne znaju je trebaM, trebaŠ, trebaMO, trebaTE.

Toliko rogobatno zvuči da nije potrebno ni znati teorijsku osnovu pravila.

[Bledoliki_Vrach 333]

JA ne bih da budem vulgaran i mrtav sam ozbiljan. Sinoć sam sa još troje kolega i dve koleginice razbij'o glavu oko toga koje značenje ima rečenica : Pi*ka ti materina.

Šta to u stvari znači. Znam da je psovka, nisam tol'ki retardinjo, ali me interesuje koje je značenje te rečenice, jer se može na kraju staviti svaki put neštA drugo:

Na primer Gde si pošo Pi*ka ti materina?

Šta radiš pi*ka ti materina.

Pi*ka ti materina bezobrazna.

-II- -II- _ii_ nevaspitana.

Šta znači, molim za urgenciju :kez:

[Glisha 3487]

koje značenje ima rečenica : Pi*ka ti materina.

Šta znači, molim za urgenciju.

Kao prvo, to uopšte nije rečenica.. nego misao.

Kao drugo, to je složena misao.. ili, ako je baš izgovorimo onda je to trodelna reč. Njena neobičnost/magičnost sastoji se u tome da je ona koliko jedinstvena-unikatna, toliko i univerzalna.

Može se pomisliti i izgovoriti na hiljadu načina a napisati na samo jedan jedini.

Reč(enica) je srpskog porekla i karakteristika je srpskog govornika i njegovog govornog područja (ma gde se on na planeti nalazio)i datira od vremena pećinskog Srbina pa sve do dan danas.

To je tzv "oriđinal" i oko nje kao takve, postoje velike i mnoge.. vekovne nedoumice.

Iako je reč(enica) sama po sebi potpuno ispravno i jasno zamišljena, najčešće se u izgovoru koristi potpuno neispravno i apsolutno nejasno.

Tako da, kako će ona biti shvaćena, zavisi isključivo od čitača misli.. slušaoca.. čitaoca.

Ona nesumnjivo jeste stvar srpske kulture, ali obzirom da je njena granica samo nebo, zauvek će ostati nejasno da li ona ima:

kulturnu, izazovnu, pozdravnu, oproštajnu, pomirljivu, naredbodavnu, dobronamernu, agresivnu, uskličnu, dozivnu, druželjubivu, upitnu, preteću, šaljivu, miroljubivu, zlonamernu, vaspitnu ili prostačku poruku.

Pogledajmo neke oblike ove reči

- "Ijaaao.. pička ti materina.. ha ha ha" - reći ćemo nekome posle nekog dobro ispričanog vica (šaljiv smisao)

- "Eeej.. pička ti materina, dođi ovamo da ti pokažem nešto" - reći ćemo nekom jako bliskom, kada želimo da se vrati i obrati pažnju na nešto u nekom izlogu ili neku prirodnu lepotu (pozivni dobronamerni smisao).

- "Eeej.. pička ti materina, dođi ovamo da ti pokažem nešto.. mame ti ga nabijem!" - samo zahvaljujući dodatku s'nabijanjem, rečenica postaje zlonamerna ( pozivni preteći smisao). Na kraju uvek ide uzvičnik.

- "Pa pička ti materina gde si poš'o?" - reći ćemo nekome ko hoda ili vozi nešto (biciklu, auto, autobus, traktor, voz), kada ne znamo tačno u kom pravcu se zaputio (upitni turistički.. znatiželjni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, milosna" - reći ćemo nekome kome želimo nešto da pokažemo/dokažemo i to sa velikim poštovanjem. (milosni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, smrdljiva." reći ćemo nekome koga ne respektujemo i za koga nemamo ni trunku poštovanja. (pogrdni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, da ti pička materina" - reći ćemo ako želimo da naglasimo ono šta sagovorniku pokazujemo/dokazujemo (naglašeni pokazni smisao)

- "Šta hoćeš, pička ti materina... "- reći ćemo nekom u kafeu, restoranu, kafani, kada ne znamo šta želi da popije/pojede (narudžbeni smisao)

- "Šta bre 'oćeš/tražiš/radiš pička li ti materina???" - reći ćemo nekome ko nam nije jasan u nekoj svojoj nameri (upitni smisao)

... i tako dalje... i tako dalje.....

Primera ima bezbroj i stvar njihovog tumačenja je UPRAVO pravopis, ili intonacija kojom je izgovor "obojen". Znači, samo ljudi dobrog sluha, koji ispravno osete njen ton.. shvatiće i pravu misao koju ona sa sobom nosi/donosi/prenosi.

I za sam kraj, jedan od besprekornih oblika

- "Пичка Вам материна, млади господине, шта ме гурате?"

apsolutno nedvosmisleno, korektno i ispravno zamišljeno, izrečeno i napisano. Totalno kulturni, upitni oblik.

I finoća i zarezi i veliko V i upitnik.. i ćirilica. Sve je tu.

Sve na svom mestu.

______________________

* nemoj mi se zahvaljivati.. pička mu materina, bilo mi je zadovoljstvo da objasnim. :hahaha::hahaha:

Izmenjeno May 6, 2011 od strane člana Glisha

[Adrijan 3662]

Moram da primetim da sam opaziJo da nije naveden još jedan primer upotrebe složenice "pička*materina", toliko jedinstven i tipičan samo za српски jezik i kulturu, a to je za četvrti stepen poređenja:

- lep;

- lepši;

- najlepši i

- lep u pičku materinu!

:celepenka:

[Glisha 3487]

Da, kolega Adrijan je u pravu. Veoma lep stepen.

Ali, kao što već rekoh.. samo nebo je granica.. te je složenica i na petoM iZstepenovana

lep

lepši

najlepši

lep u pičku materinu

lep u tri pičke materine

i tu sigurno nije kraj.. uvek ima mesta za

za nove fi(t)nese i novo obogaćivanje kako kompletnog rečnika, tako i pojedinačne pičke materine.

[Mimma 0]

Da li neko zna kojim sufiksom su izvedeni pridevi LETAČKI, ČITAČKI I PLESAČKI? Ponudjeni odgovori su mi:

a) -ki

b) -ački

v) -čki i

g) -ski

U rešenjima mi piše da je tačan odgovor pod g) -ski, pa mi nije jasno kako.

Izmenjeno October 30, 2011 od strane člana Mimma

[Morpheus 5112]

Po meni je jedini mogući tačan odgovor -čki. -ski, čki, i ški su mogući sufiksi, a iz primera je sasvim jasno da je nastavak (sufiks) -čki (letački, čitački, plesački).

-ački nije moguće, ili bar nije bilo kad sam ja išao u školu. :)

[Starsica 757]

Rec je o gubljenju suglasnika, jer kad ispred tvorbene osnove (letač) stavis nastavak -ski, dobijes letačČki palatalizacijom, i uz gubljenje suglasnika ti je krajnja rec "letački".

Tacan odgovor jeste -ski.

[Morpheus 5112]

Viš' ti Morpheuse s kakvim se znanjem ide u kafanu?  

[Starsica 757]

Viš' ti Morpheuse s kakvim se znanjem ide u kafanu?

Bolje i to nego da ne znas vinjak da narucis

Evo, da bude jasnije, ovo sam izguglala:

U dodiru završnog suglasnika tvorbene osnove i sufiksa -ski nastaju glasovne alternacije:

a) po zvučnosti (npr. rob+ski- ropski)

b) po zvučnosti i sažimanjem suglasnika (npr. porez+ski- pores-+-ski-poreski

v)promena k,g,h,c:č, ž,š,č sa uprošćavanjem suglasnika (npr. vojnik+ -ski-vojnič-ski- vojnički)

[vojo 1783]

a sada univerzalna upotreba imenice muskog polnog organa kao svojevrsne negacije svega i svacega...

Pa idemo...

Ma hoces k.rac - znaci da taj neko nece nesto sigruno...

Ma neces k.rac - znaci suprotno... da taj neko nesto hoce sigurno...

Ma jeste k.rac - znaci da nesto nije...

Ma nije k.rac - znaci da nesto jeste...:lol:

[Glisha 3487]

:cesces:

i koj' q.rac sad tu nije jasan? Di ti je tu jezička nedouMica.. ? P'stvarno ...! :hahaha::hahaha:

[vojo 1783]

Kao prvo, to uopšte nije rečenica.. nego misao.

Kao drugo, to je složena misao.. ili, ako je baš izgovorimo onda je to trodelna reč. Njena neobičnost/magičnost sastoji se u tome da je ona koliko jedinstvena-unikatna, toliko i univerzalna.

Može se pomisliti i izgovoriti na hiljadu načina a napisati na samo jedan jedini.

Reč(enica) je srpskog porekla i karakteristika je srpskog govornika i njegovog govornog područja (ma gde se on na planeti nalazio)i datira od vremena pećinskog Srbina pa sve do dan danas.

To je tzv "oriđinal" i oko nje kao takve, postoje velike i mnoge.. vekovne nedoumice.

Iako je reč(enica) sama po sebi potpuno ispravno i jasno zamišljena, najčešće se u izgovoru koristi potpuno neispravno i apsolutno nejasno.

Tako da, kako će ona biti shvaćena, zavisi isključivo od čitača misli.. slušaoca.. čitaoca.

Ona nesumnjivo jeste stvar srpske kulture, ali obzirom da je njena granica samo nebo, zauvek će ostati nejasno da li ona ima:

kulturnu, izazovnu, pozdravnu, oproštajnu, pomirljivu, naredbodavnu, dobronamernu, agresivnu, uskličnu, dozivnu, druželjubivu, upitnu, preteću, šaljivu, miroljubivu, zlonamernu, vaspitnu ili prostačku poruku.

Pogledajmo neke oblike ove reči

- "Ijaaao.. pička ti materina.. ha ha ha" - reći ćemo nekome posle nekog dobro ispričanog vica (šaljiv smisao)

- "Eeej.. pička ti materina, dođi ovamo da ti pokažem nešto" - reći ćemo nekom jako bliskom, kada želimo da se vrati i obrati pažnju na nešto u nekom izlogu ili neku prirodnu lepotu (pozivni dobronamerni smisao).

- "Eeej.. pička ti materina, dođi ovamo da ti pokažem nešto.. mame ti ga nabijem!" - samo zahvaljujući dodatku s'nabijanjem, rečenica postaje zlonamerna ( pozivni preteći smisao). Na kraju uvek ide uzvičnik.

- "Pa pička ti materina gde si poš'o?" - reći ćemo nekome ko hoda ili vozi nešto (biciklu, auto, autobus, traktor, voz), kada ne znamo tačno u kom pravcu se zaputio (upitni turistički.. znatiželjni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, milosna" - reći ćemo nekome kome želimo nešto da pokažemo/dokažemo i to sa velikim poštovanjem. (milosni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, smrdljiva." reći ćemo nekome koga ne respektujemo i za koga nemamo ni trunku poštovanja. (pogrdni smisao)

- "E sad ćeš da vidiš, pička ti materina, da ti pička materina" - reći ćemo ako želimo da naglasimo ono šta sagovorniku pokazujemo/dokazujemo (naglašeni pokazni smisao)

- "Šta hoćeš, pička ti materina... "- reći ćemo nekom u kafeu, restoranu, kafani, kada ne znamo šta želi da popije/pojede (narudžbeni smisao)

- "Šta bre 'oćeš/tražiš/radiš pička li ti materina???" - reći ćemo nekome ko nam nije jasan u nekoj svojoj nameri (upitni smisao)

... i tako dalje... i tako dalje.....

Primera ima bezbroj i stvar njihovog tumačenja je UPRAVO pravopis, ili intonacija kojom je izgovor "obojen". Znači, samo ljudi dobrog sluha, koji ispravno osete njen ton.. shvatiće i pravu misao koju ona sa sobom nosi/donosi/prenosi.

I za sam kraj, jedan od besprekornih oblika

- "Пичка Вам материна, млади господине, шта ме гурате?"

apsolutno nedvosmisleno, korektno i ispravno zamišljeno, izrečeno i napisano. Totalno kulturni, upitni oblik.

I finoća i zarezi i veliko V i upitnik.. i ćirilica. Sve je tu.

Sve na svom mestu.

______________________

* nemoj mi se zahvaljivati.. pička mu materina, bilo mi je zadovoljstvo da objasnim. :hahaha:

A ovde ja kao bila neka nedoumica...ja sam se sav bio sam u nedoumio...

--- Update ---

Ajde malo se nedoumite...da li je ispravno i objasnjenje ako neko ima...rijec...

- Najprvi...:lol:

[Glisha 3487]

A ovde ja kao bila neka nedoumica...ja sam se sav bio sam u nedoumio...

a ne ne neeee... sorry

to je Letargija im'o nedoumicu, pa je lepo pit'o ko ume da je razJasni.

i ... ja znala pa je razjasnila :hahaha:

ni to isto

[vojo 1783]

Ma nemoj...cupas se cupas...sad sam ja trebao da stavim jos samo recenicu ispod posta...eto ja se nedoumim oko ovoga da li je to to...i molim te Glisha daj me odnedoumi...i onda bi kao bilo ok...ma...:blabla2:

Nego...imas ti pitanje u mom zadnjem postu...pa izvoli...a ne samo da... :flower:

[Glisha 3487]

eee.. Vojče batali to

ae lepo priznaj da si ful'o nedoumicu ... pokupi te karanfile.. pa da mi svshimo s'tim

imam ja jednu novu nedoumicu

dal' da idem da spavam.. il' da legnem da spavam?

[Morpheus 5112]

Dobro, de, batalite šuplju priču, ovo je književnost.

[vojo 1783]

Slazem se u celini celosti sa Morphom...

I opet vas opet ozbiljno pitam...o rijeci "Najprvi"...ko je za i protiv i razlog...eto...:)

[Morpheus 5112]

Prvi je redni broj, ne osobina. Komparacija prideva ne može biti vršena za njega.

[vojo 1783]

Eh...sad pazite ovo...

najprvi, kao i najposlednji, najzadnji, mogu se upotrebiti kao pojačani oblici od prvi, poslednji, zadnji.

Ivan Klajn, knjiga Rečnih jezičkih nedoumica, Nolit 1987, strana 98...

Šta kazati...bau vau...:(