Planiram...

[Morpheus 5112]

Planiram.  Naredne godine u ovo doba bi trebalo da potpišem "sveti gral",  ugovor na neodređeno vreme.

Ideja je da do tad skupim što je više moguće para na gomilu, a da za ostatak podignem kredit. Zubi su mi u tradicionalno srpski očajnom stanju. Oduvek su takvi, iz detinjstva vučem taj problem. Delom verovatno genetika, delom i nemar. Ali došlo je do faze u kojoj mora da se reaguje. Mlad sam da bih išao na varijantu standardne proteze, zuba u čaši, pa idem na "holivudski" osmeh, implante i keramiku. Košta mnogo, ali mislim da vredi, garancija je doživotna. Kolege me plaše da to "jako boli", ali... ako treba da trpim bolove mesec dana da bih narednih 30 godina bio bezbrižan - neka bude.  

Šta vi planirate u nekom skorijem periodu? Znam da mi pravimo planove, a svemir se smeje, ali podelite s nama da vam pošaljemo malo pozitivne energije.  

[Mia 6075]

Kada smo kod planova, moj jedini plan je da nemam plan, ali imam viziju. Nije ovo opstrukcija teme. 
Lm.. moja vizija je sledeća: hoću da izvedem dete na put - to mi je cilj, kao i svakom iole normalnom roditelju. Realizujem recimo plan rada na sebi. Naučila sam da dišem - pravilno. Izbacujem stres. Bila sam pre Covida svesna da sam pod velikim pritiskom, ali kada je sve to stalo.. lepo sam se snašla, ali sam se izbistrila (dobro  nisam bila bistra  zbog nespavanja, termina, telefona, organizacije, izdrkavanja ''zvezda'', disbalansa.. dolazila sam kući iscrpljena, bleda.. željna detetovog zagrljaja, tuš kabine, hrane i kreveta) 

Naravno da sve to nije došlo preko noći.. tako da sam kroz razgovor sa prijateljem čula za čoveka, koji je njemu pomogao. Uzevši u obzir da znam kako moj sistem funkcioniše i da će stres da me pukne na kraju, rekla sam mu samo: ''Meni će taj čovek biti potreban, kada prođe sve ovo.'' (karantin.. )posle par dana.. na  društvenim mrežama se pojavljuje isti čovek.. radi za dž.. bila sam malo podozriva, ali kao da sam ga prizvala.. i ništa nije slučajno. Dišem.. pratim šta čovek priča.. ispočetka mi je bilo neobično.. ali je prijalo i prija. Forma radionice je takva da naučimo da pravilno dišemo. Jeste, ima malo i neke vrste meditacije, ali nije ona klasična, već nekako meni prihvatljiva. Potencira se na sjedinjavanju sa prirodom, načinu ishrane.. ne samo stomaka.. već i uma. To je suština. Pronalaženje tog balansa, koji mi je oduvek falio.. na dobrom sam putu - svesna da me čeka još mnogo posla. 
Dakle.. ulažem vreme.. lepe misli... lepe reči.. lepa dela.. ulažem napokon vreme, koje mi je večito falilo pod raznoraznim izgovorima, u sebe.. za sebe i one koje najviše volim. 

Prvo zdravlje.. pa onda sve ostalo. (Koliko se toga pojednostavilo, za oko 2 meseca rada).  

Izmenjeno June 12, 2020 od strane člana Goga

[Smucalica 5972]

Planiram... 

Ništa veliko ni posebno. 

Planiram da sačuvam zdravlje moje dece, moje i ljudi koje volim

Planiram da sačuvam svoj mir i moj mali svet. 

A od konkretnih planova, jedino da završim i ovo školovanje, uspešno, kao i do sad, da znam da sam i taj stepenik dostigla