Vozači ubice

[Morpheus 5112]

Događa mi se već ko zna koji put da me vozač primeti na pešačkom prelazu i namerno ubrza kretanje. Da bi me valjda brže sklonio sa njemu bogom datog parčeta asfalta koji postoji samo da bi njegovo visočanstvo brže stiglo gde je naumilo. Ja to ne mogu da nazovem drugačije nego pokušajem ubistva. Šta bi bilo da ne uspem da se sklonim na vreme? A bio sam blizu.

Situacija: vozila sa leve strane staju i propuštaju mene i još jednog biciklistu sa druge strane. Vozač iz najudaljenije trake takođe staje videvši da su ova dvojica isto uradila. Nas dvojica naravno zakoračimo da pređemo ulicu. Kreten iz unutrašnje trake s desne strane nas je bukvalno naterao da bežimo iz njegove trake da nas ne bi ubio na licu mesta! Da smo se nastavili kretati normalnom brzinom pokosio bi ili biciklistu ili mene ili obojicu.

Kakav je to mentalni sklop? Šta uraditi da ovakve skotove sklonimo sa ulice ili nateramo da se ponašaju kao zdrava ljudska bića? Pomažu li kazne? U Bosni je uspelo. Tamo vam svi vozači bez izuzetka staju na pešačkom prelazu čak i kad nema realne potrebe, kad možete da stanete i sačekate "svoj red". Ono što sam čuo je da su kazne drakonske pa se niko ne usuđuje na rizik. 

Siguran sam da ima i bezobraznih pešaka koji se namerno ubacuju na pešački prelaz i kad bi mogli da sačekaju koji sekund, ali ja definitivno nisam jedan od tih. Uvek se trudim da ulicu pređem što brže jer ne želim da traćim ni svoje ni vreme ostalih učesnika u saobraćaju.

[Adrijan 3662]

Na zapadu nema šanse da ti neko ne stane na pešačkom. Zbog čega? Pa mislim da je tu više faktora, od vaspitanja do kažnjavanja (koje je deo vaspitanja).

Ja sam vozač, a veoma retko pešak. Znam, znam, valjalo bi zbog zdravlja, ali... No, kada sam pešačim obožavam da testiram vozače i teram ih da se "neplanirano", naglo zaustave, a nisu baš bili voljni. Još nisam naišao na budalu kojoj sam se ja morao skloniti, što ne znači da ih nema. Ne, nikada moje ponašanje nije van zakonskih normi. Ne istrčavam na pešački prelaz, no se normalno krećem, unapred se pogledom upoznajem sa situacijom, gledam levo, desno, zastanem pre prvog koraka na zebri, ali nemam pardona prema onima koje iskusnim okom procenim da radije ne bi stali. Kada mi neki vozač stane, da me propusti, obavezno iz poštovanja ubrzam korak.

Nisu ni pešaci spašeni. Više puta mi se desilo, i to uvek na istom pešačkom prelazu ovde u Somboru, da se ja zaustavim ispred pešačkog prelaza, a lik ili likuša neće da krene da prelazi, no mi mahne kao "produži, čekam taksi, prijatelja, stopiram". Onda pederčine (*karakterna osobina) koje iskorištavaju tvoju dobrotu idu polako, nogu pred nogu, ili čak uspore dok kuckaju na mobilni, razgledaju okolinu i keze ti se u lice, kao "ko te jebe, ja imam pravo". A tek prelaženje kolovoza na crveno pešačko svetlo, kako me to tek nervira. Neki dan sam hteo u Novom Sadu, na bulevaru kod Futoške pijace, da izađem iz auta i nalupam nekoj babi par šamara. Baba drži za ruke dvoje male dece, još nisu školarci, i "trči" preko zebre na očigledno crveno svetlo!!! Uffff... Kakav bre primer daješ deci?!?! Pa i ako prežive do nekih godina, kako će se oni ponašati kasnije u saobraćaju, kada budu sami donosili odluke. 

[luminica 2120]

Mene nerviraju ovi sa slusalicama u usima,em ne cuju nista,em gledaju svuda osim gde treba.Imam deo oko bolnice,na ulazuu grad,mozda nekih 4,5 km pravog puta,sa pesackim prelazima ,bez semafora.Tu bas moras biti oprezan,okolo su soliteri i tu se ulica prelazi bez gledanja,ono ja sam na zebri,a ti gledaj sta ces.E tu kad prolazim ja vozim 10 ispod dozvoljene brzine,po cenu da mi onaj iza mene probije usi trubeci ili me cukne kad zakocim.

[Smucalica 5972]

Na zapadu nema šanse da ti neko ne stane na pešačkom. Zbog čega? Pa mislim da je tu više faktora, od vaspitanja do kažnjavanja (koje je deo vaspitanja).

Zaista je tako na zapadu! 

Kad te vozač spazi da stojiš i čekaš da zakoračiš na zebru,

oni stanu i propuste te, bez ikakve nervoze....

Njihova svest o potrebi poštovanja saobraćajnih propisa

je na vrlo visokom nivou, jer su im kazne za nepoštovanje istih, ogromne! 

Tako da si komšija, potpuno u pravu  

 

Pošto sam ja uglavnom pešak ili biciklista, 

često se susrećem sa bahatim i bezobzirnim vozačima.

Upravo stoga sam vrrrlo obazriva, jer u takvim situacijama nema šale  

Bolje propustiti vozača nego staviti na kocku život.  

[vesticara 6022]

Jezik sam izlizala od pričanja mojoj maloj žabici kad god se nađemo na pešačkom prelazu!
Sad smo na smaforu i  moramo da čekamo da se upali zeleno svetlo!

Ovde nema semafora i moramo da sačekamo da ovaj auto stane da mi možemo da pređemo ulicu!
Dete već počelo kao pesmicu da ponavlja moje reči. 
Mislim se bolje i tako nego da je ne naučim kako da preživi u ovoj džungli! 
Kad krenem da pričam na prelazu ljudi me gledaju a se mislim, samo vi gledajte znam ja zašto ovo radim svaki dan, i svaki put kada se nađemo u toj situaciji!

Nebrojeno puta prelazim ulicu da bi izašla na kej! Svakavih vozača ima, i da se razumemo svakakvih pešaka!

Trudim se da što brže pređem ulicu kad god mi vozač stane, baš iz razloga što je stao! Ne trčim ali ni ne vučem kao puž!