Da li je Hristos "vaskrsao", "voskresao" ili "uskrsnuo"?

[Morpheus 5,112]

Hristos vaskrse, voskrese ili uskrsnu? Da li je „vaskrese” pravilno? Ta pitanja često se mogu čuti u narodu. Šta je pravilno, kako se u stvari pozdravljamo na uskršnje jutro?

Piše: Ivana Vujanov Izvor: Dnevnik.rs 

Na to pitanje mogu da odgovore lingvisti, teolozi – i učenici osmog razreda osnovne škole koji baš ovih dana uče istoriju jezika i spremaju se za malu maturu. 

Dakle, otkud tri oblika jednog istog glagola? Od srpskoslovenskog, ruskoslovenskog i savremenog srpskog jezika, tačan je odgovor. Zašto, kompleksnije je pitanje. 

Prvi književni jezik koji su Srbi koristili bio je staroslovenski – jezik kojim su govorili Sloveni, i čiji prvi pisani tragovi su ostali iz perioda između 9. i 11. veka. 

Pošto se pisana komunikacija odvijala isključivo u bogoslužbene svrhe, nema podataka o tome kako se njegova govorna verzija menjala, ali zna se da se, makar u početku, gramatički i leksički nije isuviše razlikovao od tadašnjih srpskih i drugih slovenskih narodnih govora. Ipak, kako je vreme odmicalo, govorni jezik se sve više razlikovao od pisanog, nepromenljivog zvaničnog, a prepisivači svetih knjiga nesvesno su počeli da greše, ubacujući reči iz narodnog govora. 

U najstarijem srpskom lingvističkom spomeniku – Miroslavljevom jevanđelju, pisanom početkom 11. veka, počinju da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. 

Od tada pa sve do 17. veka prepisivači su sve više unosili u osnovni tekst osobine svog narodnog govora, stvarajući tako pisanu srpsku redakciju staroslovenskog jezika, odnosno srpskoslovenski jezik. 

Na srpskoslovenskom, osim crkvenih tekstova, pisani su i poslovni dokumenti, ugovori, odredbe i naredbe vladara i feudalaca, proglasi i zakoni, a crkvena služba odvijala se na, sad razumljivijem, srpskoslovenskom jeziku. 

Hristos vaskrse! – glasio je tada uskršnji, tačnije, vaskršnji pozdrav, pre nego što se početno „v” s poluglasom pretvorilo u današnje „u”. 

U međuvremenu, desili se ratovi s Turcima, zbog kojih je deo Srba spas potražio preko Save i Dunava, Velikom seobom pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića. No, na prostorima tadašnje Južne Ugarske nisu dočekani raširenih ruku, već su, naprotiv, bili izloženi velikom kulturnom, verskom i političkom pritisku. 

Među njima, najveći je bio zabrana štampanja udžbenika i crkvenih knjiga na srpskoslovenskom jeziku na teritoriji Austrougarske. 

Srbi zato pomoć traže kod Rusa, koji im, uz crkvene knjige na ruskoslovenskom jeziku, šalju i učitelje. 

Ruskoslovenski jezik brzo potiskuje dotadašnji srpskoslovenski i postaje novi književni jezik srpskih pisaca, i seli se u srpske crkve, gde je ostao sve do danas. 

Otuda „Hristos voskrese” i Voskresenije umesto Vaskrsa. 

Do početka 18. veka ruskoslovenski i srpski narodni jezik toliko su se razlikovali da je bilo teško pratiti i razumeti službu, a postavilo se i pitanje pisanja književnih i drugih tekstova jer, šta vredi nositi knjigu na štampanje čak u Italiju, kad niko ne može da je razume. 

Zato su književnici počeli da obilato zahvataju iz izvora narodnih govora, unoseći ga u ruskoslovensku osnovu i kreirajući ono što danas zovemo slavenosrpskim – mešavinom ruskoslovenskog jezika i tadašnjih narodnih govora. 

Naravno, tu pravila nije bilo, a pokušaji da se postave pretrpela su neuspeh. 

Sve do Save Mrkalja, Đure Daničića i Vuka Karadžića koji su, reformom srpskog književnog jezika, postavili osnove za savremeni srpski književni jezik. 

Tako su narodni novoštokavski dijalekti – šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački, ušli u osnovicu književnog jezika, narodna usmena književnost postala pisana, a reforma je donela otvorenu riznicu lingvističkog blaga narodnih govora. 

Sve to odrazilo se i na crkvu, koja je, iako se i dalje držala ruskoslovenskog jezika i pisma, u službu postepeno uvodila i narodne verzije molitvi. 

Te nam otud i pozdrav „Hristos uskrsnu” i Uskrs. Ipak, reforma jezika značila je i zvanično uvođenje ruskoslovenskih izraza u naš savremeni jezik, naročito onih vezanih za duhovnost, religiju, filozofiju. 

Jer, srpskoslovenski smo izbacili iz pisane književnosti, u narodnim govorima tih izraza nije bilo, te smo usvojili ruskoslovenske izraze, koje i danas koristimo. 

Među njima su i oni vezani za Uskrs „voskrese” i „Voskresenije”, koji su opstali u crkvi, ali i u narodnom pozdravljanju, do dana današnjeg. 

Narodno „Hristos uskrsnu” nije zaživelo, najviše zahvaljujući jakom uticaju crkvene službe na ruskoslovenskom jeziku. 

Tako se danas pozdravljamo s „Hristos voskrese” (ruskoslovenski) i „Hristos vaskrse” (srpskoslovenski). 

Ostale varijante, kao što su „Hristos vaskrs”, „Hristos voskrse” ili „Hristos vaskrese” nepravilna su i nesrećna mešavina i pokušaj da se snađemo između Srbije, Rusije i istorije.

[vesticara 6,022]

Hvala na objašnjenju    

[luminica 2,120]

Jel ovo iz danasnjeg dnevnika?

[Morpheus 5,112]

Nemam ideju, ja našao preneto na B92

EDIT: tekst na internetu je od danas, onda bi trebalo da je i u štampanom izdanju

[luminica 2,120]

Nasla ..podelih na fb..nek nesto nauce,ako izdrze da procitaju tekst do kraja..

[Morpheus 5,112]

Mogla si i odavde, da nas reklamiraš malo...  

[luminica 2,120]

Pa rekoh da se ne  ljutis ,znaci smem?I ubuduce kad hocu nesto da ne trazim na stranici odalkle si ti uzeo,nego odavde?

[Morpheus 5,112]

Slobodno, samo prekopiraš link i sve će biti prikazano. Imaš i dole ispod svake teme sličicu "Podeli na Facebook" ako ti je lakše.