Ko je bio prvi čovek čije je ime istorija upamtila?

[Morpheus 5112]

Da li je prva osoba koju istorija pamti muškarac ili žena? Pesnik ili prorok? Kralj ili ratnik?

Desetine hiljada generacija otišle su u zaborav ostavivši samo nepisane tragove o svom postojanju. Istorija zbog toga ne poznaje nijedno ime pre 3200. godine pre nove ere, kada je pismo prvi put počelo da se koristi u Mesopotamiji.

Međutim, kada su ljudi su naučili da beleže reči, zapisano je ime jednog čoveka.

Ko je to bio, taj prvi čovek čije ime znamo? Da li je bio muško ili žensko? Da li je bio kralj ili ratnik? Pesnik ili prorok? Ili je možda bio običan čovek. Verovatno je bio bogat?

Ne. On nije bio ni kralj ni prorok, već trgovac i računovođa.

Autor knjige „"Kratka istorija čovečanstva“ Noa Harari bavio se ovim problemom i otkrio je da se najstariji zapis imena nalazi na glinenoj tablici iz Mesopotamije koja je datirana na 33. vek pre Hrista. Na njoj se vide tačke, zagrade, i simboli koji beleže trgovinski ugovor.

Tablica zapravo predstavlja račun na kojem su ubeležene količina i rok za isporuku ječma.

„28.086 mera ječma 37 meseci Kušim“, piše na tablici.

Harari tvrdi da je poslednja reč – "Kušim" – zapravo prvo ime zabeleženo u istoriji.

„Ovde prvi put čujemo istoriju kroz uši njenih protagonista, prosto čujemo komšije kako dozivaju ovog čoveka – 'Kušim, Kušim!'“, rekao je Harari.

Postoje još stotine sličnih tablica na kojima su potpisani obični ljudi, mnogo pre nego što je ubeleženo ime nekog kralja ili proroka. Harari kaže da ga ne iznenađuje što je običan čovek zabeležen pre velikih istorijskih ličnosti.

Dakle, kraljevi su dolazi i odlazili, a trgovina je bila ono od čega su ljudi oduvek živeli.

Izvor: Newsweek, National Geographic