Odustajanje

[luminica 2120]

Svako od nas ce reci,idem do kraja,idem i kroz zid,u inat sebi i drugima....za pravu stvar treba se izboriti...ponekad cak ici preko leseva,a zna li svako od nas kad je kraj....kad ne vredi,kad je previse zrtve i gubitaka....kad cilj vise nema svoju draz.

Kada shvatite da nema svrhe,odustajete li,kako to cinite,proganja li vas ili se osecate lakse zbog jos jednog "zavrsenog" poduhvata?
Da li je odustajanje priznavanje poraza? 

 

 

[shumica 474]

Hm... Nikad nisam tako posmatrao situaciju.

Uglavnom su ishodi dobri, donose odredjenu materijalnu, moralnu, strucnu, iskustvenu dobit ili dobit ega u obliku samopriznavanja ili priznavanja drugih.

Tako i ne odustajem, osim ako samo isprobavam ocekivanu dobit. Krenem, usmeravam, po potrebi menjam pravac i gledam da mi bude uvek dobar ishod. 

 

 

[luminica 2120]

Ja sam odustajala.Recimo,secam se situacije kad sam ubedila sebbe da sam smrtno zaljubljena u osobu koja uopste nije obracala paznju na mene.I sta god radila,nije vredelo.Onda sam stala,okrenula se oko sebe i odustala! Bio to poraz ili prihvatanje stvarnosti,kako god. Odustala sam i kad sam shvatila da u poslu koji radim nikad necu  osecati motivaciju,zadovoljstvo...sta vredi da  guram i radim nesto na silu..Krenula sam ispocetka sa onim sto volim,u cemu se bolje snalazim..

Mislim da nije strasno odustati,strasno je ne pokusati ispocetka.

Izmenjeno April 20, 2015 od strane člana luminica

[vesticara 6022]

Retko kada odustanem, ali ne gazim preko "leševa". Ustvari ne odustanem baš skroz, pokušam da malo promenim pravac kretanje samog događaja...što bi rekli prebacim ga u drugi ugao, i onda obično dođem do rešenja. Bilo je situacija kada nisam bila 100% zadovoljna rešenjem ali i više od pola je dovoljno. 
Bolje i tako nego izgubiti nešto totalno.

Nekada mi se dešavalo da sve "zaledim" i čekam pravi trenutak. 

Eeeeeeeeee onda je to prava stvar!! Svi "delovi" se jednostavno poslažu u kratkom vremenu, i problem se reši kao rukom odnešen.

U stanju sam da čekam  dugo....dugoooo...dugooooooooooo...jako dugo!

Odustajane ne smatram porazom.

Nismo svi Bogom obdareni za rešavanja baš svih probleme na ovom svetu.

To je samo dokaz da nisam dovoljno naučila u životu. 

Izmenjeno April 20, 2015 od strane člana vesticara

[Apolodor 709]

Mislim da je problem složeniji nego što se to na prvi pogled čini. Da bi doneli odluku o tom famoznom odustajanju pretpostavljam da moramo proći kroz neke faze, odnosno evoluciju sopstvenog mišljenja od početne procene na osnovu koje definišemo ciljeve i iznalazimo motive za sopstveno angžovanje pa do realizacije istih tih ciljeva u što većem stepenu do racionalnog sagledavanja naše pozicije i vršenja svojevrsnog inventarisanja da li je to ono što želimo i ako je negativan rezultat, konačnog odustajanja. Nije lako odustati, ali je moguće i neretko potrebno. Neću ništa novo reći ako ukažem na važnost empatskog odnosa u svemu tome kako bi imali meru i što racionalnije postupali.

Da, odustajao sam i opet ću. Kada god shvatim da nešto više nema smisla, a ponekad sam odustajanju išao u susret, odnosno skraćivao sam postupak evaulacije intuitivno i na osnovu svog iskustva. Retko sam grešio. Bar mislim.