Lillith 346 Napisano February 4, 2011 Prijavi Share Napisano February 4, 2011 UMESTO BIOGRAFIJE: Rodio sam se odjutros, uprkos svim podacima o meni, a ipak stariji sam, od jutra i od sutra i nisam zaboravio ništa što je bilo pre moga rođenja i sećam se svega što je bilo posle moje smrti i nisam kriv nizašta što se desilo juče... Branko Miljković rođen je u Nišu (1934 - 1961).Njegovo pevanje trajalo je samo sedam godina - iz života je otisao u dvadeset sedmoj godini. U noci izmedju 11. i 12. februara 1961. godine nađen je obešen u šumi na zagrebačkoj periferiji. Prva pesnička knjiga "Uzalud je budim" (1957) nastala je iz jezgra objavljenog u časopisu Delo.Godine 1959. sa Blaženom Šćepanovićem objavljuje knjigu rodoljubive poezije "Smrću protiv smrti". Dve zbirke pesama objavljuje već sledeće 1960. godine: "Poreklo nade" (u Zagrebu) i "Vatra i ništa" u Beogradu. Neka o njemu govori poezija koju je stvorio.... MAGISTRALE Neka me nedostojnog vetar obavije, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale, Nekoga sveta teške sene pale. šta je to što se u dnu pesme krije? Lepi moj dane s dušom elegije, Tražim početak, sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. Tu izgubljeno sećanje, pustinju hrani. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva, a ipak živa, O sve što prođe večnost jedva biva I nema mene, al ima ljubavi moje. SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronašene proplanke krvi u pešcano podne sam odbolovo al topli hleb tvog imena još mrvim ptico među predelima, Stražilovo zemljo preko moga zaspalog uma dok list po list umire šuma Dete sakriveno u jednom poljupcu pati sutra rođeno. O nek se vetar s biljkama izmotava Neka se kamenje pred nevidljivim raskršćem uspava Samo da l će na skeletu osmeh moj prepoznati? GROB NA LOVĆENU Ali ne, to još uvek nije vreme. To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe. Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje savlada tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spašava. Dan i noć si pomirio u svoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punih sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čovece tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ "Oprosti, majko sveta, oprosti što naših gora požalih bor". Da li ćemo je noću u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeši i mrtvog anđela gde se skamenila mora Lice svih doba u očekivanju vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći O pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada? Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Maria della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema U svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg ramena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire. TIN S druge strane groba živi zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog zla MOMČILO NASTASIJEVIĆ Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se od nje razlikuje tek oblikom i maštom. predeo kome sam se privoleo, plaštom čuva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika čudna nečujna iznad gorja razmešta predmete u prostoru i staje kad zapljusne tajna mramorja sred morja: dozivano nedozvano šta je? O nežna maglo koja me izdvajaš, evo vraćam se čist na svoje prvobitno mesto. Tišino u svetoj senci što snove moje vajaš hoceš li primiti to telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatočenik odbegle tajne i svoje krvi. GORAN Noć suviše velika za moje zvezdano čelo u nekim šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvezde odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan. Al se na počinak ne sprema san moj iz brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O neima puta kojim bi do mene mogla doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći! Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano February 4, 2011 Autor Prijavi Share Napisano February 4, 2011 POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući pesmu drugima ja prihvatam veliku misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU ali: HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
zirne 78 Napisano February 26, 2011 Prijavi Share Napisano February 26, 2011 Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama zbog neba razapetog izmedju prstiju budim je zbog reci koje peku grlo volim je usima treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema ta zena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer ce se probuditi drukcija i nova uzalud je budim jer njena usta nece moci da joj kazu uzalud je budim ti znas voda protice ali ne kaze nista uzalud je budim treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen --- Update --- Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidis li okrenuta zaboravljenim danima u tami? Tebe tri sveta vole tri te vatre prze.A mi idemo ispred nade koju lutajuce pustinje proganjaju Oni smo sto su sve izmislili i ostali sami, zeno od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju. Na zvucnim obalama gde drevno zavrsava more kamenim srcem slutis:vazduh je veliko cudo. Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna,gore prema vrhovima koji izgubise nam trag.Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
zirne 78 Napisano March 24, 2011 Prijavi Share Napisano March 24, 2011 Jedan maleni cvet jos ni progovorio nije a vec je zano sve tajne Sunca i sve sto zemlja krije. Jedan maleni cvet jos nije ni prohodo a vec je umeo sam da se hrani svetloscu, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet na zna da cita i pise, al' zna sta je zivot, sta je cvet, Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano March 28, 2011 Prijavi Share Napisano March 28, 2011 Kraj putovanja O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo, traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okova. Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikad nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. Lauda NAJLEPŠE PEVAJU ZABLUDE. O, vali, Rimuje se more. Tad smo na žal pali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. Dan je u sebi noć, a sunce se pali. Izgubi put ako putovanju smeta. Ah što je lepo i opasno: cvet radi cveta Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta Lekoviti rečnik bilja u uvali. Kroz potajne gore goren lek ti je. Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je. Al ako je u oči poljubiš nek ti je Prozračan poljubac ko prazni kristali. Sonet To su reči uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet. One su uspešni prestanak jave, al' ne san kad se izjasne sunca za noć, već nešto treće, neutešni zbog čega jesmo. Izvod iz čudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumesni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu smo oni čije zaljubljene usne traže reči bez cilja, bez izmišljenih predela. Oh te reči kako mogu da ublaže ako su od sna. Lepoto neuvela reči bez senke kada ko čašu sunce držimo u snu gledajući u crne vrhunce. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano April 4, 2011 Autor Prijavi Share Napisano April 4, 2011 Prvo pevanje DANTE Obreh se u nekoj mračnoj šumi To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna Beatriča ali su tri čeljusti tri makaze i tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grešnike kako ih vitla zli vetar nebo što laje i kišu prokletstva tešku i večitu videh slepe vode Stiksa i blato mržnje videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije videh zid plača bez zvezdai čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kameni ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiču se na tvojim obalama. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano April 6, 2011 Prijavi Share Napisano April 6, 2011 Spavači Budan ja kradem ono što oni sanjaju Svest o zaboravu Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam šta sam znao zar znam šta ću znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno usklađene s prazninom što pamti jalovost cveta i jalovost zime. Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta što mami iz mene to sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu. Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud čeznu pesmu čitam na kolenima predeo koji se otvara u biću u kamenu praznom gde je skita poslednja zvezda čiji sjaj ne vara. Zamorena pesma Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevane sume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez žara Kao reč koja je prebolela muziku Sloboda je zastarela Moje pravo ime čeka da umrem Ptico iza sunca usred rečenice Kojom nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije. Sonet o neporočnoj ljubavi Nema je ovde, sve je više gubim U časnom krugu kog zaborav rubi. Oh, gipka sliko varke, varko živa, kad kamen vida njeno lice biva. Daj mi snage da neporočno ljubim, dane započeo tužno. Tu se skriva bol bez odjeka i reč bez odziva. O, daj mi snage nad silama grubim. Vrati mi sličnost da usnim, dok strava tišti mi čelo i niče na stolu. Ona je deo predela što spava. Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju. Iscrpem budućnost u svirepom bolu što sanja krv leta i pakao u raju. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano May 8, 2011 Autor Prijavi Share Napisano May 8, 2011 Hronika Prvog dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izadjose iz vode i voda otece prazna Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i skrguta Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene leseve Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevase andjeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela i zid progovori. Agon Dok su obale u svadi Vode ce mirno proticati Epitaf Ubi me prejaka rec Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
zirne 78 Napisano May 18, 2011 Prijavi Share Napisano May 18, 2011 NADA JE LUKSUZ. Vecna noc u krvi izmisljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno uskladjene s prazninom sto pamti jalovost cveta i jalovost zime. Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta sto mami iz mene to sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta predeo me tace i pretvori u prasinu. Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam na kolenima predeo koji se otvara u bicu u kamenu praznom gde je skita poslednja zvezda ciji sjaj ne vara. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano May 18, 2011 Autor Prijavi Share Napisano May 18, 2011 PESMA ZA MOJ 27. ROĐENDAN Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme; Vreme je da sunce kaže koliko je sati; Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; Ko loše živi zar može jasno zapevati ! Verovao sam u san i u nepogodu, U dve noći bio zaljubljen noću, Dok jug i sever u istome plodu Sazrevaju i cvokoću. Sanjajući ja sam sve praznike prespavao ! I grom je pripitomljen pevao u staklu. Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo, A poljupcu je mesto u paklu. I hlebovi se pod zemljom školuju; Ja bih se želeo na strani zla tući; Pa ipak, po milosti istorije, Povraćajući i ja ću u raj ući. Za prijatelje proglasio sam hulje, Zaljubljene u sve što peva i škodi. Dok mi zvezde kolena ne nažulje Moliću se pobožnoj vodi. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano July 9, 2011 Autor Prijavi Share Napisano July 9, 2011 UTVA ZLATOKRILA (1959) FRULA Groznice nežne poremećenog cveta Slutiš. Gle, bilju klanjaš se opet. Tragom pjanog jutra i iščezlog leta Požuri, opevaj pre praznika svet. Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari. Vrati čoveku usamljenu pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela. Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu. Prazniš mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznm nebom plaču sokolari. DODOLE Ko sat bez kazaljke svetom otkucava Pronađena praznina danu sagorelom Što posvađa budno sa onim što spava I let zaustavljen s laži odletelom. Pa pevaju: daj nam budućnost ko sećanje, Svet više iza nas negoli u nama. Da bi čeznula i pevali daj manje Nego što nam treba. Padaj kišo tamna! Ružu nutrine nude bezazleno Promuklom dodiru dana da ga savlada. Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Lillith 346 Napisano December 6, 2011 Autor Prijavi Share Napisano December 6, 2011 Propovedanje ljubavi Nema mene al' ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti Slicno muzici slicno praznini, spokojem. Ona ce sacuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti. U podnozju vetra nemarljiva sen oholosti Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje. U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi, Minula ceznjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije, Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum Neka me nedostojnog vetar obavije. bigrancer 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Dana 123 Napisano December 11, 2011 Prijavi Share Napisano December 11, 2011 Кап мастила шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две птице нико не зна чије су нико не зна одакле су bigrancer 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 21, 2013 Prijavi Share Napisano February 21, 2013 Osećanje sveta Prošlost vatre Ona uči zvezde da budu jetke Spava sa svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever Ona je pod starost blagosiljala ciču Ptica koja sebe stvara iz svoje nemaštine Čita led iz njinog uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti Budućnost vatre Sakriću te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde i u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona izleće napuštajući je Čudni dijalog između vatre i ptice Obećava pticu čarobniju vatru pametniju Ako pronađu zajednički jezik Ptica i vatra mogu da spasu svet Zemlja i vatra Dubina je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta Osećanje sveta Pronicljiva vatro ne iskušavaj me toliko Dok me ne shvate pevalju neometen U mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana Miris je zgusnuta praznina u biću Koje se udaljava od sebe kao u molitvi I tako starimo ja i moj plamen I tako se opijamo svojim životom i pepelom Miris cveta je miris njegove buduće smrti To miriše njegova senka njegovo ime Toliko proslavljeno u vazduhu Toliko traženo u rečnicima Taj iskren miris nežna magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano November 7, 2016 Prijavi Share Napisano November 7, 2016 Pohvala vatri I Ona nema nikogaosim sunca i mene II Ona se ukazuje lutaliciukazuje se lukavomukazuje se zaljubljenom Ništa nije izgubljeno u vatrisamo je sažeto III Na krajevima vatrepredmeti koji ne svetleniti se nečim drugim odlikujutraju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jatoiz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepelaili bilo čega što je prošloi videćete da je to još uvek vatraili da to može biti Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.