Stanislav Vinaver

[Smucalica 5972]

Stanislav Vinaver

 

 

 

(1891-1955)

Srpski pesnik i prevodilac jevrejskog porekla.

Osnovnu školu završio je u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i Beogradu, a na pariskoj Sorbonistudirao je matematiku i fiziku. Već tada postaje sljedbenik filozofskih ideja Henrija Bergsona, a već 1911. objavljuje zbirku simbolističke poezije Mjeća.

U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije i na Krfu se angažovao kao urednik Srpskih novina i radio kao službenik Državnog presbiroa.

Godine 1916, upućen je na informativno-diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju, a potom i u Petrograd, kao član srpske diplomatske misije baš u vreme revolucije. Po okončanju rata, kratko je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se nemirni i razbarušeni duh posvetio novinarstvu i književnosti kao pripadnik šarolike grupe mladih i novih modernističkih srpskih književnika 

Pjesnik i esejista Vinaver, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je Manifest ekspresionističke škole), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umjetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje "patriotske i deseteračke kanone" koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović.

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u nemačkom  koncetracionom logoru u Osnabrucku.

Poslednje godine (1945-55) u Beogradu, radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela.

Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u Pantologijama novije srpske pelengirike (1920, 1922. i 1938.), koje su zapravo parodijski pandan "Antologiji novije srpske lirike" Bogdana Popovića. U knjizi Zanosi i prkosi Laze Kostića, za koju je Vinaver vodio veliku bitku i za života nije mogao da nađe izdavača, autor je polemičkim majstorstvom do vrhunca doveo svoje kritike srpskog kulturnog mediokritetstva i mitomanstva. Iako je pokazao da se može biti moderan u kontekstu nacionalne kulture, on je i posle toga još pola vijeka ostao neshvaćen, potiskivan i prećutkivan, pa su "Zanosi" ponovo štampani tek 2006. godine.

U knjizi na skoro 600 strana eseja o velikom pjesniku, Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko naslijeđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti i da napiše ne samo monografiju o Lazi Kostiću, već i autopoetičko delo, koje spaja intelektualno-umetničku radoznalost, enciklopedijsku obaveštenost i autentični duh. "Zanosi i prkosi" sadrže, naime, kompletnu Kostićevu biografiju i njegova dijela, historijski kontekst u kome su nastajala i beleške o njegovim suvremenicima, ali Vinaver piše i o muzici, problemima stiha, posebno deseterca, troheja i heksametra, o jezičkim mogućnostima, melodiji jezika i o modernoj poeziji uopšte.

 

Umro je u Niškoj Banji, 1. avgusta 1955. godine.

 

 

 

 

izvor: wikipedia

[Smucalica 5972]

Mi se čudno razumemo

 

Mi se čudno razumemo 
k'o dva bola, k'o dva vala 
k'o dva mosta u otkrića: 
ja te volim čudno, nemo, 
ti si ona čudna mala, 
mašta drevna moga bića. 

O tebi su pitalice, 
od vekova moje bile, 
odgovor o kom se sanja. 
Odgovor je tvoje lice 
ti si slika one vile; 
iz dečačkih nagađanja. 

I stvari snovi, evo 
polagano nadolaze 
k'o da ide vreme tavno. 
Svaki gest tvoj ja sam snev'o, 
znam napamet tvoje fraze 
svaku reč sam čuo davno.

[Smucalica 5972]

Vijem

 

Vijem, vijem nezahvalno
Zanos sna i svesti cvast
U odjeka zlu oblast
Krijem, krijem prepečalno.

Čeznem, čeznem značenjima
Prekinutu tanku nit,
Greznem, greznem značenjima
Nepoznat i znamenit.

Gredem, gredem tajnom slavom
Ničji ne znam tamni kroj:
Trenutaka upokoj
Predem, predem zaboravom.

Krojim, krojim ostvarenja
Beskonačnu rukovet,
Rojim, rojim razvedrenja
Koren mi je ceo svet
Zanesen i obuzet.

[Smucalica 5972]

Ja nemam mira

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet čitav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omču driješi, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Neće me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nijem, glas gubim:
Umrijeti žudim, a pomoći tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mrije nit mi se živi,
Smijem se plačući, žalošću se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi. 

[Smucalica 5972]

Zanesi nas

 

 

Zanesi nas mišlju strasnom

Munjevitom lekovitom

Vrtoglavom slutnjom jasnom

Ka izvoru plahovitom

Ka izgaru vidovitom.

Rasklopi nam splet obzorja

Vode znanja i dubina

Razbesni nam neosporja

Razjari nam svih predgorja

Utrnuli grč davnina.

Ka večitom premaranju

Prebolelih događaja

Ka bunovnom pregaranju

Čvorova i odmršaja

Ka snu blesku i stvaranju.

[Smucalica 5972]

Ostavi

Ostavi, ostavi, makar svisnuo, 
Sumnje bolećive teške pokornosti, 
Preni se, preni — srce stisnuo, 
Tragom potonulim gluhe sumornosti. 

Dolaze, dolaze tamnim klepetom 
Izvori pradrevni večne sanjarija. 
Svet nam je, svet nam je stare igrarije 
Zanesen vekovnim gluhim trepetom. 

Čuješ li, vidiš li tajnih tokova 
Gde se rasklapaju grdne bezdani — 
Sanjaš li, slutiš li slatkih sokova 
Strahovit lekovit zanos zvezdani.