Smucalica 5972 Napisano February 2, 2015 Prijavi Share Napisano February 2, 2015 Komunikacija sa tinejdžerom Komunikacija je najvažniji element u izgradnji uspješnog odnosa sa tinejdžerom. Uzrečica "nije važno šta kažeš, nego kako kažeš“ nikad nije bila važnija nego u ovom periodu. Kada razgovaramo s našim tinejdžerima, možemo im ili pružiti osjećaj suosjećanja, razumijevanja i potpore, ili možemo na njih prenijeti da smo razočarani i ljuti radi onoga što su činili. Unaprijediti i poboljšati komunikaciju s tinejdžerima nije jednostavan proces. Roditelji često ne mogu da promjene način na koji razgovaraju sa svojom djecom. Uglavnom im govore šta da rade, umjesto da pokušaju da dođu do stvarne suštine komunikacije, što je ustvari razmjena ideja i mišljenja. Kako biste potakli vašeg tinejdžera na razgovor jasno mu stavite do znanja da vam je cilj da saznate kako se osjeća u određenoj situaciji. Vaš tinejdžer u ovakvoj situaciji može koristiti tipične odgovore kao što su: "Dobro sam", "Ne znam" i "Ništa", što ukazuje na to da možda nisu sposobni da izraze svoje misli i osjećaje. U takvim okolnostima je najbolje da roditelji započnu razgovor i da na taj način, kroz postavljanje kratkih pitanja započnu razgovor. Postoje neke standardne fraze koje vaš tinejdžer može koristiti kako bi pokazao da razočaran ili ljut. Dvije najčešće fraze su: "Kako god ti kažeš, ili "Vi jednostavno ne razumijete." Oba ova odgovora su jasni pokazatelji djetetovog stajališta da nema nikakvog uticaja na stvari koje ga se tiču. Može misliti da ga tretirate kao da je malo dijete, ne dozvoljavajući mu da izrazi svoje mišljenje, ili pak može osjećati ga uopšte ne slušate. Ukoliko čujete bilo koju od ovih izjava razmislite o onome što je rečeno, i zapitajte se gdje ste, i kako ste isključili vaše dijete, ili da li ste uopšte slušali njegovu stranu priče. Ovakvi komentari ukazuju da nešto nije u redu na relaciji roditelj - dijete. Roditelji se često nađu u situaciji da njihov tinejdžer ne želi više razgovarati s njima. Možda je reklama na TV-u protiv tinejdžerskog pušenja najbolje opisuje suštinu razmišljanja tinejdžera: "U dobi od četiri ne prestaju pričati, u dobi od 16 uopšte na razgovaraju“. Nekoliko je mogućih razloga za odbijanje razgovora. Prvo, tinejdžeri nisu sigurni kako da priđu svojim roditeljima. Oni jednostavno ne znaju kako razlikovati ovisnost o roditeljima od bliske komunikacije. Njihovo odbijanje razgovora i bliskosti jednostavno pokazuje da žele biti neovisni i samostalni jer su sada „veliki“. Drugo, naš vlastiti stil života može ostaviti utisak na našu djecu dojam da mi nemamo dovoljno vremena za slušanje njihovih problema. Pokušajte se sjetiti, koliko puta vam je dijete prišlo s pitanjem, a vaš odgovor je bilo, "Ne sada" ili, "Trenutno sam zauzet/a“. Možda ste čak i obećali da ćete ih saslušati čim završite s onim što upravo radite, ali odloženi razgovori u većini slučajeva se i ne dogode. Kada govorimo djeci da smo zauzeti i da nemamo vremena, tada dijete uči da nas ne “gnjavi“ sa svojim problemima i pitanjima. Ukoliko je to slučaj, prvo moramo popraviti štete koju smo ranije nanijeli. Moramo uvjeriti naše tinejdžere da se zaista brinemo za njih, da ih želimo slušati, i da imamo vremena za njih. A za to treba mnogo strpljenja. Drugi važan čimbenik koji moramo uzeti u obzir je da naš tinejdžer ne razmišlja na način na koji razmišljamo mi. Roditelji tinejdžera imaju dosta emocionalnih uspona i padova tokom svog života, imamo različite poglede o tome što je važno, šta nije. Pogledati ponekad na svijet kroz oči naše djece, naučit će i nas da ih shvatimo i da im se približimo. izvor: roditeljstvo.com *** Ja sam sad stigla u ovu fazu sa mojim momcima i mogu vam reći da mi nije lako... borba i to dupla gomila razgovora, strpljenja, vremena i maksimalna tolerancija Pa onda vratim film, setim se sebe... pitam majku, izgleda da nisam bila baš takva, ali Znam samo da sam brzo pregurala tu fazu odgovaranja i brecanja, u odnosu na brata, sa mnom su bili manje tolerantni i drugačije su rešavali ''takve situacije''... Pamtite li vi sebe iz tih dana? Ima li razlike u odnosu na vašu decu (vi koji ste prošli dečiji pubertet i preživeli;) )? Jeste li bili buntovnik bez razloga ili fino i poslušno dete? Mia 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano February 3, 2015 Prijavi Share Napisano February 3, 2015 Pamtite li vi sebe iz tih dana? Pa... ja ne mogu da se identifikujem ni sa ovim ni sa drugim sličnim tekstovima. Rekao sam jednom da nisam imao vremena da budem tinejdžer, možda je to najbliže pravom odgovoru. Upravo u tom periodu života na glavu su mi se sručila sva s*anja koja su valjda potencijalno mogla da mi se dogode, pa taj neki šablonski buntovnički pubertet nisam imao. I da jesam prošao bi neprimećeno, imali smo preča posla. Mada ni pre toga nismo bili porodica koja razgovara, deli misli i osećanja. Bliski smo bili i ostali, ali nikad nismo naučili kako da to pokažemo, jadan psiholog koji bi pokušao da raspetlja šta nam se događa u glavama. "Moramo (ili hajde) da razgovaramo" je nama bio i ostao kod za "nešto se dogodilo" ili eventualno povod za neku od retkih svađa. Moja današnja zatvorenost potiče od tad. Način za borbu sa svim problemima, pa i tim pubertetske prirode, je bio da ne primetim da su tu i ne dozvolim da me dotaknu. Nisam birao da ne gnjavim staru majku niti sam mislio da joj moji problemi nisu bitni, naprotiv, ali - ne pričati o njima je bilo standardno rešenje. neobarocco, Mia i Smucalica 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 3, 2015 Autor Prijavi Share Napisano February 3, 2015 Nisam ni ja bila buntovnik sa (bez) razlogom... Majka je bila bila ta sa kojom smo pričali, uvek i stalno... pričali i pričali... A, tata... on bi sa malo reči rekao dovoljno i jednostavno - ni brat ni ja se nismo previše otimali da se izborimo da smo u pravu... Pazili smo i na rečnik, šta i kako reći, birali reči i znalo se ko je roditelj, a ko dete Morpheus i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano February 10, 2015 Prijavi Share Napisano February 10, 2015 Nisam imao mnogo koristi od toga što sam pamtio kakav sam bio u pubertetu. Jer tada sam ga proživljavao, a kao roditelj sam bio svedok spoljašnjih manifestacija. Znam samo da sam u tom periodu bio ćutljiv i dubok kao svemir sa svojim emocijama. Moj pubertet nije neko merilo zbog specifičnosti uslova u kojima sam rastao. Moji momci su pubertet prošli prilično, bar meni na izgled, bezbolno. Nismo imali neke velike lomove, osim što je postojala crta i jasna granica preko koje nisu smeli, kako u komunikaciji tako i u postavljanju zahteva. Dobra osnova vaspitanja do 3. godine je dobra i kao osnova za pubertet. Da...bude pokušaja "pobune" koji su poželjni i zdravi i bude po koji "prasak i lom", takodje zdrav...ali se uvek znalo "ko kosi, a ko vodu nosi"...uz naravno poštovanje ličnosti deteta. Moja filozofija je bila...ako neko treba da se nervira zbog nečeg to su deca, a ne ja. Te sam ih tim stavom 'ladio u startu! Još jednom....najdublje iz srca i iskustva svima koje očekuju bure puberteta preporučujem knjigu Najdžel Lata, u izdanju "Psihopolisa"- "Tinejdžeri i kako im stati na put, a pritom sačuvati živce!" Inteligentniju knjigu, duhovitiju i prepunu životnih i pravih saveta...ne sećam se da sam pročitao! Svima kojima sam je preporučio kažu da im je čitanje iste pomoglo neverovatno! Smucalica, Mia i Morpheus 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
luminica 2120 Napisano April 7, 2015 Prijavi Share Napisano April 7, 2015 Pamtim sebe,nisam bila uopste laka za podnosenje.Smenjivale su se faze,od 'necu' i mrgodnog razvlacenja po kuci,do trckaranja i ljubaznog ceretanja sa okolinom.Majka bi me uvek ujutru podozrivo posmatrala ispod oka,da oceni na koju sam nogu ustala.Problema sa skolom,izlascima nisu imali..skolu sam volela a ovo drugo sam mogla beznekog velikog uslovljavanja,cak je bilo perioda kad su sezabrinuto zgledali zasto sedim kuci.Moji su bili podnosljivi,jasno im predoceno sta necemo tolerisati,uglavnom postovali ili se dobro trudili da prikriju pojedine ispade.Kad bi ih provalili imali su pojacanu radnu terapiju,sve u svrhu samo jedne stvari koju sam insistirala da shvate,da ce posledice svega uvek snositi sami.Posebno mi je bilo drago kad bih shvatila da su koristili mozak i uspeli da izmaknu impulsu stada. vesticara i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.