vesticara 6022 Napisano January 3, 2015 Prijavi Share Napisano January 3, 2015 Sve više nailazim na tekstove pisane na blogovima. Da li su oni neka nove književnost ili ne...vreme će pokazati..ali činjenica je da se tu može pronaći prilično zanimljivih tekstova. Evo jedne pisateljke bloga čiji tekstovi pronalaze put do mojih očiju i često mi izmame osmeh. Čitate li blogove? Pišete li na nekom blogu? Moja djeca i ja DEC 23Imam unuka. Nekad sam imala djecu. Morala su završiti fakultete, kći nije smjela ostati u drugom stanju prije nego naleti na nekog ozbiljnog. O sinovljevoj ženidbi nisam se usuđivala ni razmišljati. Postoji li žena na ovome svijetu koja Njega zaslužuje? Moja djeca nisu ispunila ništa od onoga što sam od njih očekivala. Kad su bila mala sina sam vodila na njemački, talijanski, nogomet, vaterpolo, tenis i šah. Kad je ona bila mala išla je na balet, ritmiku, pjevanje, engleski, tečaj glume. Sve sam im dala, sve pružila. Kći nije postala ni glumica ni pjevačica, čak ni teve voditeljica. Radi u školi. Sin nikako da se oženi a nije peder. Nije ni nogometaš ni predsjednički kandidat. A trideseta mu kuca na vrata. Kako mu godine idu bit ću sretna ako postane zaposlen. Diplomirao je povijest. A toliko je obećavao… Da sam onda znala što danas znam sa njima bih razgovarala onako kako razgovaram sa svojim unukom. Ne želi nositi šal oko vrata. “Tko jebe šal”, kažem djetetu koje me neće cinkati roditeljima jer zna da je “riječ na j” zabranjena. Želi sa mnom popiti gutljaj pive. Popije ga. Za doručak hoće šunku bez kruha. Jede šunku bez kruha. Ne voli prati zube. Kad je kod mene ne pere ih. Lud je za prženim krumpirom koji se valja u majonezi. To nam je ručak kad smo sami. Sinoć smo bili u kazalištu. Majka je na njega navukla svečano odijelo, trčao je oko kazališta i poderao hlače. “Jebe ti se”, rekla sam. “Nona!”, rekao je on. Nakon deset minuta izašli smo iz kazališta jer oni ljudi i ona djeca nisu govorili nego samo plesali. Za jednim od novogodišnjih štandova pojeo je dvije kobasice. U taksiju je povratio. Kad smo došli doma ovlaš sam ga oprala krpicom, mrzi vodu. U njegovom vrtiću ima dečkić koji mlati sve oko sebe. Osim moga Kreše. Zato jer sam mu rekla, ako te takne, ubij ga. Mali je još u bolnici. Svome unuku ne planiram život jer sam se dva puta zajebala. Njegovi roditelji od mene mnogo očekuju ali ja ga ipak ne vodim na balet, nogomet, tenis, kineski, ples, pjevanje, plivanje. Moj Krešo i ja, kad smo sami, šetamo i razgovaramo o sreći. On već sada zna, sreća je kad ti se živo jebe što starci od tebe očekuju. Vedrana Rudan. Izvor Smucalica i Starsica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano January 3, 2015 Prijavi Share Napisano January 3, 2015 Ja volim da čitam blogove, ima ih par koje pratim redovno a Jelica Greganović i Gorica Nešović su me prve prikovale za ovu vrstu stvaralaštva... http://blog.b92.net/arhiva/blog/5420.html http://blog.b92.net/arhiva/blog/4485.html Ima i par sportskih blogera koje ispratim s vremena na vreme... :uredu: vesticara 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano January 3, 2015 Autor Prijavi Share Napisano January 3, 2015 (izmenjeno) Nekada davno i sama sam pisala na jednom blogu...nisam se odavno logovala, čak i ne znam da li još postoji... Lepo je pisati blog. Sretala sam divne pisce, naravno i one druge... Kada sad čitam ono što sam tamo pisala, prosto se divim sama sebi U nekim za mene teškim momentima kada mi je trebao neko za priču, a nije ga bilo, pisala sam na Blogeru (gmail-blog). To je bilo sasvim zaključano i služilo mi je kao "ventil". Onda jednog momenta mi pade na pamet kako bi neka dokona budaletina mogla iz čiste dosade da ga hakuje, sve to pronađe..a nije bilo za javnost..pa sam obrisala i ugasila taj blog. Beše to moj dnevnik duše. Ovo sam napisala 1.1.2009 godine Eto... ..potrošila se još jedna godina. Kad bi slagala iznad "crte", bilo bi toga prilično. Moram priznati, onog u minusu daleko manje nego u prethodnoj "neparnoj godini". Kad malo bolje razmislim sve neparne godine su imale neku lošu uspomenu. Možda mi se zato i nije izlazilo iz ove 2008. Bila je nekako debeljuškasta i slatka..Bila je ipak lepa. Jutros rano počeo je da pada sneg. Lane ga u ovo vreme nije bilo...Hladno je. Neka, zima je..Volim sneg. Sve je nekako čistije sa snegom. Moji ukućani još spavaju, ja čitam novine..i razmišljam kako se ustvari ništa nije promenilo. Od ranog jutra mi stižu čestitke. Neki ljudi vas se sete da postojite samo u vreme praznika, kad krenu da šalju one kružne poruke, pa listaju imenik i prosleđuju ih.... Onda se "jako" volimo. Ne odgovaram baš na sve poruke. Nekima samo kažem "Hvala, takođe." Pravi i iskreni prijatelji su bili obični, jednostavni. Oni su samo napisali: "Volimo te i u ovoj godini!" Nisam pisala često, i malo me zbog toga grize savest. Možda ću ove godine biti malo vrednija..Ne znam.. Vama dragi moj prijatelji jednostavno želim da kažem "Voleću vas i ove godine. Ne skidajte osmeh sa lica, jer verujte on ima čarobnu moć.." Izmenjeno January 3, 2015 od strane člana vesticara gresan, Mia, Adrijan i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano January 8, 2015 Autor Prijavi Share Napisano January 8, 2015 NIJE DETE DUPE DA GA IMA SVAKO 22/11/2014 Ja sam dete razvedenih roditelja. I jedinac. Nažalost. Bio je to tužan brak dvoje veselih ljudi. Bila je to ćopava porodica još i pre nego što je prohodala. Ta moja porodica vraćana je defibrilatorima iz kome i kliničke smrti nekoliko puta. Onda je još bolesnija nastavljala da pati od raznoraznih malignih tumora. Od nepoverenja, sujete, loše komunikacije, straha, gluposti, tuđih saveta, ličnih nesigurnosti i velikih očekivanja. Nije preživela. Umrla je na svom punoletstvu i na mojim maloletnim rukama. Dugo je trajala pa se zbog toga gubitak još duže i osećao. A ja, tada sedamnaestogodišnjak, tumarao sam u nekom ličnom, tuđom odlukom meni nametnutom mraku. Bežao od kuće, tražio krivce, tražio opravdanja, zahtevao izvinjenja, taktizirao, ćutao… Ukratko, tada, u tom trenutku, nisam ni znao da sam zapravo jedino i najviše od svega – patio. Danas, okruglo deset godina nakon tog razvoda moja majka i moj otac su dobro. I ja sam dobro. Samo mrzim praznike. Ne podnosim Božiće i Nove godine. Tad mi nekako najviše fali to čega više nema. Tada se najjasnije setim jedne daleke porodice i praznične atmosfere. Mirisa tamnjana, pijukanja oko kuće, džaranja vatre, kićenja jelke i spavanja između njih dvoje nakon ponoći… Dobro sam. Samo prezirem ove fertilne napaljene materice i dignute kurčeve koji nagonski štancuju decu kojoj nisu spremni da daju ljubav. Gadim se nad pokušajima zajedništva koja se završavaju kao po protokolu tako što nečije slabosti pobede jačinu karaktera. Imam poriv da uradim kastaciju svim muškarcima koji prave decu jer im je vreme, a histerektomiju ženama koje rađaju decu jer misle da im isto to vreme ističe. Nisu deca za svakog, iako svako može da ih ima. Ne morate ostajati u brakovima koji su loši, ali morate i nakon razvoda biti dobri roditelji. Dobri roditelji imaju strpljenja, pažnje i ljubavi za svoju decu. Dobri roditelji komuniciraju međusobno zarad dobrobiti svoje dece. Dobri roditelji ne seru loše jedno o drugom i ne bore se za naklonost deteta jer vaspitanje nije takmičenje nego čast. Dobri roditelji su svesni da deca, ma koliko bila mala, sve znaju jer osećaju svet oko sebe mnogo više nego odrasli. Ne znam da li ću ikada imati svoju decu. Ili ću gajiti tuđu. Ili ću voleti tuđu kao da su moja. Ali znam jednu stvar. Ne izrastaju deca u loše ljude zbog loših brakova, nego zbog loših roditelja. Ne može dobar brak zamaskirati lošeg čoveka, niti loš brak može uništiti dobrotu u čoveku. Zato i danas volim i poštujem svoje roditelje. Bilo nam je teško. Preživeli smo. Ne znam još uvek koliko toga smo prevazišli i međusobno oprostili jedni drugima. Ja radim na tome. Zato nam želim da dolazeća decenija bude pitomija nego prethodna jer kad najgore prođe jedino što preostaje je bolje sutra. Živeli, B. izvor gresan i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 1, 2015 Prijavi Share Napisano February 1, 2015 Da ga ne kopiram, ali... http://blog.b92.net/text/25208/Ko-to-ne-postuje-Noleta-i-zasto/ vesticara 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano April 2, 2015 Autor Prijavi Share Napisano April 2, 2015 Moram ceo tekst kopirati. Srce mi neda da stavim samo link. DA LI SE SEĆATE VREMENA KADA SU STARIJI BILI U PRAVU? Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče i da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: “Dobar dan”, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom.Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si nadrljao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah posle roditeljskog. Reč roditelja je poslednja. Ako posle izgovoriš makar: “Dobro”, sledi upozorenje: “Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja.” I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da ceo vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvesta kila proklijalih krompira u podrumu. Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam … Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno.Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vreme da poseduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocepaju to ti je što ti je. Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promenilo u vezi vaspitavanja dece i sistema nagrađivanja. Deca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju. Lenjost i obesnost se tretiraju kao “pa takav je šta ću mu ja”. Šta se deslilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio. Parkove i dvorišta su zamenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Deca se druže on line. Unutra.Kao roditelj, sledila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti deca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umeju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promenilo to što se deca tretiraju kao da su od morske pene. Ponekad tako stanem I posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer “on samo tako hoće da jede”. Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost …da padne. “Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir ‘oće, ovaj moj ne spava do ponoći”. Šta bre ne spava, pa lepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svetlo. U devet u krevet bre. Plači, zabole me, i ja sam živ stvor. Gde je mojih pet minuta? Sve lepo piše u knjizi “Kako odgajati dete.” Mislim da je većina nas nasledila tu knjigu. Od koga? Od naših roditelja. Šta mislite čemu im je služila knjiga? Da vide kako treba. I meni je ostala u amanet i pročitala sam je i primenila od korica do korica.Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vreme i mesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa detetom izgradiš zdrav, razuman odnos gde se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao i doslednost svakog izgovorenog pravila.“Izvinite”, reče mi jedna mlada žena, “dete vam jede zemlju.”“Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.”Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontano, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam delovala čudno i klonili su me se. I to sam razumela. Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dete, tvoja briga. Žao mi je da te slušam koliko silno grešiš mlada ženo. Grešiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dva’espetu lizalicu, grešiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću. Grešiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Grešiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama. Grešiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti i svaka mačka ogrebati. Grešiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa. Grešiš što mu ne daš da ide u pesak da se ne bi isprljao i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guzica pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati … a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te ženo. Žao mi te jer znam u šta ćeš da se pretvoriš. U ono što nikome ne prija. Čak ni tom detetu.Ali ko sam ja da sudim? Moji su musavi, prljavih ruku, gađaju se zemljom, nisam ih videla više od pola sata i ne brinem se. Smucalica i gresan 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano April 3, 2015 Prijavi Share Napisano April 3, 2015 Ovaj gornji tekst kopirah u word-u ceo u moj računar.Ovih dana ionako razmišljam intenzivno kako ću se novim prvacima, tj. njihovim roditeljima "krvi napiti u najavi" u septembru! Veeeeeeelika je navala za "kod mene". E pa ako je tako draga gospodo, onda se spremite na bezuslovnu pokornost i poslušnost....ali ne vaše dece, nego vas samih! Životno i profesionalno iskustvo mi daje za pravo da "se zna ko kosi, a ko vodu nosi"! Adrijan i vesticara 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano April 8, 2015 Prijavi Share Napisano April 8, 2015 (izmenjeno) Све су звезде с њом легле Седела је у пекари, чекала да стане киша, или једноставно да исцури песак, лагано прелиставала новине, испијала чај, није јој се журило кући. Он је седео два стола од ње, чај није ни једном додатакао, новине није ни узео, погледа прикованог на њен потиљак, испод пунђе. Правила се да није свесна његовог присуства иако је врло добро знала да је ту, да је гледа, да је у пекару стигао пола сата пре ње да би заузео сто у углу са ког се види цела пекара, да ће изаћи 2 минута после ње, да се неће видети целе недеље док она поново не уђе у пекару, праћена његовим погледом са стола из угла. Започело је све оне суботе када је уморна стигла са гробља, сломљена тугом за умрлим мушкарцем, схрвана страхом од живота без иког, саплетена сумњом да ли је више жена икоме као што је била њему 30 прелепих година брака. Закорачила је несигурно и одмах била сачекана његовим погледом, није је напуштао док је корачала ка столу, забацио јој је рамена, извио кичму у прелепи лук који се наставља до исправљеног врата, откривеног пунђом. Села је, леђима окренута, прикована врелином његових ледено плавих очију на темену. Седам година је трајао тај њихов плес, сваке суботе, од 10 до 11, није се прекидао ни ружним временом, ни празником, ни болестима... Стао је изненада, после 370 извођења, он се није појавио, приметила је чим је ушла, одједном поново слаба, застала је, није пала јер су је придржале продавачице у пекари. Чекале су је од уторка кад је умро изненада, тихо, плакале су за њим, плакале унапред са њом. Одмах је отишла на гробље, стала поред свежег гроба, спустила пољубац на мермер и онда дуго стајала, дуго плакала. Наставила је тако сваког дана, све до данас. Ја сам је јутрос видео а све ово испричали су ми када сам питао ко је та грацилна госпођа која стоји у сенци брезе и безгласно плаче, само сливајући сузе низ лице. by: antioksidant Izmenjeno April 8, 2015 od strane člana Smucalica vesticara i pleSachica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano April 24, 2015 Autor Prijavi Share Napisano April 24, 2015 (izmenjeno) I tako...dok trepneš dete kojem sam brisala nos, ljubila udarac da prođe...postaje mama.. a ti "baba vaspitačica". Od malena je boravila u mojoj kući, a sada nestrpljivo išćekujemo jednog bebca.. ona, i jedni i drugi nestrpljivi (budući) baba i deda, a za to vreme tata Petar piše... Uticaj matematike na pčele, cveće, rodu i kupusOdmah da se razumemo, ja sam u školici iz matematike vazda bio vrlodobar – 2. Činjenica da mogu da saberem dva prosta razlomka samo na brižljivo biranoj smesi lakih droga i alkoholnih derivata, nije mi mnogo smetala, sve dok Najbolja Od Svih Žena* nije presekla vrpcu na svečanom otvaranju sezone pravljenja beba. Sve što sam naučio, a voleo do sada: muzika, književnost, biologija, istorija umetnosti; svi ljubavni stihovi, soneti, klasicistički portreti i notni sistemi; sve to u praktičnoj primeni produžetka vrste ne vredi ni pišljiva boba!Računa se samo matematika.Ili, što bi rekao moj pokojni Mirčina: „Uči sine matematiku, da ti ne bi celog života, umesto kusura, uvaljivali Čungalunga žvake“.Princip je, kažu biolozi, jednostavan. Pčela sleti na cvet i posle je sve na rodi i kupusu. Na to matematičari padnu u delirični smeh i, prepuni sažaljenja, kažu: E, moj derane...„Pa dobro, zašto se već mesecima ništa ne događa?“, pita Najstrpljivija Od Svih Žena.Eh, zašto... Kad pomislim na taj odgovor, osećam se kao lako mentalno zaostali mlađi brat Rasela Kroua u filmu „Beautiful mind“. Tačno se zamišljam kako na pendžeru šaram matematičke formule o kojima, prirodno, veze nemam, a onda kao svaki genije dolazim do genijalnog zaključka. „Vidi ovako... Dobra stvar je to što muškarac ispali oko 15 miliona spermatozoida, a loša je što vi žene mislite da ste snajperisti i da vam je dovoljna samo jedna jajna ćelija. Kada u to uračunamo da vi tu jedni ćelijicu donirate jednom mesečno, a da ona može da živi od dva do 24 sata, šanse se rapidno smanjuju. OK, ima tu još nepoznatih u jednačini. Šta ako, na primer, moji plivači odluče da im se taj dan ne pliva, pa gluvare koekude bez cilja i smisla? Šta ako je tvoja materica spremna da nokautira i ono malo što, nekim slučajem pronađe put? Uostalom, postoji li iko uman na ovom svetu ko može da ti kaže kada tačno ovuliraš, pa da onako japanski precizno prionemo na posao?“ Budući roditelji Petar i MarinaDeluje zapetljano, ali, u stvari, nije. Kada poređaš sve te nepoznate u jednačinu odgovor se sam nameće.Rešenje glasi: „Da si, tikvane, učio matematiku i manje visio po bilijarima, sad bi bar procenat znao. Ovako, napusti čas i javi se direktoru da ti oplete jedan ukorčić.“Pa krene epopeja. Privatni doktor o klin, državni o ploču, iskusne drugarice šumom, neiskusne drumom. Sve je, navodno, u glavi, a ja se i dalje pitam šta će nam onda reproduktivni organi, i tako u nedogled. Ipak, jedan mali putnik namernik naišao je na ćeliju i skupio petlju da napadne.A onda, Najodgovornija Od Svih Žena nazove baš u trenutku dok montiram svoju prvu filmsku emisiju i zamoli da skoknem do laboratorije i da joj pokupim rezultate krvnih testova. Kaže tetka na šalteru: „Povećan je broj nečega, nečega i to treba dalje da se proveri.“U redu... Hajde sad jedno objašnjenje za nas sa jeftinijim ulaznicama.„Povećan je broj nečega, nečega i to treba dalje da se proveri.“Nisam ja baš za šalterske fiozofske rasprave o bitku i poretku, pa lepo pitam, znači li to trudnoću.„To znači da je povećan broj nečega, nečega...“Ko će se s budalom raspravljati... Tajnu krvnog univerzuma razjašnjavaju medicinari neoboleli od šalterskog sindroma, a onda nedelju dana čekamo na ultrazvuk. Znate onaj osećaj kad ste bili deca pa vam u decembru kažu da ćete u avgustu ići na more? E, pa ovo je agonija milion puta teža. I taman za toliko slađa kada stigne vest. „Bićeš tata!“ – kaže Najstaloženija Od Svih Žena. Ne stigne ni da naredi da sačekam sa objavom lepe vesti, za svaki slučaj, a mene eto već na Fejsbuku, mlatim po tastauri pod temperaturom od uzbuđenja. Neka zna virtuelni narod. Jer, zašto bi bilo šta drugo tog dana bila najvažnija vest?! * „Najbolja Od Svih Žena“ je izraz koji pripada piscu Efraimu Kišonu. Nije to plagijat. To je samo odavanje počasti jednom od najboljih savremenih satiričara. Tako ga i tretirajte. izvor Izmenjeno April 24, 2015 od strane člana vesticara Smucalica i luminica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano May 4, 2015 Autor Prijavi Share Napisano May 4, 2015 I opet Petar... Oduševljava me budući tata. Supernjuh i bitka za kokice Najbolja Od Svih Žena dobija supermoći! Bazamo po gradu u potrazi za mojim patikama, što je avantura ravna Hobitu, sedamo kod Fleka na Bulevaru Mihajla Pupina da danemo dušom, kad poče da se mršti. Nad glavom mi znak pitanja veličine američkog pendreka jer sam 100 posto siguran da je odobrila patike koje sam kupio i da u poslednjih 30 sekundi nisam opsovao nijednom. Kaže: „Je l’ osetiš kako smrdi ovo smeće?“ Osvrćem se unaokolo u potrazi za đubretom, ali subota je pre podne, grad je umiven k’o dete pred put kod babe. Šmrcam, njuškam... ništa.„Kako ne osetiš? Smrdi neki kontejner, evo sad mi muka!“Od kako je zatrudnela Najbolja Od Svih Žena jutarnje mučnine baštini isključivo uveče. Taman kada je u Pekingu jutro, što me je u nekoliko navrata nateralo na pomisao da izbacim sve kineske stvari iz stana, jer su očigledno i na genetiku počele da utiču. A, onda negde na 200 metara od nas vidim kako ovi iz Čistoće prazne podzemni kontejner. Kamiončić u daljini veličine palca, a šljakeri k’o čačkalice. „Ti to osetiš?“„Naravno da osetim! Kao da su mene strpali u kontejner.“ Draga je, dakle, postala superheroj! Ne znam kako biste vi to opisali, ali sa tolike razdaljine običan čovek može da namiriše, eventualno, napalm bombardovanje. Širok je dijapazon zločina koje bi mogla da rešava tim svojim superčulom. Na pamet mi pade da je zaposlimo kao detektor laži ili da laganom šetnjom otkriva robu sa isteklim rokom upotrebe po megamarketima. Ona je ipak odlučila da se bori protiv kokica.Marinina trudnoća je za Petra pravi izazov Od kako smo se upoznali pa do danas smazali smo dvogodišnju berbu kukuruza kokičara sa teritorije veličine Banata. Nema tog filma i serije uz koju nismo škriputali zubima i krckali nenapuklo zrnevlje. Sada su kokice zabava non grata. Nemojte sumnjati da nisam pokušao da se prošvercujem. U nekoliko navrata kupio bih kokice, zabio se u suprotni kraj sobe, grickao i verovao u najbolji ishod. Ali, Najosetljivijoj Od Svih Žena kokice zaista smetaju. Lepo osetim kako mi pogledom buši slepoočnicu i samo čekam da me katapultira sa sedmog sprata. To je, prijatelji moji, bitka koju muškarac jednostavno ne može da dobije. Objasniću fudbalskim terminima. Draga je fudbalski klub Barselona, a ja sam FK „Seljak“ iz Siriga i usput umem da igram samo stoni tenis. Pričali su mi o tom drugom stanju i očekivao sam ovakvo šta, ali sam se najiskrenije nadao da će se cenzura nekako dokopati spanaća ili neke druge hranjive supstance bez ukusa i smisla.Nego, na početku spomenuh da je Draga dobila supermoći. Jedna je, dakle, supernjuh, a drugu bih mogao nazvati jedino „supermoć da zaplačeš kad god hoćeš.“ Potpuno je nebitno da li glavni junak na filmu umire dok se iza njega prostire zalazak sunca ili je, recimo, žuto pače zamrdalo repićem u reklami za perfeks, tek Najosetljivija Od Svih Žena stekla je moć da zasuzi u svako doba. Međutim, to je supermoć za koju nemam primenjivih ideja. Niti sarkastičnih opaski. Kada joj se zacakle oči, a ona kroz smeh kaže „ne znam šta mi je“, ja je poljubim u nosić. Ženske suze nisu za vic. izvor gresan 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano May 15, 2015 Autor Prijavi Share Napisano May 15, 2015 Petre, čista petica zvezdicom na priznanju!! "Virusi napadaju!Kada je kašalj dosegao onu tačku da se plašim kako ću srušiti zgradu preko puta, ako u trenutku kijanja katapultiram sopstveni krajnik kao đule, bilo je jasno da je krenulo prolećno virusno bombardovanje, te nam valja napraviti ratni raspored, a nivo bezbednosti podići na crveno. Za čitaoce sa jeftinijim ulaznicama, crveno je rezervisano za atomske napade. I za slučajeve gripa u blizini trudnice, dakako.Trudnoća i inače na mnoge stvari baca neko drugo svetlo i stavlja ih u potpuno drugačiju perspektivu. Pa, tako, grip više nije ono kad si slinav, usijan od temperature i kenjkav k’o kuče na suv lebac. Grip te u prisustvu trudnice čini ultimativnim agresorom. Bombom. Teroristom. Bestijalnom NATO kamarilom rešenom da oskrnavi suverenitet i teritorijalni integritet. Nije to uloga koju čestit muškarac sanja. Temperatura se popela na 38,7 i rešila da tu i ostane nekoliko dana, pa je morao da padne razmeštaj. U nekom od onih magazina za dokone domaćice, jednom prilikom, čitao sam rubriku „Kako zaštititi trudnicu od gripa“. Poučno štivo iz kojeg sam zapamtio samo jedan od ponuđenih odgovora, a on glasi –preseliti se u hotel na nekoliko dana dok inkubacija ne prođe. Ne znam gde spava kolega/inica koja je pisao/la taj tekst, ali sasvim pouzdano znam da hotelska soba košta koliko i bubreg i da služi da u njoj prespavaš kad pobediš u nagradnoj igri, pa te odvuku u Paraliju da vidiš Grčku, a ti sve vreme misliš da si u Leskovcu i da te barabe muntaju k’o balavca. Hotel, dakle, ne dolazi u obzir. Za uživaoce prostora u jednosobnim kutijama za stanovanje, narodski rečeno – garniserama, samo se jedno rešenje nameće. Snajka te ukoferuje i ekspresno pošalje svekrvi na dalji tretman. Ona te rodila, ona nek ti cedi napalmom tretirani limun. Srećom, u našim životima postoji i dnevna soba u kojoj razmatramo aktuelne filmove ili se prosto teglimo kao dva morža u arktičkom koktel baru. Jednoglasnom odlukom rešeno je da se imam baš tu stacionirati i boriti s boleštinom. Koridor dnevna soba-kuhinja ili dnevna soba-kupatilo otvoren je za mene tek povremeno, kao šengenska granica ono kad smo bili najlepši i najpametniji, a svi nas mrzeli. Najzdravijoj Od Svih Žena ostala je spavaća soba i neometano kretanje ostalim koridorima.Muški grip je teži od ženskog?Ključni problem sa bolesnim mužijakom, koji gripozan guzicom dubi ugaonu garnituru, je baš to što je mužijak. Mi dečaci nismo stvoreni za nezdrave situacije. Neki pajvan nas je u procesu evolucije nazvao jačim polom, što ne da nije tačno, nego rečenom pajvanu valja suditi za najgrđu predrasudu u istoriji. Mi, dakle, u bolesti ječimo, kukamo, bivamo nervozni, odbijamo limunadu bez šećera, mrzimo lekara, ne znamo gde nam je knjižica, nikada ne naučimo kako se zakazuje pregled, nemamo pojma gde se, da prostite, gura termometar. Potrebni su nam: tutor, kočijaš, medicinska sestra, psiholog, servirka, apoteka veličine stadiona i publika koja zna da ceni bolan kučeći pogled. Sve u isto vreme. Ipak, Najbrižnija Od Svih Žena nije ništa od toga. Ona je, prosto, racionalna, što joj uz urođenu brižnost daje prednost u odnosu na nanizanu skupinu u prošlom pasusu. Onako s vrata, tera me da vetrim sobu 50 puta dnevno. Proviri tek da pita kolika mi je temperatura, treba li mi nešto. Umuti i limunadu s medom, trkne do apoteke po lekove, donese mi ručak. I lepo vidim da se smara k’o fudbaler u biblioteci. Jer znam da bi najviše volela da se izvali pored mene i komentariše najnoviju epizodu Vikinga ili da se smeje mojim budalaštinama. Ali pravila su pravila. To je proces iz kojeg oboje treba da izađemo malo čvršći. Ona jer uči da se čuva više nego inače, a ja jer treba da prestanem da se opraštam od sveta svaki put kad mi procuri nos. I evo, posle dve nedelje ona je i dalje bila zdrava, a ja sam u sebi i bez drame odbolovao činjenicu da me čeka vađenje krvi zarad utvrđivanja krvne grupe. Ali, to je neka sasvim druga priča, sa poukom za sve osim za mene." izvorPS: bold je moj!! Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano May 23, 2015 Autor Prijavi Share Napisano May 23, 2015 Jako su mi slatki oboje Bensedin, kafa i amino...amnio... bušenje stomaka!Jedna od pet trudnica dobije uput za vađenje plodove vode, iliti stručnim terminom, koji ću ovde napisati sistemom copy/paste, jer ni u bunilu ne umem da ga izgovorim – amniocentezu. Više je razloga za to. Postoje starosne rizične grupe, nadprosečne ili ispodprosečne hormonske kategorije, te upitni ultrazvučni nalozi. Postoje, međutim, i situacije u kojima trudnica ode u privatnu laboratoriju na proveru krvi, pa joj u nalazima osvanu neke granične vrednosti, tek tolike da ju se navuče na dalje pretrage čija cena eksponencijalno raste. Sve je bruto i neto, pa i blagoslovljeno stanje. Nisam ja neki teoretičar zavere. Zaista verujem da je čovek dospeo do Meseca i ne mislim da se pašteta sa šunkom pravi od šunke, ali kada ti takve stvari ispriča ginekolog kojem veruješ, onda mali žuti crvić počne da rovari po glavi. Usput, čitajući ovaj naš Bebac, shvatam da je (copy/paste) amniocenteza civilizacijska tekovima, zahvat koji se preporučuje zarad utvrđivanja anomalija poput daunovog sindroma i da je to sve u redu i u duhu vremena. Najzdravija Od Svih Žena, prva je u mom svetu al’ je, eto, peta u toj grupi trudnica pa je, zbog jedne granične vrednosti upućena na vađenje plodove vode. Palimo se tog jutra zajedno sa semaforima, u cik zore i krećemo do Dečije bolnice, pomalo istremirani pričama da se plodova voda vadi dugačkom iglom, koja je u mojim snovima velika poput štrikaće. Moj mozak i inače preuveličava pojave u prirodi, ali kad ga ostavim na stend-baju, tokom noći mi ispriča priče na koje bi i Tolkin uz smeh rekao: „pretera ga, matori!“Stigli smo štreberski ranije i u čekaonici zatekli promaju. Nigde žive duše, što ima svojih prednosti ako ste jutarnji ćutolog sa karakteristikama namćora. Već sam se zaticao u situaciji da dve trudnice ćaskaju o sopstvenim iskustvima, jezikom težim od svahilija, dok neki sapatnik i ja sedimo sa strane, smeškamo se predusretljivo i klimamo glavama kao da nam je sve jasno. Da kapiramo makar jednu od izrečenih stavki, rađali bismo mi, a ne one. I usput bismo po čekaonicama uspaničeno ćutali. Budući roditelji Marina i Petra prolaze zajedno kroz sve preglede u trudnoći No, pristižu i druge trudnice, obavezno praćene muževima u svojstvu šofera i nosača kifle i jogurta prvog reda. U istoj prostoriji se čeka i na Gatrijev test, što unosi dosta živosti. Naročito kad je na vrata nahrupila majka sa trojkama. Tri male rumene bebe, tri istovetne nosiljke, tri pratioca za ljuljuškanje, svita zbog koje čovek odmah ustaje u vojnički stav „mirno“. Htedoh da iskoristim taj bebeći haos pa sam predložio Najnasmejanojoj Od Svih Žena da pokupimo jednu nosiljku i batalimo to bušenje stomaka. No, za najbolje ideje nikada ne postoji razumevanje. Zato je tu sestra na prijemnom. Upisuje nam podatke, dragoj dodeljuje bensedin i pošalje nas na kafu. Znate, kada ste prinuđeni da radite neki lekarski zahvat, a pripremaju vas bensedinom i kafom, prosto ne vidim ni jedan validan razlog za žalbu. Ko je to smislio, načinio je od sveta jednu finu prolećnu žurku na otvorenom. Sat kasnije, u ordinaciju puštaju samo Nju, a mene ostavljaju da po hodniku bazam u stilu duha Hamletovog ćaleta. Sa strane sede deca s roditeljima, vise im nogice sa klupa i očigledno im je jedina zabava da gledaju kako se nervozno šetam levo-desno k’o lavče u kavezu. Iz ordinacije razaznajem glas Najglasnije Od Svih Žena i lekara čiji lalinski naglasak je rastegnut ko lastiš u školskom dvorištu. Smeju se. Pričaju viceve. I ja bih da sam uz kafu dobio bensedin i da me nisu škartirali. Ovako glumim tenisku lopticu s kraja na kraj hodnika, na radost klinaca iz čekaonice. Po završetku nam daju krevet u jednoj od ordinacija i čitav buljuk smernica za dalje ponašanje. „Moraćeš sad malo ti da potegneš umesto nje“, sa smeškom me gleda sestra, kao da je Najvrednija Od Svih žena do sada radila u petom nivou kineskog rudnika, pa bih sada, eto, ja mogao malo da čeprkam ugalj. Rezultati (copy/paste) amniocenteze čekaju se mesec dana. To je period u kojem Najstrpljivija Od Svih Žena sitan milion puta izgovara rečenicu „ne mogu više da ležim!“ To je, takođe, period u kojem ja razvijam ideju za biznis. Mala kafanica, tiha muzika, karirani stolnjaci, a konobar ti uz kafu na tanjiricu služi bensedin. Polomila bi se klijentela da rezerviše sto, naročito kad joj objasnim da u cenu kompleta ne ulazi amino... amnio... to bušenje stomaka! „Bojim se da bi te zatvorili vrlo brzo“, kaže Najbrižnija Od Svih Žena. Za najbolje ideje nikada ne postoji razumevanje. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano June 1, 2015 Autor Prijavi Share Napisano June 1, 2015 Opet Petar...budući tata David protiv Golijata-Halo, mila, šta radiš?-Evo, tražim patike, spremam se za basket.Mene nije lako nasmejati, ali spontane i tanane frcokle Najduhovitije Od Svih Žena neretko me bacaju u delirijum. Koliko joj je tajming, za glupe odgovore na još gluplja pitanja, savršen pokazuje podatak da već neko vreme mora strogo da leži, jer je u ranom šestom mesecu počela da se otvara. A, to je situacija u kojoj na parket ne bi izlazio ni Dejan Bodiroga. No da premotam radnju u međuvremenu. Rezultati onog bušenja stomaka stigli su posle nešto više od mesec dana. Majstor-genetičar rasklopio je hromozomski niz, pregledao šrafiće, obrisao ruke masnom krpom i rekao: „Sve je u redu, šefe, vozi!“Naša sreća savršeno naštimovanom bebom trajala je koji dan da bi, već na sledećem ultrazvuku, saznali da je grlić materice skraćen i da je sa unutrašnje strane krenula tunelizacija. A, tunelizacija, kao što svi znate, zahteva serklaž, na šta je moja jednako vrcava kuma Jovana rekla: „Bogte, zvuči k’o izgradnja kružnog toka!“No, ono što je usledilo, sve je manje ličilo na vic, a sve više punilo oblačić straha koji nam se ugnjezdio nad glavama. Prvi prijem u Betaniju bio je neuspešan. Jedan od brisova pokazivao je upalu, što je situacija u kojoj se serklaž ne radi. Najstrpljivija Od Svih Žena primljena je oko 10, a nogirana oko 12 sati na antibiotičko lečenje, do prvog čistog brisa. Drugi prijem bio je silom prilika. Dobri doktor Boris, uzimajući novi bris posle lečenja, primetio je otvaranje od oko 1,5 centimetar i poslao je hitno nazad u Betaniju. Te vožnje se uopšte ne sećam. Bili su tu sigurno neki semafori i neki džiberi što uleću u makazice, koje nisam stigao ni da opsujem. Nešto smo sigurno i pričali u kolima, ali ja se toga uopšte ne sećam. Sećam se prijema i spiska stvari koje je trebalo da joj odnesem naknadno. Najracionalnija Od Svih Žena je do sada kroz trudnoću išla laganim džoging tempom, bez mnogo problema, sa onim oblačićem malih, trivijalnih, strahova uvek na korak-dva iza. Onda se u jednom trenutku zaustavila pred prvim velikim i ozbiljnim problemom i dopustila da joj se svi ti strahovi zajedno uliju u glavu, kao svetlost u kristalnu činiju. Kada smo se po prijemu čuli, prvi put u životu čuo sam joj tugu u glasu. Između dve zagrade koje slede, slika je Marine koja plače. Toliko mi je dopušteno da vam opišem.( . . . ) Marina i Petar su prošli i kroz teške i dramatične trenutke...No, stižu u međuvremenu i reči ohrabrenja. Dobro je što nema bolove, kontrakcije i grčeve. Dobro je što je sve to na vreme primećeno i ceo problem je moguće rešiti strogim ležanjem i lekovima među kojima je poželjan i bensedin. (Kad smo već kod toga, potpisnik ovih redova je jedina budaletina koja ne ume da nabavi bensedin na crnjaka, u državu u kojoj 70 odsto stanovništva ne stiže da skupi zenice, ni na sekund, od količine sedativa koje guta.) Dočekasmo nekako i rezultate drugog brisa nakon čega je konačno urađen i taj serklaž. Rekoše u zadnji čas, jer je vodenjak već počeo da izlazi. Po treći put otpuštena iz Betanije, Najodmornija Od Svih Žena baštini ležeći režim u kojem ne odlaže jedino wc. Vrlo brzo povratio joj se i centar za vic. -Halo, mila, šta radiš?-Evo, tražim patike, spremam se za basket.Ajd sad, kukavče sinji, probaj da je ne obožavaš sa takvim stavom posle svega!No, ja vama ne rekoh i ONU vest. U pregledu kada je primećena tunelizacija, doktor Boris je prislonio sondu na stomak, nasmešio se i pitao: „Jesam li vam rekao pol deteta? Biće dečak.“ Od samog početka dva su muška imena plutala nad nama: Filip i David. Sada, kada smo naišli na ovog džinovskog i goropadnog Golijata od problema, sigurni smo da će se zvati David. I pobediće! Zato, Davide, pile tatino... Strpi se još samo malo. Nije ovaj svet voćni sladoled u slatkom kornetu pa da te hvata neizdrž. Ako me poslušaš, za samo godinu dana vodiću te u park da juriš golubove i rušiš penzošima domine. Ima taja budalastih ideja povazdan! I kako onda da ne razmazimo Davida? Moramo...šta ćemo..daŠta ćemo! neobarocco 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
neobarocco 1125 Napisano June 1, 2015 Prijavi Share Napisano June 1, 2015 smarachi Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano June 1, 2015 Autor Prijavi Share Napisano June 1, 2015 Petar sjajno piše... a ti se slikaj neobarocco 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano August 6, 2015 Prijavi Share Napisano August 6, 2015 RaspustenicaKad sam se razvela, upala sam u status “samohrane majke”. Kako to glupo zvuci, kao – hrani se sama. Ima i gora varijanta – raspustenica. (raspustena, radi sta hoce). Ponizavajuce.Ima i muskaraca koji zive sami sa decom, ali se za njih uglavnom kaze samohrani roditelj. Samohrana majka je zena koja nema muza a ima dete, ili decu. Vrlo cesto izaziva sazaljenje kod drugih, “sta ce jadna, sama”. Prvo, sa decom nikada niko nije sam, a drugo, zasto “jadna”? Kada je zena “sama”, znaci da nije udata. To kod vecine muskaraca i dan danas moze da znaci – potencijalno laka zena. A ona, samo ponovo moze da bira.Kad sam se razvela pa ozalila, davala 40 dana, pa godinu, pa tri – i kad sam tu muku ispratila, sretnem tako neke stare poznanike, bivse drugove…kazem da sam se razvela, a oni ce – “Pa kad cemo u neko zezanje?”.Jedna moja rodjaka je citavog zivota bila sama, a udata. Dvoje dece, muz stalno na putu. Kad dodje, donese i podeli poklone i tu se njegovo ucesce u zajednickom zivotu zavrsava. Ona je sama donosila sve odluke, jer drugacije nije ni moglo. “Na svu srecu, deca ispala normalna”. On joj je bio kao trece dete koje se nije razvijalo uopste. O njemu je morala da brine najvise. Da, kad dodje kuci, sve bude onako kako on voli, da je omiljeno jelo na stolu, da je mir da moze da se odmori (od leta avionom), da se deca prema njemu izuzetno lepo ponasaju, da do sledeceg putovanja sve bude oprano, ispeglano, spakovano, da…Pre par godina, bio neki zanimljiv turisticki aranzman sa izlozbom i sopingom u inostranstvu. Dogovarale se nas pet-sest, da idemo, da se ta tri dana provedemo, da se opustimo. Ceo plan bio na stolu – raspored po sobama, soping, sta kojoj treba, gde cemo uvece, sta cemo sve da radimo… Plan napravljen dva meseca ranije. Kad, jedna mora da “obradjuje muza da je pusti” bar mesec dana, druga mora da organizuje cuvanje dece, trecoj svekrva polomila kuk pa da vidi ko ce nju da pazi…Na kraju smo otisle nas dve samohrane majke. Kazu ove ostale: “Lako je vama, vi ste same, ne morate nikom da polazete racune”. I mi imamo decu, i mi organizujemo cuvanje, i mi imamo jos nekog o kome brinemo, pa smo uspele da sve sredimo. Jednoj je muz rekao “a, idu i ove dve bez obaveza, raspustenice, pa cete tamo da divljate”. Primitivac.Kad se zena ne uda do neke tridesetpete godine zivota, kaze se za nju “svima trazi dlaku u jajetu, njoj niko nije dobar, baksuz je ne moze ni sa kim, ona hoce sve po svom…” Kad se uda, pa je njegova familija voli, onda kazu ,“fina je, mirna, hoce da slusa”.Kad se muskarac ne ozeni, onda “neka ga nek se naprovodi, posle ce da se zarobi, nek se istutnji…”Svako ima svoj pogled.“Ne može muškarac varati ženu onoliko koliko se žena može praviti da mu je verna.- Frank Sinatra blog by Gorica Nešović Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano August 14, 2015 Autor Prijavi Share Napisano August 14, 2015 Pošto je naš dragi drug Petar postao ponosni otac, napisao je poslednji post na portalu na kojem piše...a danas je petak-njegov dan za pisanje...moram da ga kopiram ovde. Prelepo kao i svaki tekst koji napiše. Nisam više budući tata, pitajte Davida!Gledamo relativno dosadnu drugu sezonu serije „True detective“. Najbolja Od Svih Žena kunja k’o mače kraj furune, sve joj glava pada na najuzbudljivijim scenama. Sparno je i vrelo do te mere da i klima moli da je stavimo u frižider na par minuta. U jednom trenutku Marina jaukne. „Kao da sam dobila udarac direktno u serklaž“, kaže, a oči joj veličine činija za puding. No, bol se smiruje lagano, sve do nekoliko minuta kasnije kada se Marina zagleda u mene i promrmlja: „Izgleda mi pukao vodenjak!“Ne znam za napredne medicine, ali u našem malom svetu pucanje vodenjaka još uvek se prepoznaje po fleki koja ostane na, recimo, trosedu. I bi fleka, pa nasta frka!Srce poče da bubnja u ritmu Exitove dens majmunare, oboje nas oblio znoj u istoj sekundi, iz potpuno različitih razloga. Najmirnija Od Svih Žena na licu baštini osmeh iza kojeg vibrira brucoška trema epskih razmera. Kažem joj da lagano ode u kupatilo, da ima vremena, da smo sve stvari spakovali pre koji dan i da ne žuri. Zna ona to i sama, ne treba joj lažni Klint Istvud hladan k’o špricer. I dok se ona sređuje, na meni je samo da pronađem medicinsku dokumentaciju i ličnu kartu. Sve to kod Najorganizovanije Od Svih Žena ima svoje mesto, ali ja ipak idem iz sobe u sobu, iz dnevne u kuhinju i kao muva bez glave pokušavam da se setim šta tražim. Ni pet minuta mi nije trebalo da se snađem. No sređivanje se oteglo, pa sedam da gledam Simpsonove. Bilo je ili to ili da grebem po vratima kupatila kao zombi i vičem: „Mila, požuri, porodiću se!“ Konačno kompletirani, najverovatnije u drugoj brzini, ne sećam se najbolje, stižemo u Betaniju gde Marinu hitno šalju na skidanje serklaža. Dakle, počelo je... Naredna dva sata su mi prošla u nekom čudnom magnovenju. Sećate li se onog majmunčeta što udara činele u glavi Homera Simpsona? E, pa sad je malo u mojoj glavi larmao i pravio salta. Dok sam shvatio šta se događa, u saglasju sa majkom Najbolje Žene Na Svetu i kuma-Marinom obreo sam se u našem kafeu gde sam, okružen s pet žena zmajica, naredna dva sata izgledao pogubljeno kao kuče u liftu. Padale su opklade u kom satu će se Marina poroditi, kovali su se planovi kako će ko na najbolji mogući način razmaziti čedo i sve u tom pravcu. Za to vreme porođaj je uveliko trajao. Kako je ležala skoro tri meseca, Najbolja Od Svih Žena nije imala snage da izgura bebu pa se uz asistenciju babica malo namučila da, do 22:01, te večeri na svet donese tatino nedonošće i mamino lavče, teško 2450 grama, sa potpuno formiranom frizurom, koje se ne bi postideo nijedan panker na svetu. David je malo boravio na grejnom stolu, a onda završio među drugim bebama kojima je, zamišljam, od starta, kao i tatko mu, pričao loše viceve i pošalice. Kada smo se čuli, u Marininom glasu trepereo je osmeh, što je jedina frekvencija sposobna da me tog trenutka umiri i odagna mi sve one oblake (bezrazložne) brige. Od tada, pa do danas, desila se jedna velika žurka iza koje su ostala polupana vrata, mnoštvo modrica na mom telu od neprestanog cepanja majica i košulja i sijaset urnebesnih fotografija koje nisu za javnost. Ko sa novinarima nije partijao, nije partijao uopšte! David je u međuvremenu, pomalo lenjo, počeo da sisa, a Marina da se oporavlja i ako sve bude u redu, do ponedeljka ćemo svi biti zajedno. Ovo je moj poslednji zapis u Dnevniku budućeg tate. Pratio sam Najbolju Od Svih Žena kroz ovu avanturu konačno shvatajući majčinsku ulogu u potpunosti. Godinama mi je falio taj deo života u kojem gledaš majku kako stvara život iz jedne jedine ćelije pa da kompletiram sliku. Znam da se u životu broje najsrećniji trenuci, ali moj najsrećniji trenutak je u stvari bio dan kada je u bioskop konačno stigao treći deo Indijane Džounsa. Posle toga sam počeo da brojim NAJVAŽNIJE trenutke. Znate to... Matura, diploma, prvi poslovni ugovor, onaj poljubac u najsporijem vozu na planeti davnih dana, zaglavljenom negde kod Zmajeva, koji je sve ovo i započeo. Pa onda venčanje i godinu kasnije vest da ću postati otac. To su ti događaji koji ti iz korena menjaju život. Sorry Indy, ali tako je. Hvala vam svima što ste me pratili i trpeli ovih nekoliko meseci. Zahvalna ste publika tako nakrcane hormonima, moraću da se specijalizujem za ovu vrstu novinarstva, pa da se družimo doveka. Za sam kraj jedna pesma koja mi je u život uletela nedavno, a odslikava sve ono što želim da poručim svojoj i Marininoj majci i svim majkama na svetu, sadašnjim i budućim. Nismo mi dečaci baš sposobni da zahvalimo za sve što kroz život činite za nas, ali ovaj dečak očigledno jeste. Potrudiću se da i David to shvati na vreme.Čitamo se u neka druga trudnička vremena https://www.youtube.com/watch?v=xqr8wQSUR_s Mi smo se izljubili, doduše preko telefona a sad ostaje da to učinimo i uživo...samo da džin David izađe iz porodilišta. Adrijan 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 8, 2016 Prijavi Share Napisano February 8, 2016 21 Ne slazem se sa onom cestom recenicom "Malo dete mala briga, veliko dete velika briga".Kad preletim kroz ovu 21 godinu unazad, kao da se i ne secam svih onih teskih situacija - prvi brohnitis, visoka temperatura, slomljena ruka, gips na nozi, prvi put sam tramvajem do skole... U stvari, svaka faza u odrastanju imala je neke lepe i neke malo teze situacije. Lepe ostaju vecito u srcu i dusi, a one teze postanu anegdote.Dok nije napunio tri godine, vreme je tako sporo prolazilo. Onda je u talasima prolazilo sve brze.Albumi sa fotografijama - kupanje u peni kao u filmu, prvi odlazak na more kada su ga prve noci izujedali komarci da sam dete jedva prepoznala ujutru. U kisobran kolicima zagledan negde u daljinu, tu smo fotku zvali "mali Buda". Sa dedom na Divcibarama, jurca sa komsijskim psom. Prvi dan skole u dvoristu na priredbi. nekoliko godina kasnije, on svira gitaru na priredbi za neke nove prvake.Letovanja, letovanja...Ceo jedan album sa Bohinja kod najbolje drugarice i mnogo dece. Pubertetska faza sa kosom koja je upadala u oci, jedva da smo dve fotografije napravili tada. Bezanje iz skole nema foto zapis, ali to smo nekako prosli. Durenje, preglasno smejanje...Onda, gimnazija - te su fotografije uglavnom kod njega. Bilo mu je stalno dosadno u skoli - ili sve zna ili ga pojedini predmeti ne zanimaju. "Filozofiranje" o tome kako ne mora da cita jer "sve ima na netu". Onda me na pocetku IV godine pitao "Jel imamo mi nesto od Nice-a". On je jedan od retkih koje poznajem a da su procitali Glembajeve. Pala sam u nesvest.Kad je prvi put izasao "uvece, sa drustvom", meni se prispavalo u 10h, kao muva CC da me je ujela.Prosle godine isao u Indiju. Ostao 4 meseca, da spozna nematerijalne vredosti zivota. Isao od severa do juga, upoznavao razne ljude, vozio se vozom i po 72 sata, snalazio se sam. Vratio se pun neke topline, sa novim sjajem u ocima... ali i sa idejom da je "diploma bezvredno parce papira..." (jaoooj). I to se resilo.Sad studira.A ja? Treptim i treperim i kad spavam. Od kako se rodio, trudim se da ga razumem - i kad je plakao kao beba i kad je pravio s*anja i kad se radovao, inatio... Zna i on, da kad spustim glas za pola tona - mora da cuti i saslusa, da je situacija ozbiljna. Ali naucio je i da sam donosi odluke i da odgovara za njih.Godinama sam pila kafu sama, ali vec nekoliko meseci, kad se vratim kuci sa radija, cim cuje vrata vikne iz svoje sobe "Cao!" Onda izadje - "Majka, jel pijemo kafu?" A kafa znaci razgovor o svemu i svacemu, ...jer tek je poceo dan. Popodnevna vec ima neku temu konkretnu.Pre neki dan slavili smo 21. rodjendan. Moram na prste da se popnem da ga zagrlim. "Sreco majkina, velika, lepa, pametna..." On se smeje. Tetka (moja sestra) vec tradicionalno pravila tortu. Ja pravila dve pite (po zelji). Posle su otisli "napolje" u kafic. Ne brinem. Znam da ako se bilo sta desi i dobro i nedajboze lose - prvo ce mene da zove. Ljubi ga majka. Covek.P.S. Sve sam se trudila da ne budem pateticna, nego samo da preletim malo unazad, ali cela sam se istopila. Od svega. Gorica Nesovic ***zaista divno... vesticara i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 14, 2016 Prijavi Share Napisano February 14, 2016 PRAZNIK PRONAĐENIH Jednom sam zbog zaljubljenosti pojeo ružu koju je neko poklonio devojci u koju sam bio zaljubljen. Tri puta sam zbog zaljubljenosti objavio knjigu pesama, jednom roman. Jednom sam otkinuo rukave od košulje od zaljubljenosti. Jednom sam pokušao da napravim kineski specijalitet a ispao je bosanski. Nekoliko puta sam se tukao sa ljudima koje uopšte ne poznajem. Jednom sam sav honorar od knjige potrošio na putovanje na Tasos na kom trećinu vremena nisam govorio sa osobom u koju sam bio zaljubljen. Jednom sam se zaljubio sa tri godine i svaki dan se u obdaništu zbog toga tukao s dečakom od pet čija je glava bila veća od mene celog, a devojčica u koju smo bili zaljubljeni je stalno govorila da voli i njega i mene. Jednom sam zbog zaljubljenosti išao u gaćama u Petrovaradin, na sreću kolima. Jednom sam se kupao u Dunavu u februaru. Dva puta sam se toliko zaljubio da sam pobegao. Milion puta sam zbog zaljubljenosti lagao. Zbog zaljubljenosti sam se jednom ozbiljno posvađao sa ocem, a jednom i sa majkom. U par navrata me je zaljubljenost terala da budem neko drugi iako nisam niko drugi nego ja. I kad sam već mislio da je ova zaljubljenost jedna užasna stvar koja čoveku može potpuno da upropasti dan, jedne večeri dok sam polupijan čekao kuma u foajeu pozorišta, upoznao sam tebe. To se, valjda, danas slavi. By Igor Karanov Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
luminica 2120 Napisano May 27, 2016 Prijavi Share Napisano May 27, 2016 (izmenjeno) Pojedine sam redovno citala,neretko pronalazila svoje misli,ono sto i sama osecam.Par meseci unazad razocarana sto prepoznajem isprazne,narucene tekstove,prepune fraza,neistina,demagogije.Neki kroz tekstove redovno reklamiraju odredjene proizvode,sve pokusavajuci da pretoce kroz svoje bozemoj neprevazidjeno iskustvo.Razumem da svima treba novac,da se od neceg mora ziveti,ali,kod mene se javio osecaj da sam obmanuta.A to ne volim. Izmenjeno May 27, 2016 od strane člana luminica Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Klo 113 Napisano May 27, 2016 Prijavi Share Napisano May 27, 2016 Kreni ti da pišeš, otvori svoj Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
luminica 2120 Napisano May 27, 2016 Prijavi Share Napisano May 27, 2016 Imam,pisem bez zelje da ga bilo ko vidi.. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano May 28, 2016 Autor Prijavi Share Napisano May 28, 2016 Imam,pisem bez zelje da ga bilo ko vidi..Isto!!Inaće nedavno sam srela malog Davida iz gornjih postova...raste dete....i mnogo je sladaaaaak!! Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano August 20, 2016 Autor Prijavi Share Napisano August 20, 2016 (izmenjeno) Iz ugla jedne Beograđanke: Braća Crnogorci i reč, dve o njimaMoooooreee. Gooooodišnji odmoooor. Konačno! Oh čekaj, pa ja sam već bila na godišnjem i to u Americi, ali to je bilo u maju, i Amerika nema lepo, slano more kao naša braća Crnogorci, a nema ni Crnogorce jer se tamo puno radi, a svi znamo da njima to baš i nije omiljeno, tako da se onda to ne računa u letovanje, zar ne? Ako mene pitate, meni leto kao i da nije bilo ako nema mora, bistrog, hladnog mora, i borovih iglica koje mi padaju na glavu kao kineska smrt.E, ovog leta sam se (na)odmarala više nego ikad i nije mi žao. Evo, upravo sam inspiraciju za ovu kolumnu dobila sedeći na kamenčićima crnogorske rivijere, jer za ležaljku nisam imala, ili sam imala, ali iz principa nisam htela da dam. Kog principa? Tog principa koji me obavezuje da moram da uzmem DVE ležaljke i jedan SUNCOBRAN uprkos tome što sam sama došla na plažu i što želim da se sunčam, a ne da sedim ispod nekog fluorescentnog reklamnog šatora pod kojim je milijarda stepeni. Ili iz istog tog principa iz kojeg im Barske smokve koštaju ČETIRI evra, a iste te u Podgorici JEDAN evro. Ili iz principa iz kojeg hoće da mi naplate grožđe po ceni papaje. pa im je tako grožđe TRI I PO evra kao da je tog jutra sveže stiglo iz Toskane, a ne da su otresli sva brda sa kojih su sišli. Ili... Iz istog onog principa iz kojeg mala flašica obične vode u Kotoru košta 80 centi, ali za mene pošto sam „njihova" onda 50 centi. I nisam bila „njihova" nego sam veče pre popila tri čaše vina jer je čak i ono jeftinije od svežeg grožđa, pa sam u radnju otišla u pidžami, što je slatka mala meštanka koja mi je rekla da lepo mirišem (upitno je bilo na šta) protumačila kao da sam njihova. Nisam ja ni svoja, a kamoli njihova, ali sve dok pijem po „njihovim" cenama ako treba i biću. Eto, iz tog principa sedim na kamenčićima i lepo mi je. Da se odmah razumemo, pre nego što počnete da skičite kao mačići kada im neko stane na rep, tekst nije pisan u cilju omalovažavanja ili nipodaštavanja. Ja volim Crnu Goru i Crnogorce, a poneki vole i mene. Realno, kako se od raspada Srbije i Crne Gore nije puno toga promenilo, pa tako Crnogorci i dalje žive u Beogradu, a mi i dalje letujemo u Crnoj Gori, rešila sam da detaljnije obradim ovu neraskidivu vezu na relaciji Bg-Bd. „Studija" je izvedena na nekolicini pretežno (meni) lepih i privlačnih muškaraca, s krštenicom starom između 30 i 40 godina, i mestom rođenja „negde između planina i mora", isključivo na osnovu LIČNIH zaključaka i doživljaja. Pa da počnemo: - Najčešće žive na Vračaru, što će, čini mi se, uskoro ući u istoriju seobe Crnogoraca. - Od njih ćete čuti kako je njihova zemlja najlepše mesto na svetu, ali vazda ćete videti da radije žive u Srbiji nego u toj svojoj najlepšoj zemlji. - Na pozamašnom poznavanju mape velegrada bi im pozavideli i svi beogradski taksisti. - Znaju tačan naziv (sadašnji i bivši) svake ulice uzduž i popreko. Ime svakog lokala, konobara i konobarice koji su radili, koji rade, a vala i koji će tek raditi. - Vlasnici su njihovi kumovi. - Zarađuju 500 evra, a troše 1200. Mesečno. - Svi imaju završene fakultete. Koje? Pivatne. - Na Evroviziji ih je predstavljao bend „Highway", a nemaju auto-put, ali dobro, ni Lepa Brena nije lepa, pa je tako zovu, šta sad. - Omiljena pesma im je „Balada disidenta" i „S namerom pođoh u veliki grad". - Gotovo svaki se izvlači da ne radi što je duže moguće, a onda kada više nema gde on dođe u Beograd da bude direktor neke firme. - Kada kupuje nešto traži da to bude najsavremenije, najnovije i najbolje. Cena, naravno, nije problem, završiće on to. - Ne puši cigarete, samo tompuse, a ako ga pitate, oduvek je. - Uvek ima ta neka svoja mesta i naručuje „Meni ćeš ono moje". - Ima odgovor na svako pitanje. Za njega „ne znam" ne postoji, a ako i ne zna saznaće. Odmah. Dva, tri poziva i to ti je završeno. - Kupuje isključivo nov auto. Ne može on da sedi nakon nekog debelog, zadriglog penzionera koji se nije kupao tri dana i čija soba već neko vreme bazdi na smrt. Što bi on jednom rečju rekao: „Pih!" - Na njemu najčešće manjka stila, ali sat zna da odabere. Najskuplji, ali za njega ispod c(j)ene, ili ispod ruke, nisam baš ulazila u detalje. - Načitan je. Pročitao je sve od Balzaka pa do Tomasa Bernharda, a neke komade i po nekoliko puta. - Zanima ga istorija, a i šta bi drugo kad samo to i imaju. - Kancelarija mu je tamo gde je on i uvek ide nešto da „završi". Kolima, naravno. Zatamnjenim, po mogućstvu. - A taksi po potrebi uvek zove na ime: „Alo, ovde Miro, je l' može jedan kod „Splendida"?"E sad, kada sam navela kategorično nekoliko skromnih, ali morate teška srca priznati istinitih činjenica vreme je da obradim i tu čuvenu, uvek atraktivnu, temu muško-ženskih odnosa. E, tu već važi nekoliko pravila. Ukoliko ste Beograđanke, apriori ste svrstane u kategoriju „poželjna". Ukoliko još kojim slučajem nosite titulu „najlepša Beograđanka" (što nikada do sad nisam saznala kako se dobija, ni kako se nosi, a ni ko je u žiriju, samo da nisu isti oni što drže privatne fakultete), onda vam je mesto pod suncem obezbeđeno, ali nikako ne smete da budete „metla", a ni „krpa", ne znam, ne pitajte me što, valjda imaju neku traumu od čišćenja. Dalje, poželjno bi bilo da ste pametne, male mudrice ili da bar imate dar da ih ne obrukate u društvu. Koje će, podrazumeva se, uvek biti njegovo, a ne vaše. A šta možete da očekujete od njih? Ne mnogo kao što pričaju. Na delu su ipak daleko siromašniji nego na rečima. Bi oni, ali ih je nešto sprečilo. A ako se pitate kakav bi vam život bio sa njim, evo odgovora: Na početku beskrajno zabavan, a vremenom isti kao s početka. Nemojte da očekujete neke promene, to tvrdoglavije od st(j)ene, ali zato šta god vam zatreba oni će da vam završe. Dva tri telefona, malo drame i eto ga, problem je prošlost. Dobro, kod njih je na neku bezazlenu foru, problem uvek i budućnost, ali nikad sadašnjost. S(j)utra ćemo o tome. Ako poželite da se spustite malo do mora, nikakav problem, ovi njegovi „drže" celo primorje. Apartman je na pravih 30 metara od plaže, a ne onih agencijskih iza brda, vozač od aerodroma do apartmana njegov čovek, gliser tu, ležaljke tu, suncobran tu, i naravno najbolja pica na primorju, na ribu zaboravite, valjda im se smučila za sve ove godine. Od vašeg dolaska napraviće čitavu feštu i vi ćete uz malo sreće, u najmanju ruku, biti dočekane kao Jovanka u najbolje vreme. I fun fact za kraj: Svakom Crnogorcu jedna Beograđanka dođe glave, i svakoj Beograđanki jedan Crnogorac dođe glave... ..plačem!!! ..čak i moj muški koji je poreklom iz oni(j)eh krajeva Izmenjeno August 20, 2016 od strane člana vesticara luminica i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano August 20, 2016 Prijavi Share Napisano August 20, 2016 E, ovo se zove blog @vesticara ne pamtim skoro bolji tekst o komšiluku vesticara i luminica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.