Smucalica 5972 Napisano January 1, 2015 Prijavi Share Napisano January 1, 2015 Sve više postajem ubeđen da je heroj, ne neko ko umre za nešto, već neko ko živi za nešto. U umiranju je trenutan poraz, a živeti za nešto, pogotovo kad ne ide, to je ogromna borba koja zahteva nadljudsku hrabrost i snagu ne bi li se najobičnije funkcionisalo pod njom. Ne bi li se najosnovnije stvari obavljale. Obične. Veća hrabrost treba za to - gubiti, ali do kraja borbe, nego se hrabrošću osloboditi kraja borbe. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 12, 2015 Prijavi Share Napisano February 12, 2015 Ako pozorište nekog manjeg grada ima publiku koja ima ukusa, onda to nikako ne može biti malo pozorište. To je onda jedno veliko pozorište. Ako je profesor zaista dobar, on već u oktobru može podeliti potpise za jun. Bez bojazni da mu niko neće dolaziti na predavanja. Ako čovek zna ko je i ako zna čemu iskreno teži, svaki propali pokušaj nije smak sveta, nego nešto što i nije bilo vredno da opstane - jer ispada da nije zaista bilo ono što se i želelo. Naročito u ljubavi, ako dobro, iskreno i veliko nije bilo dovoljno da ljubav opstane, to onda i nije bila prava stvar. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 12, 2015 Prijavi Share Napisano February 12, 2015 Pouka Ako si težak to ne znači da si i stabilan. Vetar, može počupati ogromno drvo iz korena. Ako mu se tako hoće. Dok će malena vlat trave, od snage istog vetra ostati nedirnuta. Nepočupana. Ako si jak to ne znači da si i neuništiv. Velika usijana stena na rubu pustinje će se hladiti u noći, stezati, sažimati... A potom će se kada je obljubi hladnoća pustinjskog zagrljaja, ona prosto raspolutiti, raspasti, na najsitnije parčiće kvarca. Dok će se maleni kaktus iz iste te hladnoće, samo dobro napojiti. I biće spreman da se zdravo zeleno ceri ceo sutrašnji dan Suncu u lice. Ogroman je problem kada je čovek veći iznutra nego spolja... Jer, ljudi imaju granice u očima, sa olako podmitljivim stražarima... Nauči da stvari gledaš po tome kako dišu, i ne slušaj šta govore, već traži šta su nam prećutale. Nauči da stvari ljubiš tamo gde im je srce, a ne gde su im spojevi usana, i tek tada će te se dotaći skroz. Nauči da grliš ramenima a ne šakama. Ramenima se više obuhvata. Zaboravi svoje ime i prezime. Ti se zoveš onako kako te zovu ljudi koji te vole. Preraspodeli. Ti si figura od stakla. I te kamenice pesnica, što bacaju na tebe, lome te u krtu parčad i prave na hiljade malenih zvezdi da večeras sijaju od mesečine: (kao) još jedno Sazvežđe Bola. Ne boj se. Preraspodeli svoje zvezde. Sudari svoje svetove i sazvežđa sa nekim. Ako ste osuđeni na haos, nek zasija haos sudara zvezda u vama - najjače. Najšarenije. Ako ne umeš da se snađeš u postojanju, budi sa nekim, najlepši, najspektakularniji primer snalaženja u svetovima nepostojanja. U svetovima gde stvari postoje tek kada ih se setiš i dosetiš. I gde stvari ožive tek kada ih se dotakneš. Takvi svetovi se prenose dodirom. Uzmi svoju ljubav za ruku i povedi je. Siguran sam da sasvim dobro umeš i to. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 12, 2015 Prijavi Share Napisano February 12, 2015 Pogrešno buđenje Šta bih dao da imam komad tvog glasa u džepu pidžame... Da ga ovog jutra izvadim, odmotam, i prislonim na uvo, umesto uspavanke. Uspavanke za ovo celo čudo: topline obuzetosti tobom. Da dam malo mira, posle ove neprospavane bure, i ugrabim makar komad čestitog sna, kome je već prošao rok u ovo doba, doba odlazaka na posao prvim jutarnjim. Brišem: Oprosti, ja ne umem ništa ako nije detinje, meni su gresi ujedno igrališta i svetinje. Pišem: Od jutros su te pune moje oči. Rastopljena si kao med kroz moju sanjivost. Umesto da pesmu sročim da ćutim bio bi red: Oprosti,za moju ranjivost. Jer: Možda tamo neko ume da popase svoja osećanja da prećuti sve u ovom životu... Al' neko kao ja,to ne razume i okačio bih sebe bez imalo kajanja u stihu,i po nečijem musavom plotu. Čisto,eto,da liči na pesmu, da ne liči na otkucaje srca u jednom jutru,posle noći u kojoj se mislilo na tebe... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 28, 2015 Prijavi Share Napisano February 28, 2015 Nemam vremena za loše dane. Ne želim da budem procenjivan, projektovan, vrednovan, ni biran. Ne želim natrag u svoje bezdane. Sedim ovde snažan, bolji, sasvim miran. Nemam vremena da obijam glavu. Nije da ne mogu, nego više neću. Nemoj da me gledaš, da l' bih ti trajao i valjao, promatranje nikad ne jеmči za sreću. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.