Mađarska: SENTANDREJA

[Turkmenbashi 937]

Сентандреја (мађ. Szentendre, нем. Sankt Andrä) је град у Мађарској.

Сентандреја се налази око 20 km северозападно од Будимпеште на десној обали једног од рукаваца Дунава (Сентандрејски Дунав).

Град је познат по музејима, галеријама и уметницима. Због своје сликовитости и добрих комуникационих веза са Будимпештом, Сентандреја је постала популарна туристичка дестинација.

Област Сентандреје је насељена више од хиљаду година. У римско доба овде је било насеље Ulcisia Castra („Вучија тврђава“). Током 16. века, Сентандреја је постала центар Срба у Мађарској.

После ослобођења од Турака (крај 17, почетак 18. века), Сентандреја је била дестинација имиграната са Балкана (Србија, Далмација, Грчка), Словачке и Немачке који су се мешали са аутохтоним Мађарима. На основу привилегија цара и краља Леополда I, године 1690.[1] под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића из Србије се у Сентандреју доселило 8000 српских породица. По подацима из 1720, 88% становништва Сентандреје су били Срби и нешто католичких Далматинаца (Јужни Словени).

Данас је Сентандреја градић медитеранске атмосфере са калдрмисаним уличицама, барокном архитектуром, и црквама свих конфесија. Седиште је Будимске епархије Српске православне цркве. Близу града се налази етнографски музеј на отвореном и извор „Стара вода“ где се по предању одмарао патријарх Арсеније Чарнојевић.

У Сентандреји данас живи око 90 Срба.

Од седам цркава у Сентендреји, четири су у власништву Српске православне цркве:

Пожаревачка,

Преображењска,

Богородична (позната и као Саборна или Београдска катедрала). Богородична црква је подигнута између 1756. и 1764. Њен иконостас потиче из 1780.

Благовештенска, Рококо-црква, и данас је православни храм.

Црква Светог Петра и Павла (тзв. Ћипровачка црква) је сада гркокатоличка, католичка заједница је преузела тзв. Збешку цркву, док док је реформатска заједница преузела Оповачку цркву. Иконостас ове цркве пренет је у Сантово, место у мађарском делу Бачке.

У Сентандреји се налази „Српски православни музеј“ који садржи велики број сачуваних икона и других црквених предмета.

Познати Срби из Сентандреје

Авакум Авакумовић (1774 - 1811) - музичар европског гласа, конструисао музички инструмент авакумицу;

Јелена Бозда рођ. Белановић (1800 - 1868) - народни добротвор, супруга Наума Бозде, српског трговца и задужбинара;

Сима Игњатовић (1802 - 1847) - велики бележник Магистрата у Будиму, власник познате гостионице „Код златног јелена" у будимском Табану, стецишта српских књижевника;

Јаков Игњатовић (1822 - 1889) - српски књижевник, зачетник српског реализма;

Евген Думча (1838 - 1917) - први градоначелник Сентандреје, велики српски добротвор;

Павле Софрић (1857 - 1924) - професор историје, аутор прве историје Сентандреје;

Гаврил Стефановић Венцловић-(1680 - 1749) - књижевник из доба прелазне књижевности, рођен у Срему али је добар део живота провео у Сентандреји.

Izmenjeno January 2, 2013 od strane člana Turkmenbashi

[Smucalica 5972]

Ovaj grad posebno volim

U njemu sam boravila u nekoliko navrata i oduševljena sam sasvim sa njim.

Lep, mali grad, neobične arhitekture, sa našom crkvom i mnogo ljudi koji su našeg porekla...

Imala sam tu sreću, da mi vodič kroz ovaj grad budu ljudi našeg porekla,

koji su sačuvali našu tradiciju na tim prostorima

Kada budem imala malko više vremena,

dopisaću neke podatke iz mog rokovnika sa tih putovanja.... :)

[Turkmenbashi 937]

Sa našim crkvama, mislim da ih ima jedno 6-7 a da su 4 ostale pod Eparhijom Budimskom. U Mađarskoj danas ima svega par hiljada Srba, ne više od četiri. Ali je nasleđe u Sentandreji neverovatno bogato. Ko nije bio, sve preporuke.