Zanimljivosti svake vrste

19 poruka u ovoj temi

Napisano · Prijavi poruku

Za početak, šta kažete na ovu varijantu fudbala?

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Ma, bravo dečaci! Pogledajte "srpski korner"

02. oktobar 2012. 15:35 > 15:37

Kadeti Srbije, momci rođeni 1996. godine i mlađi, postigli su do sada neviđen gol iz kornera protiv Moldavije. Ovo je svakako novi YouTube hit.



v261644p0.jpg

Od ekspanzije interneta, naročito YouTube kanala, zanimljivi detalji sa fudbalskih utakmica čest su planetarni hit.

U tom smislu, došao je red i na talentovane dečake iz Srbije, reprezentativce naše zemlje u kategoriji ispod 17 godina, odnosno generaciji fudbalera rođenih 1996. i mlađih.

Oni su na nedavno završenim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo naredne godine, u zvaničnoj utakmici, izveli korner koji ne da se retko viđa, nego teško da ga je bilo ko smislio do sada. I ono teže - realizovao.
 


Trojica igrača zatrčala su se na loptu poslatu po zemlji iz ugla i svako ju je preskočio ili propustio kroz noge, kako god, sve dok ona nije stigla do Andrije Živkovića, koji je ovaj snimak udarcem sa oko 18 metara i učinio internet hitom. Dok su nesrećni Moldavci stajali i gledali šta se događa, Živković je postigao gol u 32. minutu i tako častio sve one koji su u Inđiji došli da gledaju utakmicu završenu rezultatom 4:0.

Sreća pa je kamera FSS sve zabeležila, pa tako i mi možemo, sa nekoliko dana zakašnjenja, da pogledamo ovaj zanimljiv momenat.

Trebalo bi pohvaliti i selektora "orlića" Milana Lešnjaka koji je dozvolio dečacima da se igraju fudbala, a ne samo da ga igraju. Inače, na pomenutim kvalifikacijama u Inđiji, naši kadeti deklasirali su svakog od tri rivala i sa gol razlikom 16:0 izborili dodatne kvalifikacije u martu.

Beloruse su pobedili 7:0, Moldavce 4:0, a Jermene 5:0.

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Englezi: Butorović i Mamić među najluđima!

08. novembar 2012. 18:36 > 19:01

Jedan engleski web sajt sastavio listu 10 najluđih predsednika klubova u Evropi. Zdravko Mamić kolo vodi, među deset i predsednik Vojvodine Ratko Butorović.

v266187p0.jpg

Engleski fudbalski portal "Who Ate all the Pies" (Ko je pojeo svu pitu) sastavio je listu najluđih čelnika fudbalskih klubova u Evropi.

Da, baš tako. Najluđih. U anketi je upotrebljena reč "insaine", što u prevodu znači najluđi.

U prvih 10, dvojica, nama, bliskih i vrlo poznatih ljudi. Prvi na listi je kontroverzni predsednik zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić, a na šestoj poziciji je prvi čovek novosadske Vojvodine Ratko Butorović, koji svojim oblačenjem ispada iz svih mogućih klišea i uobičajenog odevanja predsednika klubova.

Za Zdravka Mamića piše da ga navijači Dinama nikako ne vole, da je on sinonim za skandale i da je "nestrpljiv i zastrašujući čovek koji je u svojoj eri zamenio čak 15 trenera".

"On se skida na aerodromu, više na novinare, vređa ih, napada svoje saradnike...Posebno je poznat zbog svoje besmrtne izjave da će kanal 'YouTube nabiti na k****'", piše portal.

Srebrnu medalju "ludosti" osvojio je predsednik Napolija Aurelio de Laurentis, za koga se podseća da je zakazivao konferencije za novinare na kojima je lagao o transferima igrače, a bronzana medalja je pripala nekadašnjem predsedniku Vimbldona Semu Amamu.

"Bio je neobičan u načinu rada. Jednom prilikom je zaključao Robija Erla u svlačionici i odbio je da ga pusti dok nije potpisao za Vimbldon. Kada je otišao u Kardif siti zjavio je da igraju orgazmični fudbal - druga ekipa zna da će da ga primi, ali ne zna ni kad, ni odakle", piše portal.

Za Ratka Butorovića stoji samo jedna rečenica:

"Oh, Bože, samo ga pogledajte".

Na listi su i Lućano Gauci iz Peruđe, Ken Bejts iz Čelsija, Mauricio Zamparini iz Palerma, Aldo Spineli (Livorno), Džordž Rejnolds iz Darlingtona i Ken Ričardson iz Donkastera.

(MONDO)

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Prevod zaista nije potreban.

:hahaha: :hahaha:  :hahaha:

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Ovo se zovu rašlje!!!

https://www.youtube.com/watch?v=8KC1F-v_HSk

Zuba je car! :respect:

ELA se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Jedan Amerikanac je ljubav prema biciklizmu doveo na najviši nivo - napravio je bicikl visok četiri i po metra.

Riči Trimbl, biciklist iz Los Anđelesa proveo je četiri i po sata sastavljajući džinovski bicikl a potom ga na opšte oduševljenje provozao po gradu.

Zivo me zanimalo kako ce se zaustaviti.... uspeo je. :)

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

skidam kapu coveku na poduhvatu... svaka mu cast!!!

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Tijago i Rafael Alkantara - "opasni" dečaci!

Pogledajte video sadašnjih majstora fudbala, a tada dvojice dečačića, Tijaga (4) i Rafe (2,5) Alkantare, na kojem se braća driblaju i "cepaju" po nogama. Ponosni tata Mazinjo, prvak sveta sa Brazilom, je sve strpljivo snimao.

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

POSLEDNJA ŽELJA: Odgledao trening voljeg kluba i preminuo
23.07.2013.

Roj Mark poželeo pred smrt da dođe na stadion Fejenorda, a navijači i fudbaleri mu priredili veliku čast.



roj-mark-fejenord-1374582644-343097.jpg


ROTERDAM - Holanđanin Roj Mark preminuo je u subotu u 54. godini života posle višegodišnje borbe sa opakom bolešću.
Mark će ući u istoriju Fejenorda iz Roterdama, ali i navijačkog pokreta kao jedan od najvernijih fanova nekog kluba. Holanđanin je nekoliko decenija bio redovan na utakmicama svog kluba, uvek je zauzimao isto mesto i sa velikim emocijama pratio igre svog tima.
Kada je osetio da mu se približavaju poslednji dani života kao poslednju želju je istakao da želi da prisustvuje treningu svog kluba. Dočekali su ga drugari sa tribine i priredili mu čast koja ga je rasplakala.
Posle velike bakljade istakli su veliki transparent sa njegovim likom. Dok je oficijelni spiker govorio pohvale o Marku sa razglasa se čula pesma "You'll never walk alone". Roj se tada oprostio od igrača i navijača, a samo tri dana kasnije je, nažalost, preminuo.

 


____________________

Meni je kanula. :(

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Kajser, fudbalski lažov kakav se više ne rađa!

Poznat si, zarađuješ, izlaziš, piješ, muvaš ribe, a ne igraš nikada? Moguće je. Pročitajte priču o Karlosu Enrikeu Kajseru, fudbaleru koji je radio sve da nikad ne zaigra. Dvadeset godina, 30 utakmica, nula golova.

kaser-1.jpg

PINOKIO: Karloš Enrike Kajser

Karlos Enrike Kajser celog života imao je samo jedan cilj - da pobegne iz nemaštine i uđe u društvo bogatih i poznatih, da zaradi dovoljno novca da izađe uveče, kupi auto, smuva manekenku.

Talenat za fudbal mu je to i omogućio, ali ono u čemu se Karlos razlikuje od ostalih i po čemu je ova priča posebna je zbog toga što Karlos nikada nije ni želeo da igra fudbal, a kada je morao - trudio se da to ne radi!

Da, baš tako.

On je, na neki čudan način, živeo srpski fudbalski san.

Kajser, napadač, onaj klasični fudbalski "prevarant" na malom prostoru kakav se rađa u favelama, igrao je za izrazito popularne, slavne i velike brazilske klubove, Vasko da Gamu, Flamengo, Fluminenze i Botafogo, a stigao je čak i do Evrope, gde je varao čelnike Ajačija, pa i Meksika, gde je izneverio poverenje ljudi iz Pueble.

kajser-2.jpg
On je, uprkos klubovima za koje je nastupao, uspeo da ostane donekle anoniman igrač. Svojevoljno. Sve dok njegova karijera nije postala kultna, a za to je bilo potrebno vreme.

Kajser zaista jeste bio umetnik, na svoj način - Karlos Enrike Kajser ostaće upamćen kao igrač koji je zaradio milion i kusur, a da je u karijeri koja je trajala 20 godina odigrao samo 30 (slovima: trideset) zvaničnih utakmica.

I nije postigao nijedan jedini gol!

Šarm i laskavost. To su bili njegovi fudbalski kvaliteti. Tako je Karlos uspevao da bude fudbaler bez da izlazi na teren. Bez da je mogao da gleda "Catch Me If You Can" Leonarda Di Kaprija, Kajser je snimio fudbalsku verziju ovog kultnog filma.

Ranih 80-ih, Kajserova strategija je bila jasna. Postao je dobar prijatelj i "visio" sa tadašnjim legandama brazilskog fudbala u nastajanju, Romarijom, Edmundom, Rikardom Ročom, Renatom Gaučom, Brankom... Koji god od njih da je potpisivao profi ugovor, ubeđivao je novog poslodavca da postoji jedno čudo od igrača zvano Karlos Enrike Kajser.

Predsednici su po pravilu nasedali. Ne bih ih Romario navukao...

Kajser je morao da igra fudbal, zapravo, onoliko koliko je trajala proba. Nedelju, dve... Mesec, dva, retko tri. A, dobro je to radio i uglavnom je dobijao ugovore. Iste sekunde, Kajser je činio sve što je u njegovoj moći da - ne igra.

Prvo što je tražio od trenera je da mu pruži dve, do tri nedelje odsustva da popravi fizičku pripremu, kako bi spremno ušao u utakmice.

To je bio fer zahtev. Kajser ga je koristio da trči krugove oko terena, a zapravo se treznio od burnih noći na Kopakabani i Ipanemi. Svedoci pričaju da bi gotovo po pravilu proslavu ugovora organizovao u društvu lepih žena.

Kada bi prvi mesec prošao, Kajser bi se pojavio na treningu sa ostalima.

U intervjuu koji je dao magazinu "Globo", Kajser je objasnio koji je bio njegov sledeći plan.

"Morao sam, pre ili kasnije, da počnem da treniram. Znao sam da je potrebno da budem uverljiv. Iskoristio bih prvi pas ka meni da vrisnem, šutnem loptu što dalje u polje i sa zaprepašćujućim izrazom lica padnem na zemlju i uhvatim se za preponu, ložu ili list... To mi je davalo dodatnih 20, do 30 dana za oporavak, pa onda ponovo fizička priprema. U to vreme nije bilo magnetne rezonance, pa su mi svi verovali", pričao je najveći prevarant u istoriji fudbala.

"Pinokio je izgubio. Ovaj čovek je najveći lažov u istoriji", rekao je svojevremeno jedan od njegovih prijatelja i saigrača, Rikardo Roča, inače reprezentativac Brazila.

Dok se oporavljao od "povrede", Kajser se trudio da popravi svoj status među saigračima i stekne nove prijatelje koji će ga vući sa sobom kada ga jednog dana budu "provalili" u aktuelnom klubu.

"U to vreme, igračima je bilo zabranjivano da napuštaju hotele pre utakmica, tako da sam ja zvao hotel nekoliko dana pre nego što ćemo stići i bukirao sobe za devojke (nije jasno baš devojke koje vrste). One bi dolazile malo pre nas i odsedale u hotelu, tako da moji saigrači nisu morali da napuštaju hotel kako bi se zabavili", pričao je Kajser.

On je bio toliko dobar u tome što je radio, da su ga mnogi treneri cenili i smatrali zaista nesrećnim sa povredama.

Inače, Kajser se sa lokalnih fudbalskih terena upisao u akademiju Botafoga sa 16 godina, kada je prešao u Flamengo. Talenat koji je imao kao klinac odveo ga je u Meksiko, u Pueblu, gde je shvatio da ga fudbal stvarno ne zanima.

kajser-3.jpg
To što ga je zanimalo nije bilo jeftino, pa je morao da bude pametan.

Shvatio je da, ako ne igra i ako je stalno povređen, mora na neki način da "drži" svoju cenu, pa je nabavio mobilni telefon i ranih 90-ih mesecima držao u nedoumici čelnike, stručni štab i saigrače u Botafogu. Stalno se, pred njima, šetkao sa mobilnim i pričao nešto na engleskom, da ga svi čuju.

To nije bio engleski. To je bio pokušaj engleskog, koji niko ne bi razumeo.

Kajser je tvrdio da ga zovu agenti iz Evrope i da je na pomolu veliki transfer. Tada je prvi put bio ozbiljno uhvaćen u laži. Niko u klubu, pred kim je "pregovarao", nije znao engleski. Osim kondicionog trenera Ronalda Toresa. Njemu je taj "jezik" sporazumevanja bio čudan. Kada je Kajser jednom otišao da se tuširao, doktor mu je zavirio u stvari i ostao bez reči kada je shvatio da je mobilni s kojeg je "Pinokio" telefonirao - zapravo igračka!

"Pretvarao se da govori engleski, ali nijednu reč nije rekao tačno i ništa nije imalo smisla. Jednog dana otkrio sam da zapravo nikada ni sa kim nije ni razgovarao", prisetio se Tores tog detalja.

Kajser je morao da ode iz Botafoga. Ali, nije mu padalo na pamet da odustane od svog stila.

Ubrzo se našao u nižerazrednom Banguu. Trener Mojses, posle nekoliko meseci tolerisanja Kajserove nespremnosti, odlučio je da ubaci centarfora u igru u drugom poluvremenu utakmice sa Koritibom.

Kajser je znao da će mu ulaskom na teren biti dodatno skraćen boravak u tom klubu. U sekundi smislio je šta će uraditi.

Prilikom zagrevanja, zatrčao se ka ogradi i započeo tuču sa jednim napadačem, zbog čega je bio isključen pre i nego što je ušao na teren.

Znate li šta se tada dogodilo?

Predsednik kluba je bio besan, pa je zahtevao hitan razgovor, pred celim timom, s namerom da mu uruči otkaz, ali dogodio se veleobrt! Kajser je predsedniku Kastoru de Andradeu ispričao da je navijač sve vreme vređao njega, De Andradea i da on nije mogao to više da trpi, pa je krenuo da se obračuna sa bezobzirnikom koji je udario na tako poštenog čoveka kako što je predsednik.

"Pre nego što bilo šta kažete, prvo me saslušajte. Bog mi je dao oca, ali je on preminuo. Ipak, Bog mi je nešto kasnije dao drugog oca", pričao je Kajser okrenut prema treneru i saigračima, a pokazujući prstom ka De Andradeu.

"A, ja nikada neću dozvoliti da neko kaže da je moj otac lopov. Navijači su baš to pevali. I zato sam tako odreagovao".

Dobio je novi ugovor i jaču platu.

kajser-4.jpg

Kajser je otkrio i kako se spasao da bude razotkriven kada je, preko prijatelja, uspeo da izdejstvuje ugovor sa Ajačijom, gde je predstavljen kao brazilsko čudo.

Kada je stigao na Korziku, bilo je zamišljeno da tim odigra na dva gola, da budu prisutni navijači i da na delu vide novu zvezdu kluba, špica iz Brazila, bivšeg igrača velikih brazilskih klubova. Kajser to nije smeo da dozvoli, ali znao je i da nije trenutak za uobičajenu "povreda rutinu" pred tolikim brojem ljudi.

Imao je paklen plan.

Dok su se njegovi novi saigrači zagrevali na igru na dva gola, on je prišao tribini sa navijačima da se slika, pimplovao je loptu neko vreme i onda rešio da časti prisutne, pa je svaki fudbal na terenu, do jednog, poslao na tribine.

Navijači su bili oduševljeni, čelnici kluba takođe - stigla je harizmatična južnoamerička zvezda.

Ali, ništa u Kajserovom slučaju nije bilo - slučajno. Ova rasprodaja suvenira ostavila je ekipu bez ijedne lopte za igru, pa je trener morao da odradi "suvi" trening bez lopte. ajseru je samo to bilo potrebno. Kada su počeli sprintevi - požalio se na bol. Ostalo znate.

Ipak, nije svaka njegova laž prošla tek tako. Jednom je, ugovarajući transfer, tvrdio da je igrao za argentinski Independijente u finalu Kopa Libertadores 1984. godine, što se pročulo čak do La Plate, pa je usledio oštri demanti kluba. Posle toga, ljudi su bili obazriviji u pregovorima sa Kajserom, koji se uhvatio za jedan od svojih poslednjih aduta.

kajser-5.jpg

Pričao je da je nadimak Kajser dobio zbog stila igre i ponašanja na terenu, koji je neodoljivo podsećao na slavnog Nemca Franca Bekenbauera, inače najpoznatijeg "Kajsera" na svetu.

Njegove laži danas ne bi mogle da prođu tek tako, u vreme, interneta. Ali, pre 20 i više godina, Kajser je uspevao da uveri vlasnike klubova da je baš on taj. Samim tim što je poslednji profi ugovor "odradio" u četvrtoj deceniji života, bez da je postigao gol, govori o tome da je bio najbolji u onome što je radio - laganju.

Kasnije, u intervjuima je tvrdio da se nimalo ne kaje što je toliki svet dovodio u zabludu, a priznao je da je "mogao mnogo više u karijeri, da je samo hteo".

Većina ne bi stigla tamo gde je on bio, uz najveća sportska i životna odricanja.

Dvadeset godina, trideset utakmica, nula golova. Ej!

______________________________

:pimpovanje: :respect:

shumica se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Pre deset godina, Beograd je bio deo fudbalske Evrope, a Partizan u društvu velikana.

Pre tačno jedne decenije, na današnji dam, 04. novembra 2003. godine Partizan je odigrao 0:0 protiv madridskog Reala u Ligi šampiona za koji su u toj utakmici nastupali Zidan, Ronaldo, Figo, Karlos, Raul i naravno Bekam.
Naravno meč će se pamtiti i po šansi Saše Ilića da postigne pobedonosni gol za Partizan u finišu utakmice ali i po Pantićevim bravurama na golu.
 

Smucalica se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

U modernom fudbalu rekordi padaju kao od šale, ali ovo nije priča o tome kako se Ronaldo i Mesi sprdaju sa statistikom. Rodžer Džonson, odnedavno štoper Vest Hema, blizu je nesvakidašnjeg „podviga“ – da četvrtu sezonu uzastopno sa ukupno tri tima ispadne iz lige! Ako se računa i nedavna pozajmica u Šefild Venzdeju moglo bi da padne pet ispadanja u četiri godine. Upoznajte čoveka kojeg Englezi zovu Relegator...

Od novogodišnje serije utakmica u Premijer ligi prilično je jasno da će se Vest Hem do kraja šampionata grčevito boriti za opstanak. Zato je u najmanju ruku šokantna bila odluka osporavanog trenera Čekićara Sema Alardajsa da na startu prelaznog roka, kao pojačanje u odbrani koja je desetkovana povredama, na pozajmicu iz Vulverhemptona dovede iskusnog štopera Rodžera Džonsona (30 godina). Popularni Big Sem izgleda nije nimalo sujeveran ili mu je, gledajući CV momka iz Sarija, promakao jedan frapantan podatak.

Rodžer Džonson, ukoliko ispadne iz lige sa Vest Hemom, postaće prvi fudbaler u novijoj istoriji engleskog fudbala koji je četiri sezone zaredom završavao ispod crte! Pritom sa tri različita kluba – Birmingemom (2011), Vulverhemptonom (dva puta – 2012, 2013) i eventualno Vest Hemom (2014). I to nije sve...

Ne zaboravite da je Džonson, pošto nije želeo da igra treću ligu sa Vulvsima, ovu sezonu počeo na pozajmici u Šefild Venzdeju. Pošto se i Sove bore za opstanak u Čempionšipu, prema najgorem mogućem scenariju – a on se u slučaju ovog momka obično obistini – Džonson može da uđe u istoriju kao igrač koji je u četiri sezone upisao čak pet ispadanja!

Naravno, engleski mediji, uvek spremni za šalu, štoperu Čekićara dali su nadimak Relegator, po terminu relegation koji se u fudbalskom rečniku koristi za ispadanje iz bilo kog ranga takmičenja.

Početak Džonsonove karijere je nagoveštavao velika dela. Već sa 17 godina i osam dana ušao je u istoriju Vikomb Vonderersa, kluba u kojem je ponikao, kao najmlađi prvotimac u istoriji. Od 2006. do 2009. blistao je u dresu Kardifa, a ne tako davno, pre samo tri godine, sve je izgledalo bajkovito. Rodžer Džonson je igrao sezonu života u dresu Birmingem Sitija i februara 2011 – posle nezaboravnog finala Liga kupa u kojem je Bluz savladao favorizovani Arsenal golovima Nikole Žigića i Obafemi Martinsa – podigao prvi pehar u karijeri.

Ipak, u Birmingemu kao da su predugo slavili istorijski uspeh, pa je „mamurna“ ekipa Aleksa Mekliša finiš sezone u Premijeršipu odigrala katastrofalno i u poslednjem kolu skliznula u Čempionšip. Ipak, Rodžer Džonson je dobre partije „naplatio“ prelaskom u Vulverhempton za nešto više od četiri miliona funti. Tada je počela noćna mora, ispadanje sa Vulvsima prvo u Čempionšip, potom i u Ligu 1, za samo dve sezone.

Ostatak priče znate, a videćemo da li će se završiti potpunim debaklom za momka kojeg, uprkos svemu, prati reputacija vrhunskog profesionalca i velikog borca.

Džonsonov debi u Vest Hemu je bio neslavan. Prvi meč za Čekićare imao je u ponižavajućem porazu od Mančester Sitija u polufinalu Liga kupa na Etihadu (6:0), a posebno je bio interesantan detalj iz prvog poluvremena, kada je Rodžer maltene celom dužinom polovine terena uzmicao pred Jajom Tureom, pa je sjajnom vezisti Građana ostalo samo da sa 15 metara izvrši egzekuciju pored nemoćnog Adrijana. Naravno, ovaj snimak je ubrzo postao hit na Jutjubu.

ZANIMLJIV SLUČAJ ARTURA DI NAPOLIJA

Rođen je u Milanu, njegov talenat u tinejdžerskim danima uočili su naravno i Rosoneri i Nerazuri, ali Arturo di Napoli je kao 21-godišnjak izlazak na veliku scenu upisao u dresu Napolija 1995. Posle dve solidne godine pod Vezuvom vratio se kući i nakratko obukao dres Intera. Uskoro je postao najbolji igrač Vičence, nezamenljiv na poziciji koju Italijani zovu trekvartista (ofanzivni vezni), ali uprkos njegovim odličnim igrama crveno-beli su 1999. ispali iz Serije A.

Tada je počeo pravi košmar za Di Napolija...

Nije želeo da igra Seriju B i preselio se u Pjačencu, da bi sa njom već 2000. morao u niži rang. Sreću je potom potražio u Veneciji, ali je sa njom doživeo novi debakl! Klub je tada vodio sadašnji kontroverzni predsednik Palerma Mauricio Zamparini koji je posle svađe sa lokalnim vlastima prekinuo da finansira Lavove i Venecija je 2002. sa Di Napolijem ispala iz Serije A. Klub se ubrzo ugasio, potom je „restartovan“.

Arturo di Napoli je zbog ovih dešavanja oboleo od depresije i godinama se oporavljao uz lekarsku pomoć. Uspeo je da stane na noge i pomiri se sa sudbinom igranja u Seriji B, gde je najbolje partije beležio za Mesinu i Salernitanu. Verovali ili ne, još je aktivan igrač (blizu 40 godina) i nimalo mu ne smeta da šparta terenima pete lige u dresu Karonezea.

Izvor: Mocart Sport

Foto: Action Images

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Za sve one koji nemaju snove vec kosmare....pesma o ljubavi!!! :kez:

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Dobar način da zbuniš protivnika...

 

https://www.youtube.com/watch?v=4Uy2cdNkSWM

 

Konkordija - Gaz Metan (Rumunija)

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napravite nalog ili se prijavite da biste komentarisali

Morate da budete član da biste komentarisali

Kreirajte nalog

Napravite nalog na našem forumu. Veoma je jednostavno!


Registrujte novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog? Prijavite se ovde.


Prijavite se odmah