Idi na sadržaj

Mađarska: SEGEDIN


Preporučene poruke

Сегедин слушај (помоћ·инфо) (мађ. Szeged, нем. Szegedin или Segedin, лат. Partiscum) је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни град жупаније Чонград.
 

Szeged-tisza3.jpg


Мађарски назив за град је Szeged. Порекло овог назива може се двојако објаснити: блиска је мађарској речи за угао, а река Тиса на овом месту прави угао. Друго објашњење везано је за мађарску реч острво, односно sziget.
Град се на неким страним језицима другачије изговара. Ово посебно важи за језике народа у окружењу. Тако је мађарском веома блиска бугарска верзија имена - Сегет. У немачком језику се град зове Szegedin или Segedin, а истоветни овом називу су називи на хрватском, словачком и турском - Segedin као и на српском - Сегедин. На румунском се пише Seghedin. Једино се потпуно разликује назив за град на латинском језику - Partiscum - а што последица је тога што је овај назив настао много пре досељавања Мађара у Панонску низију.

Сегедин се налази близу јужне границе републике Мађарске, у средишњем делу Панонске низије. Град се развио на укрштању путева, нарочито водених, јер је веома близу ушћа реке Мориш у реку Тису. Данас се град пружа на обе обале Тисе и представља највећи град на овој европској реци. Град је у Мађарској познат и по великој осунчаности у току године

На основу података из 2003. године у Сегедину живи 175.301 становник, од чега су 93,5% Мађари, 0,7% Роми, 0,5% Немци, 0,2% Срби, 0,2% Румуни, 0,1% Хрвати, 0,1% Словаци и 4,9% остали. Густина насељености је 582,9 ст./км² и релативно је ниска. Разлог овоме је постепено укључење приградских насеља у склоп градског управног подручја. Тако је у раздобљу између пописа 1960. и 1970. године број становника порастао вештачки чак за више од 50%, док је у другим раздобљима ово било највише 10-15%. Град 1900. године има око 68.000 становника, а четрдесет година касније 92.000. Последњих деценија град по броју становника стагнира.
На основу истих података има 70.787 домаћинстава, а њихова густина је 252,05 по км².
 

640px-Megyesz%C3%A9khely_-_Csongr%C3%A1d


Сегедин и његова околина били су насељени још у античко време. Птолемеј је поменуо најстарије насеље на овом подручју, Partiscum. Могуће је и да је Атила Бич Божји, вођа Хуна, имао седиште негде на овом подручју. Назив Szeged први пут се помиње 1183. године у повељи краља Беле III.
Током инвазије Монгола у 13. веку град је разрушен и његови становници су избегли у оближња мочваришта, али су се ускоро вратили и васпоставили насеље. У 14. веку, током владавине Лајоша I Анжујског, град постаје најважнији град јужне Угарске и напредује. Због тога га краљ Жигмунд Луксембуршки окружује зидинама. Коначно, Сегедин добија статус слободног краљевског града 1498. године.
Турци су до Сегедина први пут доспели 28. септембра 1526. године, да би га освојили 1543. Тада Сегедин постаје средиште санџака у јужној Угарској. За овај период везана је једна важна особеност - доспеће паприке са Оријента. Век касније производна паприке већ се одомаћила.
 

Град је ослобођен турске власти 23. октобра 1686. године, а 1715. године поново је добио статус слободног краљевског града. Хабзбуршки владар Карло III подарио је Сегедину грб, који је и данас важећи. Брзина равоја града током следећиг година била је велика. Већ 1721. године отворена је гимназија. Током овог периода (прва половина 18. века) половину градског становништва чинили су Срби.
Током револуције 1848/49. године у Сегедину су се десили важни догађаји. Лајош Кошут је овде одржао свој познати говор. Сегедин је био последње седиште револуционарне владе у јулу 1849. Хабзбуршки владари казнили су град и одузели су му статус слободног краљевског града, који је град повратио 1860. године, после пада Метерниха. Град је наставио да се привредно развија - 1854. године дошла је прва железница, а 1869. отворен аје претеча познате фабрике салама Pick.
 

Hungary_szeged_university_3.jpg


Година 1879. била је важна прекретница у развоју Сегедина. Те године десила се велика поплава, која је збрисала град (95% зграда било је уништено). Владар Франц Јозеф I посетио је град после ове несреће и обећао да ће "Сегедин бити много лепши него што је био пре". И обећање је одржано; Следећих година савремени град се подигао из рушевина, са бројним палатама и булеварима.
После Првог светског рата велики делови јужне крањевине Угарске припали су данашњој Румунији и Србији. Сегедин је постао погранични град на југу новоосноване Мађарске, а његово зависно подручје је преполовљено. Значај града је тиме опао, али се град постепено опоравио. Једну од важних улога у опоравку одиграло је премештање неких важних установа у Сегедин - Универзитета из Коложвара (данас румунски град Клуж-Напока), 1921., као и премештање римокатоличког бискупског седишта из Темишвара 1923. године.
Сегедин је страдао током Другог светског рата, изгубио је 6000 становника, махом Јевреја. Совјетске снаге ушле су у град крајем 1944. године. Следећих деценија, током комунистичке владавине, град је постао средиште лаке и прехрамбене индустрије. 1962. године Сегедин је постао средиште Чонградске жупаније. 1965. године у околини је пронађена нафта - данас околина Сегедина даје 67% нафте на нивоу државе. Град се и бројчано и површински ширио. Пошто се новим насељима приближио предграђима она су укључена под градску управу 1973. године. Тиме је у град укључено 5 некадашњих насеља, између њих и Сириг са бројном српском мањином.
Данас је Сегедин четврти по величини град у Мађарској, важан школско средиште и незаобилазно туристичко одредиште. Једна од главних градских атракција је опера на отвореном која се дешава сваког лета од 1931. године.

Град је на пољу школства пре свега познат по Сегединском Универзитету. Овај универзитет је основни за јужну Мађарску, али је на пољу биолошких истраживања познат широм света. Захваљујући УНЕСКО фондовима изграђен је месни Завод за биолошких истраживања. 2000. године научници ове установе су први пут у свету произвели вештачки наследни материјал. Ту се одржавају и многе научне конференције и предавања. По међународном вредновању универзитета 2005. Сегедински Универзитет је најбољи универзитет у својој земљи, а међу 100 првих у Европи.
Од пре неколико година на Сегединском Универзитету отворена је и катедра за српски језик.

Сегедин је познат по прехрамбеној индустрији, највише по преради паприке. Градски специјалитети су Секељи гулаш и Пик салама.

Срби се у Сегедину први пут спомињу за време отоманске владавине. Највиши успон доживаљавају у првој половини 18. века на почетку владавине Хабзбурговаца, када чине половину градског становништва. Тада је изграђена и Српска православна црква, данас у најужем градском језгру.
Данас у Сегедину има око 350 Срба, што представља велику скупину за српску мањину у Мађарској. Највећи број њих живи у крајње источном делу града, некашњем селу Сириг, које 1973. године прикључено граду.

Posetite Wikipedia stranicu

Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...