Omiljeni citati

[Orion Lady 1054]

"Ne bori se protiv svojih misli, jače su od tebe.

Ako želiš da ih se oslobodiš, prihvati ih.

Misli o čemu one žele da misliš, dok se ne umore."

Paulo Coelho

[Orion Lady 1054]

Sumorni neki dani. Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog, veselog, ljekovitog. Da nas nauči što je važno a što nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo.

| Duško Radović

[Smucalica 5972]

Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da prevaziđeš trenutak, jer trenutak nekada ume da bude duži i strašniji od vremena i večnosti.

M. A.

[pleSachica 1123]

Tako je ljudski život udešen - i sam Bog jedini tako je htio - da uz svaki dram dobra idu dva drama zla, da na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje ni veličine bez zavisti, kao što nema ni najmanjeg predmeta bez sjenke.

Ivo Andrić

[pleSachica 1123]

Kapetanova opaska ih vrati u stvarnost. Ležali su i pušili ćutke. Josif Vartolomejič je duboko uvlačio u pluća oštre ljute dimove i mislio kako bi bilo bolje da su ljudi stvoreni u obliku oblačka dima, obdareni čulima, osećanjima i razumom, a ipak neuhvatljivi i rasplinuti; mislio je na udes po kojem je čovek, eto, ustrojen kako je ustrojen, sabijen u gomilu od šezdesetak kilograma podložnih zatvaranju, hvatanju, osećanju hladnoće i bola, manipulacijama uopšte; mislio je, na kraju; na onaj sumrak pre deset godina kada je uhapšen a ni danas mu nije jasno zašto su uhapsili i njegov bicikl...

Fama o biciklistima - Svetislav Basara

[Orion Lady 1054]

"Ceo sam dan razmišljao da li da je zovem ili ne. I sinoć skupih hrabrosti pa okrenuh taj broj. Poznati glas sa druge strane i ja rekoh tih nekoliko izlizanih reči: Srećan rođendan, mnogo zdravlja, sreće... Ljubav nisam smio da pomenem. Bojao sam se da će reći da je već srećna, ali sa nekim drugim... To bi me dotuklo."

Tako i bi..

[pleSachica 1123]

U sljedećim danima i nedjeljama, Lejla se grozničavo trudila da sve dobro upamti, sve ono što je uslijedilo. Kao ljubitelj umjetnosti koji bježi iz muzeja u plamenu, hvatala je šta god je mogla - pogled, dahtanje, šapat - da ga spase od nestajanja, da ga sačuva. Ali vrijeme je najsuroviji požar i nije mogla, na kraju, da spase sve. Ipak, imala je ovo: onaj prvi, žestoki bol tamo dole. Kose sunčeve zrake na ćilimu. Njenu petu što grebe tvrdoću njegove noge, koja leži pored njih, na brzinu odvezana. Njene ruke hvataju njegove mišice. Beleg u obliku izokrenute mandoline, ispod njegove ključne kosti, bukti crveno. Njegovo lice lebdi iznad njenog. Njegovi crni uvojci vise, golicaju joj usne, bradu. Užasan strah da će ih neko otkriti. Nevjerica zbog tolike njihove smjelosti, tolike hrabrosti. Čudno i neopisivo zadovoljstvo, prožeto bolom. I pogled, bezbroj pogleda Tarikovih, a u njima: strah, izvinjavanje, nježnost, sramota, ali najviše, najviše glad.

Hiljadu čudesnih sunaca - Haled Hoseini

[vojo 1783]

Nije omiljena ali mi je nekako najsmjesnija.

"Tesko je bez knjige" V.I.Lenjin

[pleSachica 1123]

Roditi dijete je isto kao uraditi tetovažu na licu. Moraš biti sigurna da to zaista želiš prije nego što se u to upustiš.

Jedi, moli, voli - Elizabet Gilbert

[Smucalica 5972]

Pošto je hteo da priča o moru, možda je trebalo da kaže sledeće: ''More me je nateralo da razmišljam u potaji o ljubavi, više nego o bilo čemu drugom. O ljubavi za koju vredi umreti ili ljubavi ljubavi koja te uništi. Čoveka za sve vreme zatvorenog u čeličnom brodu, more veoma podseća na ženu. Njegova zatišja i bure, njegove ćudi ili čak lepota njegovih grudi čija se svetlost odbija pri zalasku sunca, očigledne su sličnosti. Ima ih još: nalaziš se na brodu koji plovi morem i pluta po njihovim talasima, a ono te ipak neprestano odbija. Brod je kao stara testera koja pila nepregledne milje predivne vode, a ne može ti utoliti žeđ. Priroda okružuje mornara svim tim stvarima koje su toliko nalik ženi, a opet je tako daleko od njenog toplog tela punog života. Uveren sam da upravo tu počinje moj problem.''

Jukio Mišima - Mornar koji je izneverio more :ok:

[Smucalica 5972]

"Život je čudan, zar ne? U jednom trenutku ti se čini da si sve shvatio ili napokon nešto počneš planirati, obuzme te uzbuđenje i pomisliš da znaš kuda ideš, ali tada odjednom staza skrene, putokazi se pomaknu, vetar promeni smer, sever je iznenada na jugu, zapad na istoku, a ti ...ti si izgubljen. Tako je lako izgubiti put, izgubiti smer. U životu je malo toga sigurno, ali sigurno je da moraš trpeti posedice svojih izbora i dela. Stvari, jednostavno, moraju ići svojim tokom..."

C. Ahern

[gresan 1851]

"Život je lep! Mnogo lepši nego sto ste zaslužili! Uživajte u životu, kad ste već imali sreće da se rodite!

Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana! Ko ume da se raduje -

ima čemu da se raduje! A ko ume da pati - često pati i bez razloga! Ako vas novac opseda,

ako patite zbog toga što niste bogati, izračunajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo

jedno vaše oko! Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o

tome - šta ste sve zaslužili a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći - šta ste sve dobili

a niste zaslužili! Živite i uživajte, kad već niko ne pravi pitanje od toga!"

D.Radović

[Smucalica 5972]

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.

Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.

"Šta radiš?" – pitaju me poznanici.

Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?

Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...

Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.

Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...

Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.....

M.Kapor

[Smucalica 5972]

Odjednom mi se javi misao da je lepota iskra koja plane u trenutku kad se, iznenada, preko razdaljine godina, susretnu dva različita doba. Da lepota uklanja vremenski redosled i da je pobuna protiv vremena.

M. Kundera

[Smucalica 5972]

:ok:

"Izgubiti sebe je najopasnije, pokušavala me podučiti kad sam bila mladja. Izgubiš li nešto drugo, to možeš uvek nanovo osvojiti - ali ako izgubiš sebe, ko će te ići tražiti?

Dok su druge majke upozoravale svoje kćeri na silovatelje, neželjene trudnoće i polne bolesti, ona je mene uvek upozoravala da ne izgubim sebe zbog nekoga."

A. Sward

[Evilka 933]

[Smucalica 5972]

Na danasnji dan umro je Mesa Selimovic...

~ Dusa moze cesto da odrzi telo,

ali telo dusu nikad;

ona posrce i gubi se sama. ~

[Smucalica 5972]

Juče sam vam pisala o mom otkriću - Alberto Ruj Sančez

 

Četvrti san

 

Sanjao sam da me ljubiš i da me poljupcima primoravaš da sklopim oči. Svojim rukama sklanjala si moje sa svojih leđa, sa svog potiljka. Sada si samo ti mene mogla da miluješ. Pela si se mojim telom kao plima, kao zagrljaj mora, kao reka, a tvoja voda beše topla. Tvoji poljupci su se u slapu spuštali niz moj vrat. Tvoje ruke doticale su moje lice kao jato galebova koji uranjaju kljunom u vodu, tražeći plen. Mirisala si na more a tvoji talasi su me uljuljkivali. Rukama si pravila školjke koje si stavljala na moje uši da bi me uverila da si more, a ne reka. Svojim jezikom lovila si tajne moga. ''Samo jedno popustljivo i mirno telo može naučiti da bude voda'', govorila si mi na uvo, '' samo tako možemo zajedno zaploviti: voda preko vode.'' Ushićen, otvorih oči ali tebe više nije bilo. Sklopio sam ih i ti si se ponovo pojavila. Kad god bih pokušavao da te vidim ili dodirnem, više nisi bila kraj mene, a znoj koji je prekrivao moje telo počinjao bi da se hladi. Ali ponovo bih zaplovila sa mnom čim bih ti se prepustio onako kako si me bila naučila.

~ Na usnama vode ~

[Smucalica 5972]

Oči su često pravi glasnici i njima se saopštava ono što se želi. Ako su ostala četiri čula vrata koja vode prema srcu i ako su prozori ka duši, čulo vida je od svih najsuptilnije i najdelotvornije. Pogledom se odbija i privlači, obećava i preti, kudi i hvali, naređuje i zabranjuje, prostreljuju sluge, predupređuju špijuni, smeje se i plače, pita se i odgovara, dopušta i uskraćuje. U svakoj od tih situacija postoji poseban znak koji se daje očima...

 

Alberto Ruj Sančez  ~  Imena vazduha

[Evilka 933]

[Smucalica 5972]

-Ljudi su nepravedni, izigravaju naše povjerenje i ostavljaju nas kad nam je teško, potrebni smo im samo neoštećeni i jaki - kažem spreman na plačno povjeravanje.

 

(...)

 

- Nije istina, ljudi su dobri i rđavi, ali spasavaju sebe i svijet kad ljudskost dođe u pitanje. A ne voljeti ljude i život, znači stati na stranu zla. I zašto? Zbog sitnice, zbog ličnog računa, zbog sujete. Vidim te, stojiš preda mnom kao da si od stakla, pomalo mi je mučno, ali vidim što vidim: ti si kukavica.

 

 

M. Selimović - Tišine

[pleSachica 1123]

Pitam sa konja Dagija:

Kaži, majki ti, kol'ko su plaćali konja kog sam jahao juče?

120 000 dinara dnevno!

A ovog konja, pokazah na sebe, plaćaju 90 000!

Bruto! - nemoćno se nasmeja. 

 

Godina prođe, dan nikad - Žarko Laušević

[pleSachica 1123]

Zavisnost je odlika svake veze koja se zasniva na osjećanjima. Sve počinje kada vam predmet vašeg obožavanja udjeli tu opojnu, halucinogenu dozu nečega što nikada ne biste priznali da želite - emotivnu injekciju, strasnu ljubav i neizmjernu ushićenost. Ubrzo počinjete da žudite za tom silnom pažnjom, s opsesivnom glađu svakog narkomana. Kada djelovanje ljubavne droge prođe: brzo postajete bolesni, razdražljivi i prazni (da ne spominjem ravnodušnost dilera koji vas je prije svega navukao na nju, a sada vas odbija i dalje snadbijevati istom - uprkos činjenici da vi znate da ju je negdje sakrio, dođavola, zato što vam ju je dotad davao besplatno). U sljedećoj fazi ste mršavi i drhtite u uglu, sigurni samo u to da biste prodali dušu ili orobili svog komšiju samo da dobijete dozu, bar još jednom. U međuvremenu, predmet vašeg obožavanja počinje da vas prezirati. Posmatra vas kao nekog koga nikada prije nije sreo; a ne kao osobu koju je nekada strasno volio. Da ironija bude veća, zbog toga ga ne možete kriviti. Mislim; pogledajte se samo. Pretvorili ste se u patetičnu masu koju više ni sami ne možete prepoznati,

I tako. Zapali ste u posljednju fazu zaljubljenosti - krajnje i nemilosrdno obezvređivanje samog sebe. 

 

Jedi, moli, voli - Elizabet Gilbert

[Smucalica 5972]

[Smucalica 5972]

Neću da joj kažem, neću da joj kažem, žao mi je, boli me, želio sam da me prizna kao jedinu svoju mogućnost. Ne iz sujete, već iz potrebe, koja za mene mnogo znači, sve znači, da budem bezuslovno prihvaćen na ovom prelasku u život koji se još ne pokazuje, u kojem ću biti potvrđen, ili odbačen. Kažem: odbačen, a ne vjerujem u to, uznemiren sam samo hoću li uspjeti da budem dovoljno prisutan. I kako ću preodoljeti ovaj krug praznine što počinjem da, osjećam ko sebe. Zato sam želio da stane uza me, hvatao sam se za njuu, gurao je da pobjedi oklijevanje, činila mi se dovoljno sigurna da me podrži. Ali bilo je važno da to učini sama, od svoje volje, ne bi vrijedilo ako bih je nagovorio. Nisam računao na njen ponos.

 

M. Selimović - Tišine