Mia 6,075 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Razmišljam o malenom komšiji, Kikijevom školskom drugaru, koji je posle krosa, koji su imali, povraćao celu noć, jer nije osvojio prvo, već drugo mesto. Kada sam Kikija pitala, koji je on bio po redu, na cilju, kroz smeh mi je odgovrio - deseti... Iznenadila sam se, ali sam odreagovala na sledeći način: ''Bitno je da si dao maksimum. Ok je, ako ti to smatraš uspehom''. Svako dete jeste priča za sebe. Ono, što me zanima je sledeće: Koliko je potrebno i da li je uopšte potrebno raditi na ''takmičarskom duhu'', koji u određenim situacijama može da bude veoma podsticajan. Daleko od toga, da sa Kikijem nisam imala problema, kada izgubi u fudbalu, na primer... Pričali smo mnogo, da u sportu, kao i u svim ostalim sferama života (naravno na njemu prijemčiv način) ne može samo da dobija i pobeđuje. I... da nekada mora da pretrpi i poraz... Vaše cenjeno mišljenje :) Adrijan, Smucalica and Glisha 3 Quote Link to post Share on other sites
stiklica 339 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Mislim da je pravi takmicarski duh zapravo znati i gubiti. Aiko and Smucalica 2 Quote Link to post Share on other sites
vojo 1,783 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Kad se takmicim izgaram...u svemu... da se igra u govno...volio bih pobjediti ....i veselim se pobjedi... i bodrim i sebe i event. ekipu...i fer plej sam igrac...bez imalo "hile"... A kada zavjesa padne i sudija odsvira kraj...kada se broje mrtvi i ranjeni....uzivam u svojoj pobjedi cutke...nedaj boze da vadim krv na slamku gubitnicima...ne... Ucim djecu da dadnu sve od sebe...da se poslije ne kaju...u bilo kojem segmentu zivota.. npr. neka takmicenja republicka iz raznih predmeta gdje su mi djeca isla...stvarno ih motivisem da se sto bolje spreme...mozda i vise nego sto treba ih pritiscem...ali kad rezultat bude za njih razocaravajuci...tu sam da im pomognem i utjesim...pa reko... jesi dala sve od sebe...jesam...pa nema onda tuge...to si ti i to je tako...i dodji vamo...:) Mia, gresan and Smucalica 3 Quote Link to post Share on other sites
stiklica 339 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Nisam stigla danas da odgovorim na ovu temu onako kako sam zelela. Ucim decu da je bitno boriti se za sebe,za neki svoj cilj,za bolju ocenu,dobar rezultat....ali ne po svaku cenu,da gaze,laktaju se. Ucim ih da ne odustaju kad nesto silno zele,jer upornost se isplati. Sve to deo takmicarskog duha rad,upornost,trud,talenat se podrazumeva,pa i rezultati su onda vidljivi. E sad ne mozemo svi biti prvi. Mada mislim da postoji i negativna strana takmicenja,neki ne umeju da gube. Kao mali kojeg si opisala u prici. Quote Link to post Share on other sites
Sunflower 705 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Kad se takmicim izgaram...u svemu... da se igra u govno...volio bih pobjediti .... Ovo kao da sam ja pisala. Ja kad ucestvujem, vidim samo pobjedu, i borim se do zadnjeg atoma snage ili uma. Tesko mi pada kad igramo nesto u timu a neko se ne trudi, vrda...oce nesto da mi bude. Al´kad sama ovisim o svom uspjehu, gazim. Mislim, sve u olimpijskom duhu. :flower: Quote Link to post Share on other sites
Boginja 1,529 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Moja parola je "nije vazno biti prvi, ali je vazno biti ispred drugog" . Kanda su moji decaci isti :beyond: Quote Link to post Share on other sites
ELA 1,400 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Kao mladje dete, pa jos sestra starijem bratu (koji me je driblao k'o sotona), itekako imam takmicarski duh. No, tinejdzera nema ko, i tu negde cuci problem....onaj, da mu je mindedj pobedio-izgubio ...vazno da se sigrao. Quote Link to post Share on other sites
Morpheus 5,112 Posted December 16, 2011 Report Share Posted December 16, 2011 Uh...kad se setim sebe kao deteta, ne znam dal' bih plakao (opet) il' se smejao. Odrasli nisu razumeli moje ponašanje ni malo. Uvek sam izgarao da bih pobedio. U bilo čemu, bio to fudbal, kartanje, šah, neka od bezbrojnih igara koje sam često i sam smišljao - pobeda je bila jedino što me zanimalo. Ako ne bih pobedio, količina besa koja je iz mene izbijala je bila zastrašujuća. Kad više ne bih znao šta ću, onda bih zaplakao. Onda su smislili po njima dobar plan - da me puštaju da pobedim. A onda bi bilo još gore. Hteo sam pobedu, hteo sam je celim bićem, ali da je ja sam zaslužim. To je izašlo na dobro jer sam naučio da kontrolišem želju za pobedom, odnosno razočaranje ako do nje ne dođe. Mislim da je upravo to najvažnije - da se želja za pobedom kao takvom pretvori u trud da se bude najbolji da bi pobedio. To je zdrav takmičarski duh. Ako se do njega na vreme ne dođe, dobijemo osobu koja beskrupulozno gazi i ljude i moralne norme da bi dospela na vrh lestvice. Boginja 1 Quote Link to post Share on other sites
Mia 6,075 Posted December 16, 2011 Author Report Share Posted December 16, 2011 Ako se do njega na vreme ne dođe, dobijemo osobu koja beskrupulozno gazi i ljude i moralne norme da bi dospela na vrh lestvice. Ili... nešto što nazivam zamorom materijala... i sagorevanjem... ili pucanjem po šavovima. Quote Link to post Share on other sites
CyberQrva 89 Posted December 17, 2011 Report Share Posted December 17, 2011 Mislim da se rađamo sa takmičarskim duhom. Još onda kada se borimo za prvi udisaj. I kroz odrastanje, treba razvijati zdrav takmičarski duh. Zdrav, u smislu da se najpre takmičimo sami sa sobom. I da uvek izvučemo i više od maksimuma iz sebe. izgaram da dadnu sve od sebe Nikad mi pobeda nije bila slatka ako je protivnik više podbacio od mene. To su jeftine pobede. I sa njima, ubeđena sam, ipak ostajemo tek gubitnici. vesticara 1 Quote Link to post Share on other sites
Glisha 3,487 Posted December 17, 2011 Report Share Posted December 17, 2011 Sva sam takmičarska, sva duhovna.. i (sva) poBožna pa mi takva i molitva "U ime oca i sina i svetoga takmičarskogA duha ... Cilj." Kad sam bilo malo dete, mnogo sam volelo da se takmičim... i da nisam pobeđivalo ko što sam pobeđivalo, ne bi ni mladost (a kamoli starost) dočekalo umrlo bi od persvisnutosti Kad sam bilo sasvim mlada, pa čak i kao nešto starija žen(ic)a.. umela sam da upadam u takmičarske zamke Takmičenje po takmičenje... 'iljade puta sam tako na raznoraznim ciljevima ja bila ta - prva. but.. S'godinama dolazi do zasićenja ... do eliminacije "takmičenja zbog prepucavanja".. do odabira i selekcije pravih... svojih ciljeva. Ukus takmičenja, (eventualne) pobede, sjaj svetlećih raketa i miris "paljevine" s'svih tih vatrometa, zvuk pratećih ovacija i aplauza (nikada nisu dosadni, ali.. ) hraneći zdrav duh ne vidaju (leče) i ne "ozdravljuju" razne "rane"... i "srčane mane". Sada mi se živo yebe za takmičenja, sada i duh i telo gledaju da što pre stignemO na cilj. I uvek stižemO. Prvi....i jedini. Nema tu takmičenja.. jer.. koj će moj drugi sa_mnom da se takmiče u stizanjima na (bilo koj') moj cilj. Tuđi, kao i zajednički ciljOvi me ne interesuju.. pa za tu vrstu važi sledeće geslo "Nit ću ić nit ću stić". ipak... ako bi me neko baš izazv'o... gorko bi se pokaj'o.. i (plačući, na drugom mestu) uveriJo da ja mejbE i jesam umrEla... al' moj... takmičarsko-pobednički duh NIKADA!!! :roll: vojo and Mia 2 Quote Link to post Share on other sites
Smucalica 5,972 Posted December 19, 2011 Report Share Posted December 19, 2011 Moji dečaci imaju izražen veliki borbeni duh... valjda je to zato i što su dvojica i stalno ih neko upoređuje i meri, retki su ljudi koji ih gledaju kao jedinke, a oni se razlikuju kao nebo i zemlja po svemu Stefan, moj Biserko ima više izražen taj fajterski duh, i na treninzima on izgara do poslednjeg atoma jer je takav... od malena je borac, s obzirom kako se borio da dođe na svet i šta je sve preživeo kao mali, to mu je valjda usađen takav gen... volim što je takav, samo još da poradi na pozitivnom doživljavanju poraza, jer će i njih biti, nadam se što manje, ali će ih sasvim sigurno biti... Drugi sin, moj Naučnik je borac, sa manje izraženom crtom nego brat, ali on sasvim drugačije doživljava poraz... uvek ima obrazloženje zašto se to desilo, spreman je da sasluša savete trenera i u svemu je racionalniji... Dva sveta su, a opet je svaki na svoj način borac... To mi se dopada jer mislim da u svemu tome za sada dobro balansiraju I da, slažem se sa Štiklicom, podneti poraz na pozitivan način je takođe stvar dobrog i pravilno razvijenog takmičarskog duha :uredu: Quote Link to post Share on other sites
Morpheus 5,112 Posted May 11, 2012 Report Share Posted May 11, 2012 podneti poraz na pozitivan način je takođe stvar dobrog i pravilno razvijenog takmičarskog duha To imam! Stoički, uz osmeh, podnosim konstatne poraze u Jambu, Monopolu, Slagalici... doduše, u Slagalici pobeđujem. :fijuk: Quote Link to post Share on other sites
Mama 5 Posted May 13, 2012 Report Share Posted May 13, 2012 Roditelji nekad znaju traziti mnogo od dece.Mozda i previse.Prakticno preko njih ostvaruju svoje ambicije i zelje koje nisu imali prilike da ispune.Deca podloze njihovom pritisku Quote Link to post Share on other sites
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.