Ličnost i profesija

[Mia 6075]

Ličnost i profesija

Platon je govorio da bi u uređenoj državi različiti pojedinci trebalo da imaju različite funkcije. Ne treba posebno isticati da je time naglašavao postojanje velikih individualnih razlika. Upravo tu leži smisao proučavanja kojima se, između ostalog, bavi psihologija rada. Šarolikost i bogatstvo ljudskih osobina i sposobnosti paralelan je brojnosti aktivnosti koje čovek obavlja.

Različiti pojedinci se međusobno jako razlikuju po svojim obeležjima, a isto tako i radne aktivnosti po svojim karakteristikama. To nameće potrebu ulaganja napora u pravcu optimalnog usklađivanja ova dva faktora.

Istraživanje

U toku januara 2006. godine sprovedeno je istraživanje za potrebe diplomskog rada pod nazivom ''Osobine ličnosti i profesionalna interesovanja''. Uzorak su sačinjavali maturanti tri niške gimnazije (''Stevan Sremac'', ''Bora Stanković'' i ''9. maj'') zbog svoje profesionalne neopredeljenosti i pokrivenosti najvećeg broja potencijalnih zanimanja. Ukupno ih je bilo 390, ujednačeni po polu i po smerovima. Za merenje osobina ličnosti korišćen je Ajzenkov EPQ (dakle, nezavisne varijable su bile: ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam), a za interesovanja Test profesionalnih interesovanja – TPI (sa deset oblasti interesovanja/zavisnih varijabli: administracija, bezbednost, tehničko-zanatski rad, kultura, nauka, poljoprivreda, prehrana, trgovina, estetsko oblikovanje i humanitarno-zdravstveni rad).

Dakle, predmet istraživanje bio je ispitati povezanost navedenih osobina ličnosti i profesionalnih interesovanja.

Rezultati

Dobijena je značajna korelacija između profesionalne oblasti administracija i ekstraverzije. Na prvi pogled čini se da je ovaj rezultat neočekivan. Administrativni poslovi se vezuju za rad sa papirima, bez mnogo socijalnih kontakata. Međutim, neke od stavki na TPI testu koje pokrivaju administraciju se odnose i na, recimo, rad sa strankama na šalteru u banci ili pošti, a neke na odgovorne poslove (''Izračunavati plate zaposlenima u firmi'', ili ''Voditi zapisnik tokom suđenja''). Ekstraverti, kao emocionalno stabilniji i samopouzdaniji, verovatno su prijemčiviji za ovu vrstu poslova. Ono što je, po mom mišljenju, još značajnije jeste da je izbor ove oblasti tesno povezan sa interesovanjima za pravničku i/ili ekonomsku struku, tako da je možda manje specifičan u odnosu na osobine ličnosti koje nas u ovom radu zanimaju.

Dobijene su značajne korelacije sa svim varijablama osobina ličnosti i oblasti bezbednost. Utvrđena je i značajna korelacija sa Laj skalom. Najznačajnija je pozitivna korelacija sa psihoticizmom. Dakle, osobe koje imaju izražene agresivne tendencije, dogmatske stavove, impulsivne reakcije i manipulativne težnje često biraju zanimanja povezana sa opasnošću i rizikom.

Osobe sa visokim stepenom neuroticizma (emocionalno nestabilne, nesigurne, anksiozne) izbegavaju visokorizične poslove i negativno koreliraju sa njima. Socijabilne, komunikativne, aktivne i dominantne (indikatori ekstraverzije) osobe u značajnoj meri se opredeljuju za zanimanja koja su povezana sa opasnošću (vojni, milicijski poziv). Stalna ''glad'' za stimulacijom, za uzbuđenjima, kod ekstraverata utiče na ovakav njihov izbor. Bezbednost, kao oblast interesovanja, pokazala sa kao najdiskriminativnija u pogledu osobina ličnosti u ovom istraživanju.

Ajzenkove osobine ličnosti

Postoje čak tri značajne korelacije između tehničko-zanatske oblasti interesovanja i Ajzenkovih osobina ličnosti. Visoka preferencija ove oblasti bitno korespondira sa visokim skorom psihoticizma i sniženim neuroticizmom. Na nešto nižem nivou značajnosti postoji i negativna povezanost sa ekstraverzijom. Svojevrstan ''profil'' ličnosti osoba zainteresovanih za tehničko-zanatska zanimanja koji smo dobili u ovom istraživanju nam govori o, nazovimo praktičnom duhu. Ova interesovanja su usmerena na konkretene objekte, na mehaničke odnose i pojave. Praktičan, pragmatičan, konkretan ili ''čvrsto na zemlji'' karakter je u vezi sa emocionalnom stabilnošću, staloženošću (negativna korelacija sa neuroticizmom) i sklonošću ka konzervatizmu i crno-belom sagledavanju pojava i odnosa (kognitivni aspekt psihoticizma).

Pozitivna korelacija sa neuroticizmom utvrđena je kod oblasti interesovanja kultura. Na TPI testu ovu oblast uglavnom pokrivaju poslovi vezani za umetničku delatnost (književnost, film, pozorište). Dobijeni rezultati ne iznenađuju. Emocionalna nestabilnost, ''nemiran duh'', često menjanje raspoloženja u vezi su (možda su i jedan od uzroka) sa potrebom za stvaralačkim izrazom. Ove osobe uglavnom burnije doživljavaju realnost, osetljivije su, (neuroticizam), a to je jako bitna osnova za kreativnost. Mala napomena:

U dosadašnjim istraživanjima nađeni su slični rezultati. S. Vidanović (2005) je u svom radu dobila značajno povišenje neadaptivnih obrazaca ponašanja kod adolescenata koji pohađaju umetničku školu u odnosu na njihove vršnjake gimnazijalace. Možda je umetnost način da se (neke) osobe eksternalizacijom, odbrane od te unutrašnje ''bure'' emocija. Panić (1997) u svojoj knjizi Psihologija i umetnost poglavlje ''Umetnik i neuroza'' započinje rečima: ''Stvaranje je vezano za potrebe koje, ako su snažne, uvek izazivaju i strahove''. Naravno, treba praviti razliku između umetnika i neurotičara (videti, Panić, 1997, str. 270).

Na kraju, valja napomenuti i da je ličnost umetnika suviše složena da bi se objasnila samo ovom varijablom, bez uzimanja u obzir i mnogih drugih aspekata ličnosti.

Nisu utvrđene značajne korelacije između nauke kao oblasti interesovanja i osobina ličnosti u našem istraživanju. Zapravo, nauka se pokazala kao najmanje diskriminativna oblast u pogledu osobina ličnosti. Izgleda da neki drugi činioci (verovatno kognitivni) određuju naučni interes u većoj meri. Sem toga, oblast nauka je isuviše ''široka'' (nespecifična) kategorija na TPI testu.

Nađena je samo jedna značajna korelacija između poljoprivrednih interesovanja i ekstraverzije i to negativna. Moglo bi se reći je da je ovo ''praktičan'' profil jako sličan tehničko-zanatskom, mada sa mnogo manjom statističkom značajnošću.

Poljoprivredni poslovi su uglavnom vezani za individualan rad i rad bez direktnog autoriteta i pritiska što je u skladu sa povučenim, mirnim i pasivnim sklonostima introverta.

Prehrana korelira značajno samo sa neuroticizmom i to pozitivno. U pitanju su uglavnom poslovi vezani za spravljanje različitih jela. Stoga ovo interesovanje možemo dovesti u vezu sa kreativnošću i potrebom za kreativnim izrazom (grafikon je sličan grafikonu za oblast estetsko oblikovanje). Sem toga, ove dve oblasti međusobno koreliraju visoko, čak 0.630!). Ovaj rezultat možemo tumačiti kao potrebu za eksternalizovanjem unutrašnjih ''emocionalnih bura'' i konflikata tj. njihovo sublimisanje u kreativni čin.

Estetsko oblikovanje i osobine ličnosti

Postoje dve značajne korelacije između estetskog oblikovanja i osobina ličnosti. Značajnija je pozitivna veza sa neuroticizmom. Na TPI testu ovu oblast pokrivaju kreativni, ali ne i usko gledano umetnički poslovi. Dakle, visok stepen emocionalne nestabilnosti je, kao i kod kulture i prehrane, činilac koji predstavlja biopsihološku osnovu za stvaralačku potrebu.

Druga korelacija, nešto manje značajna, je ona sa psihoticizmom i to negativna. Umetnici često pokazuju povišeni psihoticizam, dok osobe koje se bave stvaralaštvom (ili se za njega zanimaju ali nemaju značajna postignuća) pokazuju samo povišenje na neuroticizmu. Iz ovoga ne treba izvući zaključak da je za uspeh u umetnosti ''neophodan'' povišeni psihoticizam.

Humanitarno-zdravstveni rad i osobina ličnosti

Dve su statistički značajne korelacije dobijene između oblasti interesovanja humanitarno-zdravstveni rad i osobina ličnosti. Visoka je pozitivna korelacija sa neuroticizmom. Osobe sa povišenim neuroticizmom su osetljivije i empatičnije (ukoliko taj neuroticizam ne prelazi u funkcionalni poremećaj). One su takođe brižnije (za svoje i tuđe nevolje). Ovo je verovatno u vezi sa činjenicom da su ove osobe generalno lakše povredljive, ranjive, lakše se uslovljavaju na strah i njime reaguju i na manje intenzivne draži.

Sniženi psihoticizam se uklapa u profil ličnosti koji visoko preferira humanu delatnost. Izostanak impulsivnosti, dogmatičnosti, agresivnosti i manipulativnosti razumevanja i stavljanja tuđih potreba iznad svojih.

Značajna veza između ispitivanih osobina, koje Ajzenk smatra urođenim, i profesionalnih interesovanja navodi na razmišljanje o tome da je naš životni poziv svojim dobrim delom predodređen.

Takođe, korisno bi bilo sprovesti i istraživanja na uzorku koji bi sačinjavale osobe koje su već izabrale svoju profesiju i njome se bave određeno vreme.

Autor: Aleksandar Novaković, psiholog

izvor: stetoskop

Posle svega pročitanog, smatrate li da smo predodređeni za bavljenje određenom vrstom posla?

[Morpheus 5112]

Ni za šta nismo predodređeni, i ništa nije urođeno. Ajzenk polazi od loše pretpostavke, pa smatra urođenim ono što se razvilo nakon rođenja. Razvijamo se pod uticajem okoline, ona određuje osobine naše ličnosti, pa time i sklonost ka određenim poslovima. Sklonost i uspešnost u određenom poslu su dva potpuno različita faktora. To što smo nečemu skloni ne znači da ćemo to uspešno raditi. Koliko ćemo biti dobri u određenom poslu ne zavisi ni od čega što je unapred određeno, već od sasvim konkretnih stvari koje razvijamo kroz život, među kojima je i ekstrovertnost.

Geni su tu samo da bi pokrili sve moguće varijacije našeg ponašanja i funkcionisanja, a okolina je ono što te gene uključuje ili isključuje, u zavisnosti od životnih iskustava kojima smo izloženi.