Post

[Morpheus 5112]

Pored 'vol'kih pravoslavaca, ateista otvara temu o postu, sram da vam uđe.

Za pravoslavne crkve i vernike koji poštuju stari julijanski kalendar 28. novembra počinje četrdesetodnevni Božićni post koji traje do praznika Hristovog rođenja i koji po važnosti sledi Vaskršnji ili Veliki časni post.

Božićni post počinje za Rusku pravoslavni crkvu, Srpsku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Svetu Goru.

Ostale hrišćanske crkve, među kojima i većina pravoslavnih, koje su zbog veće tačnosti prihvatile gregorijanski kalendar, u postu su od 15. novembra.

Hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je četrdeset dana proveo u pustinji u postu i molitvi i u Starom zavetu dao zapovest Jevrejima da poste jer će i "njegovi učenici postiti".

"Post je i danas neophodan", zapisao je u svojoj knjizi "Molitve i molbe" patrijarh Pavle objasnivši da se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.

Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način "da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro".

Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra, računajući po novom kalendaru, rođen Bogomladenac Isus.

Post je stoga zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace, koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja, jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.

Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.

Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post - podvig celokupne ličnosti i etički stav.

Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.

Prema kanonu Srpske pravoslavne crkve, u vreme Božićnog posta posne su i sve slavske trpeze.

Postite li? Kako i koliko? Zašto? Naročito me interesuje objašnjenje onih koji se izjašnjavaju kao vernici a poste par dana u toku godine, kad se njima ćefne, a ne kad je post.

[Morpheus 5112]

Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišćmaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani. Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3). A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića, a po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija: 1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela i pića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak; 2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina, jedanput na dan, i to u 9. Čas (oko 3 sata posle podne); 3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred pričešće); 4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i 5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta). uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta. postoje četiri vrste razrešenja posta: 19 razrešenje „na sve“; 2) razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“; 3) razrešenje „na ribu“; 4) razrešenje „na vino i ulje“. Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.

Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiei višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Časni) post, Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).

Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica,

traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje). Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu potiče s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198 ), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati. O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da on svuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od naređenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče iz četvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.

Post svetih apostola,

traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanje od mesa, jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u čast apostola Petra i Pavla. Budući da je početak ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravna prema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana. Najstarije svedočanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.

Gospojinski post

traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.

Božićni post

ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (način posta: a) od 15/28. novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na ribu, suhojedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i petkom). Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi 15. novembra.

[Morpheus 5112]

NAČIN POSTA

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta:

1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje,

2. kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi,

3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu, i

4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana - tzv. post na ribi;

Znači za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:

1. Božićni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

2. Veliki (Časni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.

3. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.

4. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.

5. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi.

Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledećim slučajevima:

1. od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znači ne posti se.

2. u sedmici iza nedelje mitara i fariseja takođe je razrešeno na sve.

3. u toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).

4. Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takođe je razrešena na sve.

5. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takođe je razrešena na sve.

6. od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.

7. u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.

Napomena:

- Ako se dogodi da Božić praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.

- Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.

[Boginja 1529]

Jesam vernik, ali nikad u zivotu nisam postila. Mislim da to da li neko posti ili ne, nije pokazatelj da li si vernik ili ne. Zasto moram da postim da bih bila vernik? Gres ne ulazi na usta, nego iz njih izlazi!!!

[vojo 1783]

Slazem se sa Boginjom...najveci grehovi izlaze iz usta...bravo... rep. of kors...:uredu:

[Mia 6075]

Kao pravoslavni ateista, imam svoje dane za post.

Ne zanima me da li se posti tih dana, ili ne.

Jednostavno sam izabrala dva dana u nedelji, kada

čistim svoj organizam iz zdravstvenih razloga.

Ne iscrpljujem se, jačam samodisciplinu i osećam se sjajno :uredu:

[Morpheus 5112]

Red je da i ja kažem da ne postim, iako ste to već nesumnjivo shvatili. Ako neko posti zbog religioznog iskustva, smatram jedino opravdanim postiti svakog dana koji je njegova/njena crkva propisala. Ukoliko to činite samo radi čišćenja organizma (iako ne razumem na koji način se čisti) onda birajte dan po potrebi. :lol:

[stiklica 339]

Ja ne postim.

Zapravo samo 2 dana u godini,Badnji dan i na Veliki petak.

A to je vise zbog dece.

Oni kad odrastu neka odluce sami sta ce biti vernici ili ateisti.

[Adrijan 3662]

Ja sam na postu, evo, 38 dana i očistio sam 13 kilograma. :andjeo:

[Turkmenbashi 937]

Postim, otprilike svaki post koliko izdržim. Nije toliko problem postiti što se hrane tiče, problem je ona duhovna strana posta. Nikada nisam ispostio ceo post, obično to bude nedelju, dve, tri eventualno četiri i pričestim se i to je to. Postim na ulju, mislim da sam jednom postio na vodi jednu nedelju pred pričest, no već sam negde napisao da sebe ne smatram dobrim hrišćaninom što ne menja činjenicu da jesam vernik, uprkos tome što se ne pridržavam strogo onome što nalažu vera i Crkva.

[ako_odem 666]

Postujem prilično redovno. :lazygirl:

[Starsica 757]

Ne, spamujes prilicno redovno

Ne postim. Mislim da nikada nisam ni probala Posti se samo za Badnji dan i to je to :beyond:

[Inkvizitor 82]

Nesto sto bi trebali da postuji svi.... Ko je religiozan, taj zbog vere a ko nije iz zdravstvenih razloga.... Jako je zdravo svremena na vreme izcistiti organizam....

Naravno zivot kojim zivimo nam cesto ne dozvoljava da se pridrzavamo posta ali definitivno je to korino i zdravo cak i ako neko nije vernik.....

[Adrijan 3662]

Post nije čišćenje organizma, niti je zamišljen i uspostavljen iz medicinskih razloga.

Štaviše, češće se tokom posta oštećuje organizam unošenjem neposnih materija, od kojih neke i nisu tako korisne, u neprilagođenim količinama, pa se time suprotno utiče na organizam.

I sam pojam "čišćenje organizma" je kovanica marketinških magova za razne hemijske i "prirodne" preparate, tablete, čajeve. Pa tako i propagiranje posta kao korisnog za organizam je religiozni marketing. Ako je išta slično korisno za organizam, onda je to umerenost. A nešto ne vidim da bilo koja religija to preporučuje.

Ni u jednom medicinskom napisu nisam pročitao kako se pročišćava organizam postom. Niti sam video da je nekome post prepisan na recept.

[Morpheus 5112]

Ni ja nešto ne verujem u medicinsku opravdanost posta, ali ko voli nek' izvoli.

Ono što me nervira su ljudi koji tvrde da su religiozni i da post upražnjavaju iz religioznih razloga, a onda kažu kako poste "za Božić i veće svece". E, takve bi umlatio lopatom samo tako! Ili si vernik ili nisi, ili postiš ili ne postiš. Ako postiš, posti kako ti je crkva propisala ili batali.

[Turkmenbashi 937]

Medicinska opravdanos ne postoji, moj paroh prvi kaže da post nije za sve nego za najpre zdrave ljude koji to mogu da iznesu. Post nije samo odricanje od hrane, posti se najpre duhom, pa tek onda ide hrana koja je u drugom planu. Ja sam uvek imao problema da ispoštujem taj duhovni zahtev, koji i jeste suština posta. Uzdržavati se od psovki, ružnih misli, ljutnje i svađe, itd. Čovek treba na prvom mestu da se očisti od greha i to je sva suština posta, priprema za pričest. Džabe ti da postiš u pogledu hrane ako si zanemario ostalo. A za post treba biti zdrav i izdržljiv. Nikako ne treba ugrožavati sopstveno zdravlje, na kraju dovoljno je i tri dana postiti pa se pričestiti ili koliko ko može. Ja nikada ni jedan post nisam ceo ispostio, ne zbog hrane, nego upravo zbog same suštine o kojoj je reč.

Ni ja nešto ne verujem u medicinsku opravdanost posta, ali ko voli nek' izvoli.

Ono što me nervira su ljudi koji tvrde da su religiozni i da post upražnjavaju iz religioznih razloga, a onda kažu kako poste "za Božić i veće svece". E, takve bi umlatio lopatom samo tako! Ili si vernik ili nisi, ili postiš ili ne postiš. Ako postiš, posti kako ti je crkva propisala ili batali.

Ne moraš postiti ceo post. Nema tu nekog striktnog pravila, sad jedino ako baš hoćeš da živiš po bibliji ili si monah pa hajde. Mada ni popovi ne poste svi ceo post OK ako neko posti na Veliki petak, Krstovdan, itd. Neko poštuje i sredu i petak, neko tri velika posta, itd.

Izmenjeno March 9, 2013 od strane člana Turkmenbashi

[Turkmenbashi 937]

višak...

[DzeS 41]

Moja stara baka je uvek govorila da greh ne ulazi na usta već iz usta.

Lično smatram da nije loše malo pročistiti organizam od raznih štetnih materija...(poneki put,određene persone:andjeo:)

[Smucalica 5972]

Сутра почиње ускршњи пост.

Не желим да улазим у расправу око разлога зашто постим,

једноставно - то сматрам личним избором сваког од нас

Овим поводом ћу бам оставити текст који су саставили

Братија манастира Високи Дечани:

 

''Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам донети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „грех не улази на уста". Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања .''