Vlad Cepeš III

[Turkmenbashi 937]

Vladislav III Zmajević (rum. Vladislaus III Drakulya), Knez i Vojvoda Vlaški, poznat i kao Vlad Cepeš (rum. Vlad Ţepeş - Vlad Nabijač) ili Vlad Drakula, je bio vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456 — 1462. i 1476. godine. Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine navodno sprovodio surovo kažnjavanje, naročito nabijanjem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobljenika i njihovih pomagača. Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula Brema Stokera.

Rođen je 1431. u tvrđavi Sigišoara u Transilvaniji. Otac mu je bio Vlad II Drakul a majka moldavska princeza Snežana. Imao je starijeg brata Mirču (Miroslava) i mlađeg polubrata Radua (Radoslava). Iste godine kada je rođen, njegovog otaca je u Nirnbergu nemački car i mađarski kralj Sigmund uvedeo u vojni krstaški Red Zmaja čime je stekao nadimak Drakul-Zmaj. Poveren mu je zadatak borbe s Osmanlijama na granici Transilvanije i Vlaške. Vlad Drakul je 1436. zbacio Aleksandrua Aldeu sa prestola Vlaške i zaseo na njega kao vlaški knez. Kada se učvrstio na prestolu video je da se ravnoteža snaga menja u korist osmanskog sultana Murata II. Sklopio je sa Turcima savez protiv Sigmunda. 1438. je učestvovao sa Osmanlijama u napadu na Transilvaniju, a pratili su ga sinovi Drakula i Mirča. U tom pohodu je često spašavao hrišćane od turskog zarobljeništva i to je dovelo do toga da Osmanlije posumnjaju u njegovu odanost. Vlad II i njegovi sinovi Vlad III i Radu su prilikom poseta Muratu 1444. zarobljeni. Nakon kratkotrajnog zatočeništva Vlad II se zakleo na vernost sultanu i kao dokaz odanosti ostavio svoje sinove kao taoce.

Vlad III i njegov mlađi polubrat Radu su poslani u Egrigiz u Maloj Aziji i stavljeni u kućni pritvor. Tamo su naučili turski jezik, a Drakula je, navodno posmatrajući turske metode mučenja, i sam razvio jak osećaj za okrutnost. Nasuprot slepoj poslušnosti svog polubrata koji je prihvation islam, Drakula je ulivao strah svojim čuvarima svojom nepopustljivošću, iaoko je često bio bičevan i mučen. U međuvremenu, njegov otac Drakul se vratio na vlaški presto i obnovio svoju prethodnu zakletvu pripadnika Reda Zmaja. Iako oklevajući, pridružio se borbi protiv Osmanlija, a zakletve date osmanskom sultanu razrešio ga je papa. Njegov sin Mirča je aktivno učestvovao u velikom krstaškom pohodu 1443. u kojem je Osmanlijama oteta tvrđava Đurđu. Međutim, pohod na Varnu 1444, iako je došao do Crnog mora, završio je kao potpuni neuspeh. Drakul i Mirča su optuživali vođu pohoda Janoša Hunjadija (srp.Sibinjanin Janko) za poraz i on je osuđen na smrt, ali je zbog ranijih zasluga pomilovan. Hunjadijeve pristalice su 1447. ubile Vlada II Drakulu, a Mirču su oslepeli i živog zakopali. Posle smrti Vlada II Osmanlije su želele da vrate Vlada III u Vlašku i da podrže njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik.

Vlad III je uspeo da pobegne iz logora osmanske vojske i da pobegne kod ujaka princa Bogdana II, vladara Moldavije. Ubrzo je uverio Janoša Hunjadija u svoju odlučnost u suprostvaljanju osmanskom napredovanju i uz njegovu pomoć se vratio na presto Vlaške. Stupivši na presto, Vlad III je započeo sa preuređivanjem spoljne i unutrašnje politike. Poznat je po svom oslanjanju na običan narod i narodnu miliciju, koja je činila glavninu njegove vojske. Izvršio je reformu Vlaške u korist naroda, a na štetu bojara, podelom zemlje i prava. Ukinuo je feudalnu obavezu i dao status slobodnih vojnika, svima koji su bili spremni da se po pozivu priključe narodnoj miliciji i borbi protiv Osmanlija. Praktikovao je iznenadne i noćne napade, a u jednom takvom pohodu na tabor osmanske vojske, zamalo mu je utekao i sam sultan Mehmed II. Navodno, nakon tog noćnog upada, Mehmed II se povukao sa svojom vojskom, zaplašen svojom zamalo pogibijom, kao i šumom osmanskih vojnika nabijenih na kolac - sve što je preostalo od prethodnog osmanskog pohoda. Nakon tog uspeha, Vlad III je postao punopravni član Reda "Zmajeva" uz dodatak Drakul, ali će se i nadalje potpisivati kao Vladislaus Drakulya.

Vlad III je odbijao da nosi krunu, već je kao simbol vlasti nosio kapu - crnu šubaru sa brošem (zapravo prsten sa crvenim rubinom na zlatnoj osmokrakoj zvezdi, sa biserima na kracima, kroz koji su bila provučena orlova pera i na taj način bi bio zakačen o šubaru). Tom prstenu, ali i dragom kamenu su pripisivana posebna svojstva, jer je posedovao redak oblik šestokrakog asterizma, a o poreklu ispredane legende. U slučajevima odsustva Vlada III, kapa bi bila postavljena na stub na sredini trga, a slučaju njegove smrti bila bi data njegovom od naroda izabranom nasledniku. Ovaj simbol vlaške vlasti biće poslednji put viđen na portretu Mihajla Hrabrog (Mihai Viteazul), kneza Vlaškog (1593—1601).

Legenda o njegovoj pravednosti i borbi protiv Osmanlija, i dalje je živa u predanju naroda Gorja i Banata (u sadašnjoj Rumuniji i Vojvodini), nasuprot medijskim pričama o vampirizmu i okrutnosti. To predanje i narodne legende, popularisaće kasnije Nikolaj Čaušesku (predsednik Rumunije, 1965—1989) i sam rođen u Vlaškom gorju, u pokušaju da opravda i učvrsti svoju vladavinu.

Postoji nekoliko varijanata priče o smrti Vlada III. Najraširenije je verovanje da je poginuo decembra 1476. godine u borbi protiv Osmanskog carstva u blizini Bukurešta. Druga verzija je da su ga ubili nelojalni vlaških bojari, baš pre nego što je pobedio Osmanlije na bojnom polju, ili u lovu. Postoje takođe i tvrdnje da je pao u boju, okružen telima svojih vernih moldavskih telohranitelja (jedinice koje mu je pozajmio princ Stevan III Moldavski ostale su sa Vladom nakon što se Stevan Batori vratio u Transilvaniju). Drugi pak tvrde da je Vlada u trenutku trijumfa ubijo jedan od njegovih ljudi. Jedina neosporna činjenica jeste da su Osmanlije odsekli Vladu glavu i poslali je u Istanbul sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je „Kazikli bej“ konačno mrtav.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Vlad Cepeš III