Omiljeni dramski pisac

[Apolodor 709]

Na današnji dan je 1860. rođen Anton Pavlovič Čehov, ruski pripovedač i dramski pisac, poslednji izdanak velike ruske književnosti 19. veka koja je dala jednog Puškina, Ljermontova, Gogolja, Gončarova, Tolstoja, Dostojevskog, ali i začetnik moderne ruske i evropske tradicije na polju pripovetke i na polju drame. Pozorišnoj publici Čehov se predstavlja jednočinkama (vodviljima), među kojima su najpopularniji bili "Medved" i "Prosidba"; piščev prelaz sa jednočinki na drame, koji vremenski odgovara njegovom prelazu sa kratke priče na pripovetku ("Stepa", 1888.), označen je prikazivanjem drame "Ivanov". Pa ipak, mesto u istoriji svetske drame Čehovu je obezbedila tek saradnja sa Moskovskim hudožestvenim teatrom pod rukovodstvom najvećeg reformatora pozorišta Stanislavskog. Tada su izvedene i drame koje su obeležile razvoj pozorišne umetnosti u 20. veku: "Galeb", "Ujka Vanja", "Tri sestre" i "Višnjik"....

http://www.facebook.com/note.php?note_id=10150118454211211&id=100000522727676

Relativno rano sam shvatio da se konzumiranje dramskih tekstova osim odlaskom u pozorište može vrlo efikasno (pa čak i bolje) činiti i samim njihovim čitanjem. Prednost čitanja su evidentne. Ne meša vam se režiser sa svojim vizijama dekora i, što je još važnije, likova. Zatim, ne može vas omesti šuškanje, žamor ili pojava neke lepe dame (ako ste muškarac, naravno).

I dan danas volim dramu kao književni rod. I komediju i tragediju. Šekspir, Gogolj, Molijer, Ibzen, Nušić, Sterija, Judžin O'Nil... Ipak, najdraži mi je upravo Anton Pavlovič, tihi ruski lekar koji je za svog relativno kratkog života podario umetnosti kao malo koji pisac, kako pre, tako i posle njega...

Koji je vaš omiljeni dramski pisac. Koju dramu najviše volite?

[Dana 123]

Dušan Kovačević je rođen 12.jula 1948. godine u Mrđenovcu kraj Šapca. Osnovnu školu je završio u Šapcu, a gimnaziju u Novom Sadu. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju je studirao u Beogradu; diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.

Od 1973. godine je član Udruženja književnika Srbije. Od 1973. do 1978. godine radi kao dramaturg za Dramski program TV Beograd. U periodu između 1986-1988. godine radi kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu.

Živi i radi kao profesionalni pisac u Beogradu. Oktobra 2000. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Dušan Kovačević je, pored drama za pozorište napisao i dve radio drame, dok se među filmskim scenarijima posebno ističu „Ko to tamo peva", „Maratonci trče počasni krug", „Podzemlje", „Balkanski špijun", „Sabirni centar" i „Profesionalac" Manje je poznato da je Kovačević napisao i tri TV drame, od kojih se posebno ističe „Zvezdana prašina" (1976.) sa maestralnim Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi.

Moja generacija a ovo su znam svima vama poznata njegova ostvarenja:

* Maratonci trče počasni krug

*Sabirni centar

*Radovan treći

*Balkanski špijun

*Profesionalac

*Klaustrofobična komedija 1987,,,,iz koje vam ostavljam citat ,zaista našeg izuzetnog dramskog pisca.

„Nije njih puno, nego je mene malo. Da me ima više, bilo bi mi lakše." (Klaustrofobična komedija)

[Sergio 4]

Šteta je što ljudi danas malo pažnje posvećuju umjetnosti, pogotovo malo književnosti, a drami kao grani književnosti tek... Toliko je fantastičnih djela koja oplemenjuju čovjeka i daju mu pregršt tuđih iskustava, iz kojih se može izvući dosta pouka. Čitanje i uživljavanje u djelo predstavlja "download" piščevih emocija i iskustava, koji se itekako mogu iskoristiti za oplemenjivanje i sazrijevanje. Život postaje mnogo kvalitetniji.

Nemam dramskog pisca kojeg posebno volim, ali bih izdvojio Sinišu Kovačevića i Biljanu Srbljanović, kao pisce koji su me oduševili nekim svojim djelima. Preporučujem "Srpsku dramu" Siniše Kovačevića i "Porodične priče" Biljane Srbljanović.

[elektricna ovca 69]

Beket i to zato što su njegove drame anti-drame, junaci zapadaju u apsurdne situacije, o njima jako malo saznajemo u samoj drami, oni vode dijaloge-monologe sa samim sobom...Zanimljiva mi je i sva ta tautološka koncepcija, koju, po mom skromnom mišljenju, jako mali broj ljudi primećuje. Naravno, mislim na one koji vole dramaturške tekstove.

Nakon Beketa, ide Gete sa svojim Faustom (pisaću jednom o tom delu), potom Kami sa dramom Opsadno stanje. Kupio me je glavnim junakom Dijegom , Bjornson sa Marijom Stjuart.Nema potrebe komentarisati, jasno je.Sledi Sartr sa dramom Đavo i gospod bog kojoj dajem tri znaka uzvika i Bez izlaza...Mogu ovako unedogled.:smeh:Stop!