Isključivost ili nikad ne reci nikad

[gresan 1851]

Koliko smo spremni da sopstveni stav, teoretsko razmišljanje ili konkretno iskustvo pretvorimo u pravilo pod izgovorom "ja to tako il' nikako!"

Koliko često nas je život demantovao upravo u tome što smo bili isključivi?

Koliko često smo zarad toga menjali stavove?

Da li smo postali mudriji?

Da li smo uopšte spremni da menjamo sebe, da "radimo" na sebi, što je teži put od onog "ja sam takav i gotovo"?

Da li su oni koji se menjaju slabići ,a oni drugi karakterni, moralne gromade, nepokolebljivo principijelni?

Ko plaća veću cenu?

[Morpheus 5112]

Ja uvek sve preispitujem. I sopstvene i tuđe odluke. I to sam odavno smestio u grupu svojih mana. Zašto? Triput meriti a jednom seći je dobro kad je potrebno nešto precizno izmeriti, ali u svakodnevnom životu dovodi do kobne neodlučnosti. Težnja da jednom donesena odluka uvek bude ona najbolja za mene i sve uključene u priču stvara utisak da sam preterano neodlučan. U stvari sam samo preterano pažljiv.

Odluke su jedno, stavovi i znanje nešto sasvim drugo. Ono što znam - znam i nema te osobe ni tog mišljenja koje bi me nateralo da pomislim da nisam u pravu. Glavom kroz zid, ali je onako kako ja kažem. Ako nisam siguran reći ću da nisam siguran i saslušati pametnije od sebe, ali ako jesam siguran - kraj priče. Stavove formiram na osnovu onoga što znam, pa su i oni podjednako čvrsti. Tu nepokolebljivost su mnogi primetili na forumima.

Dakle, imam dva lica. Jedno neodlučno i zainteresovano da sve uvek ispadne kako treba za sve osobe i drugo koje ne odstupa ni za pedalj od onoga što zna. Više cenim ovo drugo lice, moram priznati. Prvo lice nosi sa sobom mnogo više problema, jer nikad ne možeš udovoljiti svima. Druge ljude ćeš nekako i zadovoljiti, ali ćeš izneveriti sebe... ili obrnuto.

[Mia 6075]

Da li su oni koji se menjaju slabići ,a oni drugi karakterni, moralne gromade, nepokolebljivo principijelni?

Otpor ka promenama u bilo kom smislu nam je urođen.

Pitanje je genetike, vaspitanja, životnog puta, da li smo, ili nismo spremni da se menjamo.

Zašto bi osobe koje se menjaju okarakterisala kao slabiće?

S' kojim pravom?

Zašto bih ostale, nabrojane i etiketirane kao karakterne, moralne gromade /šta je moral uopšte?/, nepokolebljivo principijelne

strpala sve u isti koš i veličala ih, ili unižavala?

S' kojim pravom?

Cenim kada osoba ima stav, pa makar u mojim očima bio pogrešan.

Bitno je da postoji. Samim tim verujem da postoji želja kao i mogućnost da se taj stav možda koriguje,

a možda i ne. Zavisi od osobe do osobe.

Nismo svi isti, i to je više nego dobro.

Život me je naučio, lekcije sam skupo platila, da nikada ne treba osuđivati, kriviti, lupati kojekakve etikete nekome,

ili nečemu, koga ili šta nisi spoznao do srži. Nikada ne reći nikada.

Uvek će ''ja to ne bih nikada'' stići, pre, ili kasnije.

Dve lekcije su mi bile sasvim dovoljne, kada je ova tematika u pitanju.

Sve ovo što pišem, pišem iz sopstvenog iskustva.

Za dve lekcije, skupo plaćene, uvek mogu da kažem i čvrsto stojim iza toga: ''ili tako, ili nikako''.

Ne pišem napamet, već kao neko

(čitaj budala, koja nije imala pamet da uči na tuđim greškama,

već na svojim, i to nekoliko puta)

Najlakše je reći:''Takav sam'' i ne raditi ništa po tom pitanju.

Ne posmatrati, ne gledati, ne učiti, ne spoznavati, neosećati, nesaosećati -

tako je najlakše.

Moji putevi su uvek puni prepreka, i znam da nisam ni prva ni poslednja,

koja na taj način prolazi u životu, zato život od milja nazivam kurvom.

I igram po dobro znanim pravilima. Svaki put naučim nešto novo.

Bitno, ili manje bitno.

To i jeste upravo rad na sebi. Neko će da ga proceni kao loše,

a neko kao dobro. Nebitno mi je. Bitno je da se ja, baš ovakva kakva sam sasvim dobro osećam u svojoj koži.

Kada se desi situacija, koja nameće promene, kada se u meni rodi želja za istim - menjam se.

(skoro kao transformers )

Jednostavno.

Samo magarac ne menja mišljenje, samim tim i način razmišljanja.

Cijena je, u svakom slučaju, prava sitnica

(nastaviću seminarski rad, kada se odmorim,

ukoliko mi to dozvoli autor teme )

[ako_odem 666]

Nikad neću otići na koncert Svetlane Ražnatović.

Ja sam moralna gromada.

:lazy:

[vesticara 6022]

Mnogo toga sam mislila da nikad u životu neću uraditi ili napraviti, pa me nekako sticajem okolnosti baš to sustiglo. Od tada verujem u ono "nikad ne reci nikad". Probam, saberem utiske i emocije i odlučim da li želim ponoviti to nešto ili ne. Verovatno su me tih par situacija u životu naučile da je vredno menjati se.

Više se ne čudim novinama, nemam više onaj unapred namontirani gard - ja TO nikada neću.

Hoću, probaću, razmisliću, sabrati i oduzeti i onda odlučiti da li ću to ponoviti ili pamtiti kao još jednu "degustaciju života".

[shumica 474]

stav ne menjam samo u nekim moralnimm nacelima i u stvarima koje odredjuje profesionalizam naspram neprofesionalizma.

podlozan sam menjati svoj stav u zavisnosti od prikupljenih informacija, cak i neke zivotne stavove. smatram da je to normalan deo razvoja svakog pojedinca.

u sitnim stvarima vrlo lako menjam stav, vrlo sam adaptibilan i koperativan, to je cesto igra, iliti se osecam kao macka, spusti me u bilo koje uslove, ja cu se docekati na noge.

smatram da je tvrdokorno drzanje do nekog stava zapravo samoodbrana. nemam potrebe za time.

[Boginja 1529]

Jedino sto mogu sa sigurnoscu da tvrdim je da nikad necu biti plavusa!

Sve drugo je neizvesno. Nisam iskljuciva ni u cemu.

[stiklica 339]

Koliko smo spremni da sopstveni stav, teoretsko razmišljanje ili konkretno iskustvo pretvorimo u pravilo pod izgovorom "ja to tako il' nikako!"

Koliko često nas je život demantovao upravo u tome što smo bili isključivi?

Koliko često smo zarad toga menjali stavove?

Da li smo postali mudriji?

Da li smo uopšte spremni da menjamo sebe, da "radimo" na sebi, što je teži put od onog "ja sam takav i gotovo"?

Da li su oni koji se menjaju slabići ,a oni drugi karakterni, moralne gromade, nepokolebljivo principijelni?

Ko plaća veću cenu?

Eto rasprava u temi...*trebam vremena i prostora....*sam rekla da takve ne vredi ni cekati jer....

A ko to zna mozda tako kazem zato sto mi se nije desilo.

Naucila sam da NIKAD ne kazem *ja to ne bih nikad*....,jer nikad se ne zna.

Zivot nas cesto demantuje.

Mislim da treba biti otvoren za ucenje,napredovanje,rad na sebi,a to bas nije uvek lako.

Mislim da treba menjati sebe al ne po svaku cenu.

Samo zarad promene.

[bellissima 73]

Znala sam da cesto ne odstupajuci, od svojih stavova izgovaram to cuveno nikad.

Nesvesna da je to samo gard od promena,na koje nisam bila spremna.

To nikad, pretvorilo se u nekad.

I desilo se.

I nije to stvar principa, jer sta je princip u sustini, kad zagrebes ispod povrsine opet dodjes na isti strah, od promena.

Ne znam da li sam postala mudrija, ja sam inace brzopleta, a to retko ide sa mudroscu

Znam samo da to nikad, vrlo brzo moze da postane nekad, kad se najmanje nadam, pa sam spremna na sve.

[Bledoliki_Vrach 333]

Nisam isključiv, mada bih voleo da jesam, baš bih, baš voleo, i baš bi mi prijalo malo isključivosti za promenu.

Ovako sam k'o neki šonja

Stalno menjam mišljenja i kontam šta bi bilo bolje, kažem za sebe da sam dUplomat, a u suštini sam pizda, valjda :cesces:

[Glisha 3487]

Držim se isključivo isključivosti........... dok se ne isključim.

OndaK se opustim

pustim..

prepustim čarima prostranstva razumevanja.. uvažavanja, prihvatanja.. tolerancije

i uživam u iznenađenjima neizgovaranja reči Nikad.

Sve u svemu.. smuti smuti:neznam: pa prospi :lol:

Izmenjeno January 12, 2012 od strane člana Glisha

[vojo 1783]

Ma nisam vise siguran ni u ono sto sam sam uradio...:kez:

[georgija 39]

...jednom jedan mudar čovek reče "čovek nikad ne žali za stvarima koje je uradio...samo za onima koje nije" i držim se toga

....al opet ne moram probati g**no da bih znala da ono to jeste, jel? :lol:

[Aiko 1794]

Da li su oni koji se menjaju slabići ,a oni drugi karakterni, moralne gromade, nepokolebljivo principijelni?

Zasto bi spremnost na promene i napredak bila slabost?

Pre bih rekla da je obrnuto..cini mi se da veca moooda trebaju za korenite promene, nego za drzanje par principa..a o lepoti zivljenja otvorenog srca da ne pricam..

Ko plaća veću cenu?

Placaju i jedni i drugi..samo sto su ovi promenljivi rekla bih na vecem dobitku..

Inace, hobi mi je rusenje principa..i veoma sam uspesna u tome..:cica:

[Duga 12 1083]

Jedino sto mogu sa sigurnoscu da tvrdim je da nikad necu biti plavusa!

.

još jedna zakleta brineta ovde...

a ovo ostalo...tu sam selektivna.

[lenjivica 704]

Postoji razlika izmedju principa kojima se vodim i stavova o nekim predmetima(stvarima). U ovom prvom sam vrlo rigorozna, nekako sam ih iskustvom stekla i verujem da su oni oslonci na osnovu kojih postupam. Sto se tice stavova, uvek sam otvorena jer misljenje treba da se nadogradjuje i menja, nikad ne treba biti mediokritet i imati jednu tacku nekakvog znanja, na kome ces reci e ja to znam i to je kranje. Evo npr jedan od principa prema zivotu, zivot mi je uzaludan,ako u njemu nema ljubavi. Jedan prema novcu(iz filma,ali istinito je) nikad ne brini, zivot se stara, dok je ljudi bice i para . Prema ljudima: ljudi su beskrajno zanimljivi,uvek umeju da iznenade tako da nista ne ocekujem. I nikad necu biti snob (jer tu osobinu ne mogu bas da svarim)

[luminica 2120]

Cak i u mladosti sam retko izgovarala , tvrdila tako nesto..sad se samo nasmesim kad krenu price o principima..