Cene

[Turkmenbashi 937]

Verujem da su mnogi primetili da se cene u našim marketima često izražavaju u dinarima i parama. Koliko artikala ima cenu X dinara i 90 para, a para u Srbiji u opticaju odavno nema. Tako umesto 11.90 dinara vama artikal naplate 12.00 dinara i zakinu vas za deset para. Deset para nije mnogo, kada se radi o jednom artiklu, ali to je ko zna koliko artikala x ko zna koliko kupaca x ko zna koliko marketa nekog lanca i tako mi njima ostavimo milione, verovatno i milijarde dinara svakog meseca. I to sve država naravno toleriše.

[ELA 1400]

To je cinjenica. Nisam ekonomski strucnjak, ali koliko znam, na neki artikal se karikaju porezi, pa se zbog procenata dolazi do tih usitnjenih para. Ali, ne ide svaka para iza zareza njima u kasu, 2,3O ce zaokruziti na 2,OO, (na svoju 'stetu')... a 2,7O na 3,OO (sica koja ce da preraste u lepu lovu)...... Naravno da je za megamarkete to znacajna kinta, ali mali marketi nemaju neke vajde od toga (kao ni od namerno ostavljenog kusura).

[Turkmenbashi 937]

Na mega markete sam i mislio, obzirom na veličine lanaca i promet koji se ostvaruje u njima. Jednostavno, sitnijeg apoena od dinara nema u prometu, na koju foru se onda tako formiraju cene?

[Morpheus 5112]

Jednim delom zbog vizuelne dopadljivosti cene, tj. da bi kopirali trgovinske lance u zemljama zapadne Evrope. Lepše je 49.95 od 50 ili 399.90 od šturih 400. Ne bih rekao da je glavni cilj krađa jedne ili pet para po artiklu, odnosno kupovini, ali je to svakako posledica. Prolazi zato što građani nemaju volje ni preteranog interesa da se zbog toga žale... prosto, iznos je premali da bi im to pričinjavalo velike probleme.

[ELA 1400]

sitnijeg apoena od dinara nema u prometu, na koju foru se onda tako formiraju cene?

To je cista matematika ... u kalkulaciju cene iz veleprodaje ulazi porez drzavi, i marza za vlasnika marketa, jelte. Cena veleprodaje ili proizvodjaca moze biti okrugla cifra, ali izracunavanjem procenta dobija se decimal. Porez je onih 2O%, ali marza ne mora da bude ista - za neki artikal je 5% a za neki 25% ......uzmi kalkulator pa proveri. Lm, da li kupci mogu da se zastite od te 'kradje na sitno'? Mozda kada bi se ozakonilo da trgovci smeju da zaokruze cenu (po principu manje od 5O-spuste, vise od 5O - dignu) ... i da se vise aktivira Udruzenje za zastitu kupaca.

[Turkmenbashi 937]

. Lm, da li kupci mogu da se zastite od te 'kradje na sitno'? Mozda kada bi se ozakonilo da trgovci smeju da zaokruze cenu (po principu manje od 5O-spuste, vise od 5O - dignu) ... i da se vise aktivira Udruzenje za zastitu kupaca.

Na to sam i mislio. Ili neka lepo država vrati u opticaj apoene manje od 1 dinara. Ovako ispada da nas drpaju :confused:

[Morpheus 5112]

Lično ne bih ni voleo da se vrate te kovanice i da neko ima obavezu da mi ih vrati. I ovako se jedva borim s težinom kovanica u džepu, mogu zamisliti prebrojavanje jednoparaca na kasi... :lol:

[Adrijan 3662]

Gledam ovde "namoru", lubenice 30 ili 20 (€ centi). Al' neki dan počeh da se smejem ko lud na brašno, uz čudnovati pogled saputnica, kad videh istaknutu cenu na pračetu kartona 29!!!

:lol:

[shumica 474]

To je marketinski trik, na koje ima pravo prodavac, naime kupovina je oblik ugovornog odnosa prodavca i kupca.

Prodajom proizvoda i placanjem istog, izvrsen je milenijumima formiran odnos dve strane.

Cenu odredjuje prodavac, na osnovu svoje pozicije na trzistu i poslovne politike.

(Ne)Zaokruzivanje cena nema veze sa samim aktom trgovine, to je posledica poslovne politike, a zakonom je tacno je odredjeno, sta se i kako se zaokruzuje iznos pri naplati. (Od viska sitnih para u kasi i trgovcu boli glava, ako se stanje u kasi ne slaze sa zbirom svih iznosa na fiskalnom bloku).

Placanje poreza se vrsi u odredjenom procentu (najcesce 18%), i tu odstupanje moze biti jedna para, na dole ili na vise, koja se mora uplatiti drzavi, a odstupanja se takodje knjize, te se uzimaju u obzir pri sledecoj naplati.

Znaci, samom kupovinom u radnjama koje tako iskazuju cenu, mi samostalno pristupamo prometu dobra, te time pruhvacamo takve uslove poslovanja, koja nikako nije nelegalna, a po meni ni neeticna.

Izmenjeno August 19, 2011 od strane člana shumica

[Turkmenbashi 937]

Eve ga:

Trgovci i firme nam ne vrate kusur vredan 1,9 miliona evra

Gorica Avalić | 05. 10. 2013. - 18:45h | Foto: Grafički studio Blica | Komentara: 3

Apoeni manji od jednog dinara nisu u upotrebi već pet godina, ali to ne sprečava trgovce i javna preduzeća da cenu roba i usluga izražavaju u “parama”. Cena koja nije zaokružena na rafovima, zaokružuje se pri plaćanju, a prema računici koju je “Blic“ izveo, potrošači samo u prodavnicama svakog dana ostave oko pola miliona dinara, dok nam na godišnjem nivou, posle plaćanja svih računa, trgovci i firme ne vrate oko 1,9 miliona evra.

Narodna banka Srbije je još 2008. godine prestala s kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, ali su cene artikala i danas “na dve decimale”. Iako je nemoguće platiti račun “u paru” i dobiti kusur za nešto što košta 40 dinara i 65 para, ovakve cene ne stoje samo na rafovima privatnih prodavnica nego i na računima javnih preduzeća, a do avgusta je čak i zvanična cena hleba koju je odredila Vlada Srbije koja je i ukinula apoene sitnije od dinara, bila 48,50 dinara.

Koliko ko zarađuje na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi samo po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara.

U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar. Ipak, ova računica najčešće ide na štetu potrošača, jer trgovci često nemaju apoene od jedan, dva, a sve češće i pet dinara.

Asocijacija potrošača Srbije pitala je zato resorna ministarstva gde odlazi kusur koji se podrazumevano zadržava kada su cene “u parama”.

- Tu nije važno ko je na dobitku, a ko gubi. Ako nema kovanica u parama u opticaju, zašto se cene tako obeležavaju. Predlažemo da se viškovi od zaokruživanja cena uplaćuju u fond za humanitarne svrhe. Na taj način bi javna preduzeća, trgovinski lanci, pa i sami potrošači imali osećaj da rade nešto korisno. Štednja kusurom je dobra inicijativa koju imaju mnoge zemlje. Kusur bi se stavljao na štedni račun, pa bi potrošač imao godišnju dobit, kaže Edita Popov iz Udruženja potrošača Srbije.

O zaokruživanju odlučuje Vlada

Eventualnu odluku o zaokruživanju cena i “proterivanju” decimala mogla bi da donese Vlada Republike Srbije. Ako se na to zaista i reše, šanse da će zaokruživanje ići ka manjem iznosu - ravne su nuli. Građani Srbije i dalje najviše plaćaju kešom, pa činjenica da se proizvodi ne mogu platiti u tačnom iznosu potrošačima pravi velike gubitke.

BLIC

[Morpheus 5112]

Pljačka nas država na lepe oči, trgovci samo prate primer. Koliko ljudi, računajući i mene, nije otišlo po svojih 20-30 dinara preplate posle najnovijeg cirkusa sa EPS Snabdevanjem... uj'o vuk magare, š'o bi rekla moja baba. :lol: