Sign in to follow this  
Followers 0

Nit između ljubavi i mržnje

27 posts in this topic

Posted · Report post

Godine donose mudrost, a osećanja sa tim istim godinama, postaju promenjiva.

Ili možda grešim?

Ponekad je granica izmedju ljubavi i mrznje, veoma tanka.

Tu ne mislim na klasičnu mržnju, više na netrpeljivost.

Nekad je svesno, a nekad nesvesno predjemo ...

I zaboravimo sve, ili pak pamtimo, a ne prastamo.

Da li je lakse mrzeti,nekog koga ste voleli,

ili voleti nekog koga ste mrzeli?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Mislim da ne mogu voleti ono sto sam mrzio. Bar ne poznajem dovoljno sebe, da bi rekao da je to moguce.

Ne mogu ni mrzeti ono sto sam voleo. Previse sam jak da bi popustio mrznji. Da mrzim, reagovao bi brutalno, a nisam brutalan tip, zato ne mrzim.

Postoji odredjena kolicina negacije u obliku odbijanja misli ljubavi u odnosu na neku osobu, postoji i neki oblik prezira, za koju ne postoji rec, jer nije to prezir u obliku gadjenja, vec prezir u obliku odlucnog odbijanja. Mozda i vremenom prolazi. Mozda je to pogresno reagovanje u odnosu na negativne dogadjaje.

Ponekad je dovoljno procitati jedno staro pismo, pogledati neku staru sliku i setiti se, do koje se dubine volelo... Tada prezir postaje iracionalan i prastanje se pojavi kao opcija...

Covek je ipak slaba biljka, i prastanje, i tvrdoglavo ne prastanje proizilazi iz njegove slabosti. Trajno odbijanje je jedina stvar koja se ne moze podneti. Jedina stvar koja drzi odstojanje. Opet, kada bolje razmislim, zasto mrzeti najvise upravo onu osobu, koju sam najvise nekad voleo?

Ne znam ja i ne zelim da mrzim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Mislim da je ta tanka linija čista glupost.

Ja ne umem da mrzim nekoga koga sam voleo, tako da i kad bih to hteo, ne mogu.

Ima u meni taj neki filter koji sve lepe stvari smešta u trajna sećanja, a one druge mi polako blede.

Ne umem da mrzim delove svoga srca.

Onda bih mrzeo sebe.

A sebe volim.

Mia likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Tanka linija i teške reči.

Mogu da volim, mogu da ne volim, ali bih teško netrpeljivost - mržnju

uklopila u ne(voljenje).

Tačka. Tri tačke... Tanke linije, opasni ponori su relativna stvar, i više mi liče na filozofiju, nego na ljubav.

Ljubav je samo ljubav, i tu mesta za filozofiju nema.

Najlakše gajiti netrpeljivost, a ne postaviti pitanje, zašto i kako je došlo do iste.

Smucalica and Glisha like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne umem da mrzim :jok: isuviše jaka reč, a posebno ako se stavlja pored reči voleti... nije mi jasno da neko nekoga može voleti pa mrzeti :beyond:

Netrpeljivost... ne.... ni to ne umem... nekog volim, pa iz nekog razloga prestanem da ga volim, ali ne mogu reći da imam neko negativno osećanje prema toj osobi, koliko god me jako povredila. Negde, ostane gorak osećaj zbog svega kako se odigra i završi, ali... zbog svega onog što je nekada ta osoba izvlačila iz mene, lepa osećanja i dela i misli, ne mogu da 'ne trpim' tu osobu... ona je deo mene, koji ne zaboravljam :jok:

CyberQrva and Mia like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ljubav ne prestaje. Inače nije ni bila ljubav. Ljudi olako koriste tu reč...

Što se tiče ljubavi prema nekome koga smo mrzeli, mislim da to ne bih mogao. Isuviše velika promena da bi moj mozak uspeo izvršiti konverziju, neko važno kolo bi pregorelo. Tako da... što se mene tiče, ta linija ne postoji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne umem da mrzim...niti one koji mi ne znace mnogo u zivotu niti one koje sam nekada voleo.

Mrznja je znak slabosti, ili dokaz da jos volimo nekoga koji nas je ostavio ili necim povredio.

Mrznja je u nama, nije izazvana icim sto nam je drugi ucinio.

Mrznja je ruzna, "znak" da u nama nesto "ne valja".

CyberQrva likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne znam da mrzim..Može neko samo da mi padne u očima...Sam da se sroza...Da ta osoba samu sebe dovede u situaciju da sam ravnodušna...a onda je gotovo,jer ćutanje i ravnodušnost su najgore što može da se desi,zar ne?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

One koje sam volela, pa su iz nekog razloga postali nedostojni moje ljubavi, preselila sam na tamnu stranu srca. I jedino ih tom tamnom stranom srca volim, sporadično, neaktivno, u perfektu.

Ne mrzim. Ne bih ni želela da sam sposobna za to. Nemam vremena da bih ih danas trošila na one koji su me imali i izgubili. Ostavljam ih da žive u prošlosti.

Aiko, Mia and gresan like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

I za mrznju moze da postoji razlog - ogroman razlog, neoprostiv

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne mrzim. Okrenem se i odem. Izbrišem je/ga iz sećanja kao da nikad nije ni postojala/o. Ako se i sretnemo negde u prolazu, ne vidim, ne čujem, prođem.

Ni jedna moja ljubav nije ovako završila. Sa svima sam se razišla u pravom trenutku. Nikada nismo stigli do linije mržnje.

Ovakav odnos sam stvorila prema ljudima koji su mi bili prijatelji i preterali. Nekada mi je prag tolerancije bio jako visok. Sada? Shvatila sam da je to trošenje vremena uzalud i upravo ovo sam pre neki dan objašnjavala (pokušala da objasnim !!) mojoj koleginici. Sa ovoliko godina, ne moram više da trpim budale, i energetske vampire moje pozitive. Neka pronađu sebi novu žrtvu, od mene dosta.

Jeca likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Nisam je osetila ni prema jednom bivsem....jednostavno, nisu emocije bile jake (niti prava ljubav), a verujem da mrznju stvara samo jaka, burna emocija ...povredjenost, ponizenost, i to u nekom kontinuitetu. ... Hm, naucili su ljudi da se brane, ne dozvoljavaju da ih neko toliko povredi, da bi ih povukli 'na tamnu stranu' svesti....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Razumem da osoba može zamrzeti nekoga ako ju je jako povredio ili ponizio. Ali opet, kako ljudi dođu u situaciju da budu tako žestoko povređeni? Ako su zaljubljeni, pa pritom i slepi, moram da pitam ko im je kriv? Predati se nekome toliko da mu dozvoliš da te povređuje i ponižava je idiotluk, ne zaljubljenost. Ako ne dozvolite nekome da vas povredi, nećete ni doći u situaciju da ga mrzite.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

@Morfe...mozemo mi da idealizujemo ljubav, ali zivot nam daje primere i 'da se ljubav ubije' (nebitno cijom krivicom), i onda se pokrenu ona manje uzvisena osecanja ... Koliko se veza (brakova) stvorenih iz ljubavi, zavrsilo s 'ne mogu ocima da te vidim'...ili, jos u gorim varijantama, u fizickim obracunima? Zaljubljenost je afektivno stanje svesti ...ljubav je stabilno ...a ako dodje do mrznje - vraca se u afektivno, sa svim onim losim sto nosi. Da nije tako, ne bi slusali o ljubavnim tragedijama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Slažem se ja da takve situacije postoje, samo obrazlažem kako ne bih sebi nikad dozvolio da u njih upadnem. Stanje ljubavi kod mene ne može preći u stanje mržnje, jer bih takvim prelaskom sebi potvrdio da u stvari nisam ni voleo. Sve moje ljubavi i danas traju, ma koliko to bilo neobično za reći i prihvatiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted (edited) · Report post

I kada bi hteo, ne bi mogao tek tako "lako" preći iz pozlaćenih ljubavnih cipela u wOr čizme mržnje.

Od tačke LJ (ljubav) do tačke M (mržnja) ima (pretpostavljam) mnogo koraka.. iako su slova naizgled - jedno do drugoga.

Verovatno su u igri mnogi igrači-trovači: sumnja, ljubomora, poseS', razočaranja, očaj, nemoć. bes, svađe, ružne reči, fizički obračuni, povrede (i ličnosti i bodyja)..

razna koprcnja i batrganja, koja kao termiti opustoše polja i livade ljubavi

i ostave pustoš

iz koje iz dana u dan niče samo jedan jedini gorki plod (koji na žalost nema svojstvo aperitiva ni dežestiva poput npr Gorkog lista)

već se od strane "igrača" prikazuje

i od strane pomatrača vidi i prepoznaje kao - mržnja.

Verujem da to nije ona "prava" mržnja.. kakva se može osetiti u situacijma i prilikama ne_vezano s'ljubavlju

ali je svakako vid NeVoljenja.. nastao kao rezultat patnje/paćenika i očaja/očajnika.. i njihovih unapred na propast osuđenih pokušaja , da se ljubav po svaku cenu zadrži..

tamo, odakle je odlučila da ode.

Ne može to.

Cilj ne opravdava sredstva!

.... naročito ne suludi cilj

i suluda sredstva.

Rešeje: Izaći iz začaranog kruga na vreme...

i sačuvati, ako ne ljubav... a ono bar :neznam: lepe uspomene.

Edited by Glisha
Boginja, Mia and vesticara like this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ljubav i mrznja, to je ustvari jedno isto..gadna je samo ravnodusnost..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

ne tvrdim da nije moguce ali meni se nije desilo

Kad malo bolje razmislim,ja uopste nemam mucna secanja vezana za raskid

ni scene,ni teske reci,a kamoli mrznju

ako ne racunam bezvezne ,usputne veze zasnovane na povrsnom odnosu i seksu,ja na izvestan nacin jos uvek volim muskarce do kojih mi je bilo jako stalo

u kontaktu smo manje-vise,postujem ih veoma i znam sta im se trenutno desava u zivotu

samo s jednim nisam u kontaktu

do njega mi je najmanje bilo stalo a paradoks je da me je na izvestan nacin povredio ( mozda je to ipak bila sujeta? hm...)

ne mrzim ga

samo ne bih zelela da se srecemo ( sto i nije tesko s obzirom da nas deli 50 kilometara)

a i da se sretnemo,ne bi bilo ni varnica ,ni lepog ,ni ruznog ,ni iceg...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ja uopste ne razumem kako neko moze da "mrzi".

Sto kaze Morf, ako te povredio-la, a ti bio slep-a pa to dozvolio, onda nije kriv-a on-a nego ti.

Ako dodjes u situaciju "ne mogu ocima da te gledam" zasto sebi uopste dozvoljavas takvu situaciju? Na stranu da su za to krive obe strane, ali KO te drzi da se ne izmaknes, ne odes, udaljis od "objekta" koji u tebi budi mrznju?

Kada bih osetio samo delic mrznje u sebi prema nekome stvarno bih se zapitao sta to nije u redu sa mnom.

Kako sam dosao do toga da uopste imam taj osecaj?

Da li sam mazohista kada dozvoljavam sebi da mi taj cini takve stvari da pocinjem da osecam mrznju?

Osecaj mrznje je nasa slabost da promenimo postojece, a to sto taj neko cini da u nama budi takav osecaj je ON, a ne JA.

Boginja likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ne razumem ni ja zasto neko mrzi ...ni zasto trpi torture (psihicke ili fizicke), ali to sto ja (ti, mi, svi) ne razumemo, ne znaci da ona ne postoji, i da nije za nekog (nedovoljno prosvecenog?!?) vid izrazavanja emocija posle neuspesne i propale veze. :beyond: ..........ps. Mislim da se ne razumemo, Gresni & Morfe ... vi imate na umu 'urbane veze', savremene i empancipovane ljude (i licno iskustvo), a meni se po glavi vrzmaju oni manje samosvesni (zatucani), i ozlojedjeni. :uzdise: ..........(setih se i filma Rat Rouzovih, sa Majklom Daglasom i Ketlin Tarner ...'americki preteran', ali prikazuje upravo kako izgleda kad od ljubavi dodje do mrznje).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Mislim da postoji tanka nit izmedju ljubavi i mrznje kad je ljubav sebicna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Ponekad je granica izmedju ljubavi i mrznje, veoma tanka.

Da li je lakse mrzeti,nekog koga ste voleli,

ili voleti nekog koga ste mrzeli?

...

Mrzimo samo ako smo duboko povredjeni...no cesto nismo svesni da tako jako osecanje gajimo prema sopstvenoj iluziji koju smo izgradili i mozda godinama sa njom ziveli..mrzimo onoga koji zaista jeste,a ne onoga koji smo zeleli da bude...i onda kao i kod suicida..zapravo mrzimo sami sebe..svoje slike i vidjenja koja smo gradili...

Mrznja ne postoji tamo gde nije bilo ljubavi,uglavnom lazne..bolje receno iskrivljene...

Prica o ljubavi i mrznji..je ista ona skrivalica o dobru i zlu.demonu i andjelu...jedno drugo dopunjuje..i ne opstaju bez onoga drugog...

Da li je lakse mrzeti..onoga koga smo voleli.. mislim da nije...tesko je ..najcesce smo ravnodusni..posle ''budjenja''...ne postoji nista ..obicno smo ''ravni''..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Mrzim.... snjeg npr., a nikad ne bi mogla mrzit osobu.

Posebno ne osobu koju sam nekad voljela i koja mi je u zivotu nesto znacila.

Moze svasta da se desi, osjecaji da se promjene, da se ''ohladim'' do neke osobe, da mi postane nebitna .. al bas mrznja.. :jok:

gresan likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

Da li je lakse mrzeti,nekog koga ste voleli,

ili voleti nekog koga ste mrzeli?

Teška reč - mrzeti nekog :huh:

jako teška i gruba...

ovih dana razmišljam o tome,

kako ne umem da mrzim,

isuviše jaka i gruba reč

ako sam nekog volela

i ako se to završilo,

mogu da postanem ravnodušna prema toj osobi,

ali ne da mrzim :beyond:

I kada neko kaže da nekoga mrzi

ja samo pogledam i zapitam se

da li stvarno tako misli?

da li je stvarno neko sposoban da mrzi? :hmm:

Aiko likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posted · Report post

da li je stvarno neko sposoban da mrzi? :hmm:

Mržnja je normalno ljudsko osećanje.

U nekom određenom vremenskom intervalu - jesam.

Mrzela sam.

Možda ne toliko njega,

(u pitanju je ljubav)

koliko sebe, jer sam bila slaba da mu se oduprem.

I znaš kako sam prevazišla mržnju?

Razgovorom.

Otvoreno sam mu rekla

(na početku svašta)

zatim da ga mrzim..

onda sam ga psovala..

a on je imao toliko strpljenja...

nežnosti..

da shvati... da zagrebe ispod površine..

i shvati da sam ja ta koja sam.

Više ne postoji mržnja.

Postoji taj neki blesav.. a lep osećaj.. jer se ''imamo''.

Jeste gruba reč.. ali mi je prihvatljiva..

Naravno.. ne gajiti je u sebi...

Popričati otvoreno sa sobom... ( i predsobljem :lol: )

kao i osobom do koje mi - ti je stalo,

ako mi - ti je stalo.

Jednostavno, otvoreno reći sve što ti je na srcu, mozgu, glavi..

I takoC, kao i svaka ljubav..

velika..

I svaka mržnja... ima kraj.

Aiko likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0