bigrancer 640 Napisano June 20, 2011 Prijavi Share Napisano June 20, 2011 Žak Prever (Jacques Prévert, 4. februar 1900. - Omonvil la Ptit, 11. april 1977.), francuski pesnik. Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis. Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove. Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno. Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine). Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine. Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere. Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone. Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom "Oktobar". Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever. Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga. Poezija Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i "pesnikom Pariza". Prva Preverova zbirka pesama "Reči" objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja. Zbirke pesama: "Reči",,"Priče",,"Druge priče",,"Veliki prolećni bal",,"Čari Londona",,"Predstava", "Kiša i lepo vreme", "Priče od škriljca", "Zbrda zdola", "Neke stvari i ostalo: izabrane pesme", "Sunce noći". Filmografija:"Vrata noći", "Deca raja", "Tesna vrata", "Noćni posetioci", "Ljubavnici iz Verone", "Dan se rađa", "Večernji posetioci", "Stvar je svršena". Prever je pesnik Pariza, njegovih uličica kojima šetkaju odrpanci sa rukama u džepovima i "posrnule" devojke, pesnik njegovih spomenika čije senke prelaze preko trgova i robijašnica, pesnik njegove reke-jedinstveno poetične i poetizovane Sene, čije vode odnose gradsko smeće kao bukete cveća i na čijim mostovima još kao da stoje jedini kraljevi Pariza-upravo ti probisveti, bezbrižni kao sunce, vetar i kiša. BARBARA Sećaš li se Barbara Padala je kiša neprestana Nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana Pokisla ozarena očarana Pod krupnim kapima kiše Seti se Barbara - Sretoh te u ulici Sijama Smejala si se I ja sam se smejao Sećaš li se Barbara Nisam te poznavao A nisi ni ti mene Sećaš li se Seti se toga dana I ne zaboravi ga Jedan čovek ispod neke kapije Zaklonjen Viknuo je tvoje ime Barbara A ti si potrčala ka njemu po kiši Pokisla ozarena očarana I bacila si mu se u zagrljaj Sećaš li se Barbara Ne ljuti se na mene što ti kažem TI Jer TI kažem svakom koga volim Pa maker ga samo jednom video u životu Jer TI kažem svakom koga volim Pa čak i ako ga ne poznajem Seti se Barbara I ne zaboravi nikad Tu kišu tako blagu i tako srećnu Na tvome licu srećnom Nad tim gradom srećnim Tu kišu nad morem Nad arsenalom Nad brodom iz Cesana O, Barbara Velika je svinjarija taj rat I šta je sa tobom sada Pod kišom od gvožđa Vatre, čelika, krvi... A onaj koji te je stezao u zagrljaju Zaljubljeno Da li je umro, nestao ili je još živ O, Barbara Još uvek pada kiša nad Brestom Kao što je padala nekad Ali nije to isto, jer sve je porušeno To su samo posmrtne kapi kiše Užasne i očajne A nije ni onaj potop više Gvožđa, čelika, krvi... Već prosto kiša iz oblaka Koji nestaju kao psi Kao psi koje odnosi Vodena struja iz Bresta Da istrule negde daleko Vrlo daleko od Bresta Od koga nije ostalo ništa. VRT Hiljade i hiljade godina Ne bi dovoljne bile Da iskazu Onaj trenutak vecnosti Kad si me poljubila Kad sam te poljubio Jednog svetlog julskog jutra U basti Emine u Parizu U Parizu Na zemlji Na zemlji koja se u zvezde racuna! Malena i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
bigrancer 640 Napisano June 25, 2011 Autor Prijavi Share Napisano June 25, 2011 PORUKA Vrata koja je neko otvorio Vrata koja je neko zatvorio Stolica na koju je neko seo Macka koju je neko pomilovao Voce koje je neko zagrizao Pismo koje je neko procitao Stolica koju je neko oborio Vrata koja je neko otvorio Put po kome jos neko trci Suma kojom neko prolazi Reka u koju neko skace Bolnica u kojoj neko umire. КОД ЦВЕЋАРКЕ Човек улази код цвећарке и бира цвеће цвећарка му завија цвеће човек ставља руку у џеп и тражи новац да плати цвеће али у исто време хвата се нагло руком за срце и пада У истом тренутку док пада новац се просипа по земљи а онда и цвеће пада истовремено са човеком истовремено са новцем а цвећарка стоји ту крај новца што се котрља крај цвећа што се ломи крај човека што умире све је наравно врло тужно и ваљало би да учине нешто мислим цвећарка али ни она сама није знала шта да уради сама не зна одакле да почне Има толико тога да се уради са тим човеком што умире са цвећем што се ломи и тим новцем тим новцем што се котрља што се непрестано котрља Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
bigrancer 640 Napisano September 23, 2011 Autor Prijavi Share Napisano September 23, 2011 DORUČAK Sipao je kafu U šolju Dolio mleko U šolju sa kafom Promešao Kašičicom Popio belu kafu I spustio šolju Ne govoreći ništa Zapalio Cigaretu Pravio kolute Dima Otresao pepeo U pepeljaru Ne govoreći mi ništa Ne gledajući me Digao se Stavio šešir Na glavu Obukao Kišni mantil Jer je padala kiša I izašao Na kišu Bez reči Bez pogleda A ja sam Zarila glavu u ruke I plakala. KAKO STOJE STVARI U dvanaest dvoraca dobijenih za dvanaest zalogaja hleba dvanaest ljudi rida od besa u dvanaest kupatila Tuzna poruka im je stigla losa vest iz loseg kraja Negde tamo neki domorodac digao se iz pirincanog polja i sa prezirorm saku pirinca bacio prema nebu. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano March 12, 2013 Prijavi Share Napisano March 12, 2013 To lice ljubavi opasno i nežno To lice ljubavi opasno i nežno jedne se večeri javi posle predugog dana Možda je strelac bio sa lukom ili svirač sa harfom Ne znam više Zaista ne znam Znam samo da me je ranio možda strelom možda pesmom Znam samo da me je ranio zanavek ranio iz srca krv mi teče Vrela me suviše vrela ljubavna rana peče. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.