Jump to content

lado

Members
  • Content Count

    81
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    1

Reputation Activity

  1. Love
    lado got a reaction from GlorijaTreca in Omiljeni stihovi   
    Laza Kostić, Santa Maria della Salute

    Oprosti, majko sveta, oprosti,
    što naših gora požalih bor,
    na kom se, ustuk svakoj zlosti,
    blaženoj tebi podiže dvor;
    prezri, nebesnice, vrelo milosti,
    što ti zemaljski sagreši stvor:
    Kajan ti ljubim prečiste skute,
    Santa Maria della Salute.

    Zar nije lepše nosit lepotu,
    svodova tvojih postati stub,
    nego grejući svetsku grehotu
    u pepo spalit srce i lub;
    tonut o brodu, trunut u plotu,
    đavolu jelu a vragu dub?
    Zar nije lepše vekovat u te,
    Santa Maria della Salute?

    Oprosti, majko, mnogo sam strado,
    mnoge sam grehe pokajo ja;
    sve što je srce snivalo mlado,
    sve je to jave slomio ma’,
    za čim sam čezno, čemu se nado,
    sve je to davno pepo i pra’,
    na ugod živu pakosti žute,
    Santa Maria della Salute.

    Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
    al’ ipak neću nikoga klet;
    što god je muke na mene bilo,
    da nikog za to ne krivi svet:
    Jer, što je duši lomilo krilo,
    te joj u jeku dušilo let,
    sve je to s ove glave sa lude,
    Santa Maria della Salute!

    Tad moja vila preda me granu,
    lepše je ovaj ne vide vid;
    iz crnog mraka divna mi svanu,
    ko pesma slavlja u zorin svit,
    svaku mi mahom zaleči ranu,
    al’ težoj rani nastade brid:
    Što ću od milja, od muke ljute,
    Santa Maria della Salute.

    Ona me glednu. U dušu svesnu
    nikad jos takav ne sinu gled;
    tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
    svih vasiona stopila led,
    sve mi to nudi za čim god čeznu,
    jade pa slade, čemer pa med,
    svu svoju dusu, sve svoje žude,
    -svu večnost za te, divni trenute!-
    Santa Maria della Salute.

    Zar meni jadnom sva ta divota?
    Zar meni blago toliko sve?
    Zar meni starom, na dnu života,
    ta zlatna voćka sto sad tek zre?
    Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
    što nisi meni sazrela pre?
    Oprosti moje grešne zalute,
    Santa Maria della Salute.

    Dve se u meni pobiše sile,
    mozak i srce, pamet i slast.
    Dugo su bojak strahovit bile,
    ko besni oluj i stari hrast:
    Napokon sile sustaše mile,
    vijugav mozak održa vlast,
    razlog i zapon pameti hude,
    Santa Maria della Salute.

    Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,
    utekoh mudro od sreće, lud,
    utekoh od nje – a ona svisnu.
    Pomrča sunce, večita stud,
    gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
    smak sveta nasta i strašni sud. -
    O, svetski slome, o strašni sude,
    Santa Maria della Salute.

    U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
    spomen je njezim sveti mi hram.
    Tad mi se ona od onud javi,
    ko da se Bog mi pojavi sam:
    U duši bola led mi se kravi,
    kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
    zašto se mudrački mozgovi mute,
    Santa Maria della Salute.

    Dođe mi u snu. Ne kad je zove
    silnih mi želja navreli roj,
    ona mi dođe kad njojzi gove,
    tajne su sile sluškinje njoj.
    Navek su sa njom pojave nove,
    zemnih milina nebeski kroj.
    Tako mi do nje prostire pute,
    Santa Maria della Salute.

    U nas je sve ko u muža i žene,
    samo što nije briga i rad,
    sve su miline, al’ nežežene,
    strast nam se blaži u rajski hlad;
    starija ona sad je od mene,
    tamo ću biti dosta joj mlad,
    gde svih vremena razlike ćute,
    Santa Maria della Salute.

    A naša deca pesme su moje,
    tih sastanaka večiti trag;
    to se ne piše, to se ne poje,
    samo što dušom probije zrak.
    To razumemo samo nas dvoje,
    to je i raju prinovak drag,
    to tek u zanosu proroci slute,
    Santa Maria della Salute.

    A kad mi dođe da prsne glava
    o mog života hridovit kraj,
    najlepši san mi postaće java,
    moj ropac njeno: “Evo me, naj!”
    Iz ništavila u slavu slava,
    iz beznjenice u raj, u raj!
    U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
    Sve će se želje tu da probude,
    dušine žice sve da progude,
    zadivićemo svetske kolute,
    bogove silne, kamoli ljude,
    zvezdama ćemo pomerit pute,
    suncima zasut seljenske stude,
    da u sve kute zore zarude,
    da od miline dusi polude,
    Santa Maria della Salute.

    Uvek me rasplace .Ali je volim.:srce:
  2. Love
    lado got a reaction from Smucalica in Estetska hirurgija   
    Postoji jedna dama za koju bar do sad nisam cula da je operisala svoj nos,a bogme pozamasan.
    A ona je meni tako sarmantna i lepa.

    Tako da,nije sve u plastici:kez:
  3. Love
    lado got a reaction from Smucalica in Estetska hirurgija   
    Ja upravo o tome i pricam:kez:
    Svaka od nas zena je lepa na svoj nacin.
    Neka duhovita,neka je otvorena,pricljiva,neka hrabra,odvazna....da ne nabrajam dalje.

    Zaista Barbara zraci ali svaka zena puna samopouzdanja zraci.
    To nema veze sa sisama.
    I jos plasticnim.:kez:
  4. Love
    lado got a reaction from kompaj in Klasična muzika   
    Mnogo volim prolece.
    I zato Vivaldi.
  5. Love
    lado got a reaction from Smucalica in Omiljene serije...   
    Gledala sam *Rezi me* dok je bilo na TV.
    Gledala *Prison break* dok se prikazivalo...
    Sad?
    Nista.
    Nema nista posebno.
  6. Love
    lado got a reaction from Adrijan in Estetska hirurgija   
    Postoji jedna dama za koju bar do sad nisam cula da je operisala svoj nos,a bogme pozamasan.
    A ona je meni tako sarmantna i lepa.

    Tako da,nije sve u plastici:kez:
  7. Love
    lado got a reaction from kompaj in Vino   
    Vinska čaša



    Čaši se menjao oblik, a razni su materijali upotrebljavani za njenu izradu. Ne znamo kada se čovek prvi put poslužio njome, ali možemo pretpostaviti da je ugledavši vodu u udubljenju kamena poželeo da ga prinese ustima. Ili je školjka ili deo kakvog ploda (možda kokosa?) bila prva časa, predmet ljudskom rukom izrađivan od kamena, drva, gline, metala i doterivan u raznim oblicima toliko da danas gotovo svaka vrsta pića već ima “svoju” čašu, odgovarajuće veličine i oblika. Poput čaša za piće, menjale su se do današnjeg oblika i veličine i čaše za probanje. Znamo da je građena od glatkog, kristalnog, providnog i tankog stakla, da je nebrušena i neobojena kako bi najbolje omogućila prikupljanje utisaka o izgledu (boji, bistroći) i mirisu (aromi) vina. Čaše imaju postolje da bi bile stabilne, tanku i dugačku dršku da ne bismo rukama menjali temperaturu vina. Otvor čaše mora biti dovoljan, ali ne prevelik, da bi se moglo uživati u mirisu vina i da bi se prirodno naslanjala na usne.
    Stara mirisna i buketna vina piju se iz čaše nalik na kalež ili tulipan (lalu). Prečnik joj je pola visine bez drške, pri vrhu je malo sužena pa ima “trbuh”. Takav je oblik vinske čaše u raznim veličinama sve češći.


    Čaše za Bela Vina imaju dužu, a čaše za crna vina kraću dršku. Veličina čaše zavisi od kvaliteta vina kojem je namenjena, ali i o vrsti vina. Kvalitetna vina ulivaju se u manje čaše, a stona u veće.

    Čaša za Crno Vino jedva je malo veća od čaše za belo, jer belo vino ne mora da “diše” koliko i crno čiji buke se razvija dramatično. Čaše za crno vino su dobre za svako vino.

    Čaša za Likerska Vina oblikom je nalik na onu za crna, ali je od nje mnogo manja.
    Sve češće se poslužuju u čašama što podsećaju na obrnuti fišek kome vrh prelazi u dugi šuplji držač. Upravo iz tog razloga, Šampanjac se pije iz izduženih čaša, da bi se što duže sačuvali mehurići. Što znači, napuštaju se plitke, a široke kupe, pogotovu one s punom drškom.
    Čaša za Rose Vina je oblika tulipana koja se širi prema vrhu.

    Bordo čaša je široka kako bi poboljšala razvoj mirisa.

    Čaša za Port je mala, jer je ovo vino izuzetno jako i slatko.


    Čaša za Konjak je širokog dna da bi lakše "upila" toplotu dlana (temperatura dlana treba da je zagreva) a pri vrhu se zatvara da bi duže zadržala mirisnu aromu.
  8. Love
    lado got a reaction from bigrancer in Tamburaši   
  9. Love
    lado got a reaction from Apolodor in Vino   
    Gde me nadjose sa vinima:kez:mene koja uzivam i u jelu i u picu,
    cist hedonizam za sva cula
    Volim i crna i bela vina.
    Nikad ne pijem vise od 1-2 case.




    To su moja dva omiljena vina.
    Cabernet ima slatkastu aromu.
    A traminac ima muskatni miris.
    Zato ga i zovu traminac mirisni.
  10. Love
    lado got a reaction from Turkmenbashi in Kneginja Milica   
    Кнегиња Милица је рођена 1335.године, у време владавине цара Душана, као кћи кнеза Вратка, потомка Немањина, из линије његовог најстаријег сина Вукана.

    Често је боравила у царском двору, где је и упознала свог будућег мужа, Лазара Хребељановића, српског кнеза, за кога се удала 1353. године. Са Лазаром, Милица је изродила осморо деце, и то пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, и три сина: Стефана, Вукана и Добривоја, који је умро у најранијем детињству.

    Као хришћанка, Милица је, према сведочењу биографа, била „сваким врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена“.

    Живот српске кнегиње неизмерно је оплеменило дубоко, искрено пријатељство са Јеленом, (потоњом монахињом Јефимијом) удовицом деспота Угљеше Мрњавчевића која, је после српског пораза и изгубљене Маричке битке, своје уточиште пронашла на двору кнеза Лазара у Крушевцу. Јефимија је, према сведочанствима, била велика потпора Милици у животу, а нарочито у подизању деце, којој је била друга мајка.

    После велике трагедије српског народа и пораза на Косову 1389, где је заједно, са свим својим витезовима и војском, погинуо и српски кнез Лазар, Милица је (иако јој је нуђено да са децом оде да живи у Дубровнику) изабрала тежи пут - остала је у Србији, израњаваној, опустелој и опустошеној од погибељи и похара које су чинили Турци у свом осветничком походу.

    Суочена са пропашћу српске државе, са нејасном визијом будућности која јој је доносила више стрепње и страха него наде, кнегиња Милица је била принуђена да се, поред мајчинских брига и обавеза (њени синови су били још увек малолетни), посвети државничким пословима, где јем иако у веома неповољним и тешким околностима, исказала изузетну мудрост. Увидевши, наиме, да, недуго после косовске трагедије (само три месеца после битке), угарски краљ Сигисмунд после дужих припрема спрема нападе на Србију, Милица прихвата савез са Турцима. Уз њихову помоћ, успело јој је чак да поврати пределе које је угарски краљ освојио.

    Цена којом је српска кнегиња платила овај савез била је превелика. Поред вазалног односа Србије у односу на Турску, значила је и њену велику личну жртву. Своју најмлађу кћер, Оливеру, морала је да уда за турског султана Бајазита.



    МУДРОСТ И ДИПЛОМАТИЈА





    Мудрошћу и дипломатијом, кнегињи Милици је успело да фебруара 1391.године пренесе мошти косовског великомученика Лазара из цркве Светог Вазнесења у Приштини у манастир Раваницу, кнежеву задужбину.

    „Али не треба, много година. Јер одасвуд се непријатељи подигоше и силно навалише. Не само Исмаилћани, него и угарске земље и многа господа са многобројним силама подигоше се да земљу нашу опустоше, потпуно заробе и разоре. И могло се видети како једне одводе у ропство, друге непоштедно муче, треће мачевима секу, па се тако мноштво крви проливаше. И беше свуда туга, беда, плач и ридање неутешно. А видевши ово благочестива кнегиња са сином својим Стефаном, да је и он и српска земља у безнадежном удовишту, и да их одсвуда непријатељ напада и разграбљује, и да нема никог да их у беди и тузи које су наишле помогне и утеши, она тада одбаци женску немоћ и узе на се ревност мушку. И шта учини? Сву себе у мисао сабравши, из дубине срца неутешним уздасима са болом душе себе пред Богом простире, и Њега јединог на помоћ призива и Његову Пресвету Матер“.

    О кнегињи Милици писао је и чувени Константин Философ:

    „А достославна и веома мудра Милица, која превазилазише многе изабране матере, оставши сама, беше као што вели Соломон мужаствена жена и имађаше све врлине. То о њој знају сви око ње, који су поцрпели милостиње из њене руке и још многа друга добра. Она, примивши на себе тако велику власт, знала је и светске ствари, у којима је тешко снаћи се. По лепоти и доброти својој она не беше само жена, него и мудри Одисеј у многим стварима. Ко ће изрећи сва њена дела? Ко ће избројати све божанствене и све свете украсе и дарове њене црквама и манастирима? Ко се неће задивити гледајући њен побожни однос према монасима, која су окренути јединоме Богу? Она заиста делима својим превазилазише заповести и иђаше напред на све веће дело“.

    Њено име везује се за доброчинства бројним манастирима и црквама. Са својим сином Стефаном и патријархом Данилом III издала је 1392. године повељу манастиру Хиландару, даривајући притом једну цркву и неколико села. Три године касније, дарује руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Помаже подизање манастира Сисојевац код Раванице, реконструкцију манастира Дечани после пљачке Турака. Круна кнегињиног задужбинарства остаће зацело манастир Љубостиња код Трстеника, где се Милица 1393. године замонашила, и као монахиња Јевгенија, заједно са својом дружбеницом Јефимијом у овом манастиру провела последње године свог живота.



    САБОР





    Пре него што је монашком ризом заменила хаљине народу омиљене владарке, Милица је сазвала сабор на коме је предала власт свом сину Стефану.

    Поред мудрости стратега и владарке, Милица је поседовала и доказала мудрост родитеља, мирећи своје на крв око власти завађене синове, што јој је и успело после истинског подвига. По цичи зими, у већ позним годинама свог живота одлази у Свету Гору, не би ли спречила сукоб својих синова Стефана и Вукана.

    Међу бројним њеним по храбрости забележеним подвизима остаће њени одласци у Цариград, цару Бајазиту, свом зету, први када одлази да спасе од сигурне смрти свог сина Стефана (Бајазит је припремао његову ликвидацију), и други, када од истог тада моћног и охолог владара моли мошти свете Петке, које из Видина преноси у Србију као залог спасења своје земље.

    Врлине, дела и заслуге кнегиње Милице оставиле су дубок траг у епском памћењу српског народа, који је за узврат заувек „крунисао“ заједно са њеним супругом, кнезом Лазаром, који се „бирајући“ између два царства (поробљавања и преласка у Ислам), земаљског и небеског определио за „царство небеско“ и борбу за хришћанство. Цара Лазара и царицу Милицу срешћемо у бројним епским песмама које су дуго преношене с колена на колено.

    Кнегиња Милица је умрла пре шест стотина година, 11. новембра 1405. године, у манастиру Љубостиња, где се у саркофагу чувају њене мошти.

    Остала је и до дан-данас највољенија српска царица Милица.








    (Преузето: ''Православље'' бр. 959; Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве; Београд; 16. фебруар (1. март) 2007.)
  11. Love
    lado got a reaction from Smucalica in Omiljeni parfem   
  12. Love
    lado got a reaction from Boginja in Hedonist' sam, tim se dičim!?   
    Uf nisam ni ja povezala pare i hedonizam.
    Recimo Volim da kuvam i da jedem.
    Cudi me da nisam kao bure.
    Za mene je svaki obrok cisto uzivanje.
  13. Love
    lado reacted to Smucalica in SviDZa mi se ...   
    dobro došla Lado....
  14. Love
    lado reacted to Aiko in SviDZa mi se ...   
    Meni se sviDza sto je ova zavodljiva stiklica opet sa nama..:kiss:
×
×
  • Create New...