Turkmenbashi
-
Broj poruka
3410 -
Datum registracije
-
Poslednja poseta
-
Days Won
19
Vrsta sadržaja
Profil
Forum
Kalendar
Član Poruke pisao u Turkmenbashi
-
-
E ova tema mi se jako svidja,jako volim fotografiju i jako me fotografija zanima...Imam prosecan aparat nemam profesionalini,ali toliko sam se ispraksovala sa obradom fotografija da mi za sada i ne treba,jer to radim za sebe...Najvise volim da slikam prirodu i ljude,ali krisom ljude,onako neocekivano...Sto bi rekli umetnicki....Da sve to bude u nekom skladu...A posto volim detalje onda volim i da to lepo uklopim
Znaš kako kažu, u rukama Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita
e sad, da nastavimo kolege umetnici...Digital single lens reflex aparati, skraćeno dslr aparati su digitanli naslednici dobrih starih slr aparata. Ime su dobili po svom sistemu sa ogledalom koje reflektuje sliku do tražila kroz koje gledamo sliku. Svetlost prolazi kroz objektiv do ogledala, koje dalje reflektuje do pentaprizme i do našeg oka gde vidimo sliku. Iza ogledala se nalazi senzor, okidanjem mi ogledalo prevrćemo i svetlost sada direktno pada na senzor koji nam daje fotografiju. Zato su ovi aparati malo bučniji i ono klik-klik je ustvari rad ogledala kada fotografišemo ovim aparatima. Ovi aparati se danas takođe prave sa live view displejom, odnosno možete ih koristiti i kao point&shoot aparate. Ovi aparati imaju veći senzor od ovih prethodnih i neprikosnoveni su u uslovima slabe svetlosti. Glavna odlika ovih aparata je izmena objektva. Na telo aparata možete našrafiti različite vrste objektiva i praviti različite fotografije, postizati različite efekte i biti beskonačno kreativni. Možete koristiti zum objektive ili fiksne. Zum mogu biti od teleobjektiva sa zavidnim zumom do wide angle objektiva koji hvataju zadivljujuće široke kadrove. Postoje objektivi koji daju bolje performanse u uslovima slabe svetlosti, zatim makro objektivi itd. Na slici je prikazan sistem single lens reflex kako otprilike izgleda:
Za one koji žele od fotografije da izvuku što je moguće više - izbor je dslr. Jedina mana je što su jako skupi. Kako aparati, tako i objektivi pa i sva moguća oprema i dodaci koji idu uz njih. Danas postoje klase DSLR aparata od onih entry level namenjenih početnicima i onima sa tankim budžetom, preko mid range do profesionalnih DSLR aparata koji koštaju i po par 'iljada evra.
edit:
U poslednje vreme su popularni među digitalnim aparatima sa izmenjivim objektivima m4/3 sistemi:
http://en.wikipedia.org/wiki/Micro_Four_Thirds_system
odnosno popularni bezogledalci:
http://en.wikipedia.org/wiki/Mirrorless_interchangeable-lens_camera
Ovi aparati su dosta kompaktniji u odnosu na DSLR a pružaju izuzetno visok kvalitet fotografije i videa. Dopuštaju i kačenje raznih objektiva što daje dodatnu slobodu fotografu kao i kod DSLR sistema. Odsustvo ogledala naravno znači i odsustvo optičkog tražila (viewfindera) ali se uz live view na ekranu može koristiti i električno tražilo koje se uglavnom kupuje kao dodatna oprema.
-
Hajde za mali uvod nešto o digitalnim foto aparatima,
svi znamo šta su digitalni foto aparati. Digitalni foto aparati služe za pravljenje fotografija a veliki broj aparata ima i mogućnost snimanja videa, odnosno video slike i zvuka. Digitalni foto aparati uglavnom rade na istom principu kao i analogni, sa tom razlikom da umesto filma koji smo ranije stavljali u analogne aparata sada imamo senzore osetljive na svetlost koji beleže sliku na našem aparatu.
Svima su dobro poznate prednosti naših digitalaca u odnosu na analogne aparate - fotografiju odmah vidimo na displeju našeg digitalca, možemo napraviti neuporedivo veći broj fotografija (zavisno od kapaciteta mem kartice) nego što je slučaj sa filmom, možemo odmah brisati fotku na aparatu ako nam se ne dopada itd. No, postoji nekoliko vrsta digitalnih foto aparata.
Vrste digitalnih aparata danas bi bile:
Compact, Bridge i Digital single lens reflex (DSLR). Ovo je neka gruba podela jer ne treba zaboraviti i kamere na mobilnim telefonima, line-scan sisteme itd.
Copmact aparati ili point and shoot kako ih još zovu su oni aparati koje većina ljudi ima, popularni 'idioti'. Uglavnom su dizajnirani da budu manjih dimenzija i laki za nošenje, maltene staju u džep i odlični su za pravljenje snapshot fotki. Ovi aparati su uglavnom dizajnirani da budu jednostavni za upotrebu i zbog svojih malih dimenzija i ovog prvog je žrtvovan kvalitet slike i mogućnost vlasnika da bude malo više kreativan sa podešavanjima aparata. Kvalitet slike je uglavnom JPEG, imaju ugrađen blic, dislej uvek ima live view i zum objektiv koji se uglavnom ne skida sa kamere. Zum je po pravilu lošiji (kao i sve ostalo) nego kod bridge i dslr aparata. E da kada sam kod zuma, optički zum je jedini zum koji treba koristiti. Digitalni zum na ovim aparatima služi samo da upropasti kvalitet fotografije, čisto da znate. Lepa karakteristika ovih aparata je i da ne prave skoro nikakav zvuk prilikom okidanja, pa možete diskretno fotografisati u apsolutnoj tišini. Ovi aparati daju loše rezultate u uslovima slabe osvetljenosti, veći DOF (depth of field), sporije fokusiraju itd. Ako nemate ambicija da se bavite fotografijom i ako vam aparat služi za putovanja i da eventualno zabeležite neke bitne momente, ne patite da li je kvalitet slike veći ili nije, ne želite da se mnogo zezate sa podešavanjima prilikom fotografisanja, onda je ovo aparat za vas.
Bridge aparati su nešto između ovih prvih compact aparata i dslr aparata. Napravljeni su za one koji žele više od compact aparata, tj onoga što oni pružaju a nisu spremni da pređu na dslr sistem (iz raznih razloga). Ono što ih vezuje za kompakt aparate jeste objektiv koji nije izmenjiv i mali senzor. Imaju live view na displeju kao i kompakt aparati, većina ima auto fokus kao i kompaktni mada postoje i oni koji imaju manuelni fokus. Većih su dimenzija. Telo aparata je dimenzija otprilike kao kod dslr aparata uglavnom. Zum je svakako bolji nego kod compact aparata, imaju stabilizaciju slike (što je korisno kod duže ekspozicije i ako vam se trese ruka pri fotkanju), uglavnom mogu da snimaju video. Kvalitet fotografija je bolji nego kod compact aparata, ali lošiji nego kod dslr aparata. Danas se ovi aparata pojavljuju i sa mogućnostima za snimanje fotografija u RAW formatu, boljim senzorima kao na dslr aparatima itd. Ovi aparati koštaju više od običnih compact aparata ali i pružaju jneuporedivo više, ne baš kao dslr aparati ali zato su i jeftiniji od dslr aparata. Ja ih zovem, kad porastem biću dslr ali svakako da daju mnogo više od jeftinih i malih compact aparata i po mom skromnom mišljenju su samo korak ka uzimanju dslr aparata (ako izuzmemo ljude koji ih kupuju iz istih razlogao kao i što bi kupili compact aparat i ne zanima ih previše fotografija).
Ja sad odoh da klopam pa nastavak sledi malo kasnije
-
Digitalna fotografija i fotografija uopšte,
u zadnje vreme se nešto više zafrkavam sa ovom zanimacijom pa je red da otvorimo i temu gde ćemo razmeniti iskustva, znanja i sl.
Ko želi da podeli neko znanje iz oblasti fotografije, digitalne fotografije ili obrade slike izvol'te. Ko želi nešto da pita može ovde pa možda se nađe neko ko može da pomogne.
Fotografi, digitalni ili analogni dobro došli :kez:
-
Kakve akcije tak'i planovi
do sada sam samo podigao onih 1700 dinkića, nisam ni uzeo potvrdu da držim akcije. -
Školu bih možda birao drugu, a možda i ne bih, ali bih birao drugu državu i bežao odavde glavom bez obzira. Šta god da sam upisao, isti mi đavo, jer u Srbiji danas sa fakultetskom diplomom u najvećem broju slučajeva možeš da obrišeš doope.
:vidkakisi: -
-
Recimo da je to Rusija. Ljudi su nekada mogli da odu u Rusiju i da se nauživaju par dana za relativno mali novac jer je YU standard za njih bio :drool: A sad! Moskva postade jedan od najskupljih gradova u Svetu a verujem da i Petersburg ne zaostaje mnogo. Što veli Aiko, obzirom na sadašnju situaciju Rusija ostaje za maštanje do daljeg, verovatno na duži period, ali ako se ukaže ikada prilika :fijuk:
-
Možda i ja overim novi bioskop za vikend, nije ni skupa ulaznica 300 kinti a svi kažu da je 'Montevideo' super film. Blizu mi je da prošetam, pa što da ne :)
Digitalna fotografija
u Fotografija
Napisano
Sledeće što ćemo da objasnime je - senzor. Ono što je na analognim aparatima bio film, na digitalcima je senzor. Ovaj tekst neću kucati nego ću ga jednostavno pozajmiti iz Olympusove brošure ''Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji'':
Senzori:
Iako digitalni fotoaparati često liče na filmske i poseduju mnoge zajedničke komponente, kao što je objektiv, blenda ili zatvarač, njihov način snimanja fotografija se suštinski razlikuje. Umesto filma koji je osetljiv na svetlost, digitalni fotoaparati koriste kombinaciju CCD senzora, procesora za obradu slike i medija za skladištenje. Ovaj senzor, koji se nalazi iza zatvarača, predstavlja srce digitalnog fotoaparata. Velika većina fotoaparata opremljna je CCD (Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad se koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi- conductor) senzori. U suštini, senzor je poluprovodnički element koji je osetljiv na svetlost i izrađen je od miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodioda predstavlja jednu tačku, odnosno jedan piksel na fotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu diodu, ona generiše električno pražnjenje koje registruju elektronske komponente na fotoaparatu. Procesom konverzije analognog u digitalni signal, milioni ovakvih pražnjenja pretvaraju se u digitalne (binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, proračunava procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASIC čipa i softvera za poboljšavanje slike (na primer, za optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja). Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u memoriju fotoaparata.
CCD senzor
CCD je elektronski uređaj veličine nokta na čijoj se površini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, poređanihu redove i kolone; slično kao i tačke, odnosno pikseli, na monitoru računara. Svi senzori na CCD čipu reaguju na svetlost na isti
način i da nema kolor filtera kojima su prekriveni, fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju filterima različite boje – RGB (crvena, zelena, žuta) ili CMY (cijan, magenta, žuta). Postavljaju se i dodatni zeleni filteri koji poboljšavaju kvalitet reprodukcije boja. Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne i informacije o količini svetlosti. Za svaku od tri boje, jačina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacija od 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona mogućih nijansi. Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje mogu da obrade ostale elektronske komponente na digitalnom fotoaparatu. U suštini, postoje dve vrste CCD čipova koji se koriste na digitalnim fotoaparatima. Prvi je originalno napravljen za televizijske i video kamere, a kasnije je dorađen za potrebe fotoaparata. Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD,
izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili CMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere. Iako ovaj CCD „hvata“ sliku u jednom koraku, obrada podataka se vrši kroz dve sekvence, i to tako što se najpre obrađuje slika iz parnih, a zatim iz neparnih redova dioda. Da bi omogućio neometano očitavanje podataka, digitalni fotoaparat koristi mehanički zatvarač da bi sprečio da do senzora dođe prevelika količina svetla. Zahvaljujući odličnim performansama, relativno jednostavnoj konstrukciji i malim troškovima proizvodnje, video CCD čipovi se nalaze u velikom broju modela digitalnih fotoaparata. Drugi tip CCD čipa, koji se naziva CCD sa progresivnim skeniranjem, ili samo „progresivni CCD“, može u jednoj sekundi da snimi veći broj kompletnih slika. Pošto se slika snima i obrađuje u jednom potezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehanički zatvarač postaje suvišan, a vreme ekspozicije može da se kontroliše elektronskim putem, što omogućava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati koji poseduju ovakvu vrstu čipa idealni su za snimanje pokreta ili sportskih događaja.
Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima. Pošto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri vrste CCD piksela, svaka od tačaka snima samo po jednu boju. Procesor za obradu slike proračunava podatke o bojama koje nedostaju i dovršava sliku. Što je bolji procesor za obradu slike, to će završni rezultat biti kvalitetniji. Još jedno poboljšanje kvaliteta slike postiže se uz pomoć relativno jednostavnog trika. Promenom proporcije piksela na CCD čipu tako da na svaki crveni ili plavi filter dolaze po dva zelena, postiže se znatno vernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: ne samo što je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, već ova boja značajno utiče na naše opažanje svetla.
Kvalitet slike ne čini samo ispravan izbor filtera za boje. Na krajnji rezultat u velikoj meri utiču kanali za prenos podataka i raspored komponenti na senzoru, odnosno fotodiodi na kojoj se generišu signali. Razlika se može videti na primeru dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji se koristi na većini modela digitalnih fotoaparata, i Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz Olympus E-Sistema. Kao što se vidi na ilustraciji, Full Frame Transfer CCD poseduje veću površinu pokrivenu pikselima, veće fotodiode i veće kanale za prenos podataka.
To znači da će ovaj senzor „uhvatiti“ više elektrona (svetla) uz visok odnos signal/šum i bolji dinamički opseg, čime se dobija više detalja, sa većom širinom ekspozicije i manje šuma. Ili, jednostavnije: jasnije slike, bogate detaljima. Alternativu CCD čipu predstavlja CMOS senzor, koji takođe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike. Iako CMOS senzori imaju određene prednosti u odnosu na CCD čipove, koje se ne ogledaju samo u energije, mnogi proizvođači u svoje modele fotoaparata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbog toga što CMOS čipovi obično proizvode previše šuma, što značajno utiče na kvalitet slike. Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, ni CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jednoj od osnovnih opasnosti – prašini. Dok trunčica peska ili prašine ne predstavlja veliki problem za filmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvim druga priča. Čak i najmanja čestica prašina može da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno prisustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastom rezolucije – koja donosi sve veći broj piksela na istoj površini – problem prašine postaje još ozbiljniji. Ipak, pošto većina digitalnih fotoaparata ima zatvorena kućišta, korisnici će izuzetno retko morati da brinu o prašini koja završava na senzoru. To, na žalost, nije slučaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima sa izmenjivim objektivima. Ma koliko pažljivo menjali objektive, uvek postoji šansa da čestice prašine slete na površinu CCD senzora. Kada se ovo dogodi, fotoaparat se obično šalje u servis. Na sreću, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz E-Sistema razvio jedinstveni sistem zaštite od prašine - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj sistem generiše seriju nadzvučnih vibracija koje otresaju i najmanju količinu prašine ili drugih stranih čestica sa filtera ispred senzora.
Da ne bude zabune, ovo je Olympusova brošura pa je tekst uglavnom skoncentrisan na njihove aparate. Sve oko senzora uglavnom važi i za sve ostale aparate tj proizvođače.