Dušica.D

Ej ljudi, ko je ovde blesav sem mene, ništa mi nije jasno. Pišem svašta nešto a ne vidim da je to otišlo u "etar" iliti u ovaj forum. Ne smem više enter da pipkam, oma krene sranje, te na ovu te na onu temu, a ja više nemam pojma na kojoj sam temi. Kako god, odoh ja da pajkim, sutra se javnem, valjda neće biti isto zezanje kao večeras. Sve vas pozdravljam a AMIU

"Hej salaši na severu Bačke", a može i ona novokomponovana "Rastao sam pored Dunava"

Vojvodina, moja najranija i najlepša sećanja: Leto, vrućina, omorina, raspust, nedeljno popodne. Matorci prilegli posle ručka, ih ala su matori i nikakvi, a mi deca sedimo u hladovini starog duda s'one strane gde sunce popodne ne pali previše. Igramo se čičkovima, pravimo kuće i kućišta, zamišljamo naše buduće domove. Kakve lego kocke, nema šta se od čičkova ne može napraviti, pa još kada šarene krpice samo prilepiš za prozorče kuće ili na kauč, ihhhh, čisto mi žao da nisam sačuvala bar jednu od onih silnih rukotvorina. A uveče prvo počistimo ispred kuće onu silnu vojvođansku prašinu, pa pos

Hej curo, pa i ovde te prepoznah i pronađoh, mašala Gde god da pišeš, uvek si posebna i daješ mi inspiraciju za piskaranje. Kad pomenu kuvani kukuruz, ih, danas sam ga jela, nije više ko nekad što beše, nekad se kukuruz kuvao krajem leta, a sad ga ima i do polovine Novembra, čudan neki kukuruz čini mi se. Onomad bila u Bosni kod nekih rođaka, baš vreme za kuvanje i pečenje kukuruza, pitam rođake: 'oćemo li da pečemo kukuruz ili da ga kuvamo, kako više volite, a oni me glede ko da sam tražila da mi za ručak spreme tartufe, haha, pojma nemaju moji bosanci šta je prava poslastica.

Draga Ela, a zašto si ravnodušna za Bačku da mi je znati. Ima neke čudne surevnjivosti između banaćana i bačvana koju ja kao sremica koja živi u bačkoj i mLogo voli i Srem i Banat i Bačku, ma celu Vojvodinu, nikako ne mogu razumeti. Bačvani za banaćane kažu da su lenji i malodušni, čak i glupi (budibogsnama), a banaćani čini mi se da osećaju kao neku zavist prema bačvanima, kao plodnija im zemlja ili šta ti ja znam. Ja sam dvadeset godina živela u Sremu i mislila da nema boljeg mesta za život. Udadoh se u Bačku i sad nikud odavde ne bih ni u ludilu. Ali, baš najviše volim Banat i banaćane.

I ja sam ovamo stigla iz Bosne, u maminom stomaku, ali se ipak nisam rodila u Vojvodini. Mati se nešto popišmanila i posle dva meseca boravka u Inđiji, rešila da se vrati u Bosnu. Moj otac i dve starije sestre rekoše NJET i ostadoše u Inđiji, mati sa stomakom do zuba i mojim bratom ode nazad u Hašane. Tamo je ostala taman toliko da mene rodi, pa se ipak predomislila, prodala kuću i zemlju u Bosni i vratila se u Inđiju gde je ostala do smrti, a ja do svoje dvadesete kad sam se udala za jednog bačvanina, i ovde sam i sad, u Bačkoj, svedno, u Vojvodini, to je najbitnije.

Ja živim u Bačkoj, između Bečeja i Subotice, ali sam iz Srema. Nekako se više osećam kao bačkulja no kao sremica.

Prvo pomislim na bulke pored šina u Maju. Putovala sam često i na sve strane, ali nigde ne videh toliko divljeg maka kao kod nas u Vojvodini, pored šina u Maju. Žao mi je što nisam slikar ili pesnik pa da naslikam stotine slika ili napišem stotine pesama. A najviše ih ima u Banatu, kao i roda uostalom, i one najviše vole Banat. A posle pomislim na žito i nebo. Volim da gledam žitna polja kako se sastaju sa nebeskim svodom, nigde kraja ni žitu ni nebu. Ali ipak najviše volim da mislim na ljude u Vojvodini. Ima nas svih fela ali tako lepo bitišemo zajedno.