Smucalica

Nakon ovoliko godina provedenih zajedno, naravno da mogu da pričam o svemu... svaki problem se iznosi i razgovara i pretresa, korak po korak. U tome je i jeste dobra stvar kada sa nekim provedeš toliko dugo vremena, jednostavno, ne postoje teme koje se zaobilaze, prećutkuju ili nešto slično... :uredu:

Umorno i preumorno... Pokisla sam u Sremu, po najjačem pljusku sam trčala po gradu, bole me noge, nenaspavano... bolje da ne komentarišem više :jok:

Od ovih pobrojanih, jedino piće koje sam probala u originalnom ambijentu je Bekerovka u Karlovim Varima Nije ostavilo na mene neki poseban utisak, ne volim takva jaka pića... Moj glas i prednost je uvek za dobro crno vino, još ako je neko iz domaće proizvodnje, ne kupovno i flaširano za velike prodaje ništa lepše...:uredu:

Hvala ti puno na informaciji... mučim se već dva dana, a sad lepo stoji sve na ekranu Morfe, ajd' sredi i onaj magnetic da tako ulegne na ekran, ova belina malko smeta :)

pratilac :)

Trenutno, br 1 kod mene... Ljudi u našim godinama Ljudi u našim godinama ulaze u ljubav oprezno kao neplivači u plitku vodu, kao političari u kombinacije, iz čistog straha od ponovnog voljenja, iz nesigurnosti, a oni su zanate ljubavi već dobrano izučili i mogli bi biti od slatke pouke neiskusnima, no ostaće zavatreni a sigurni i uspravni na ulici, međ ljudima, samo će u hladnim noćima, sami i prepoznati odjednom, izaći na začuđen sneg i glasno zaplakati. Pero Zubac

Prvi i najveći dokaz su dela Njima najviše verujem. Reči su izlizane i otrcane i ne verujem njima... Ali, kada neko meni drag, uradi nešto i obori me s nogu, tada sigurno znam da je to gospon pravi... Darovi, materijalni, mi ne znače puno, neka sitnica, kao znak pažnje je ok, ali i to je sve za mene vrlo relativna stvar. Samo postupak i to onako, pravi, s puno taktike, faktora iznenađenja i šarma je pun pogodak za mene...najlepši dokaz A ja... pokazujem i dokazujem svoja osećanja samo delima ... ne trošim reči, ne umem ni da ih kažem, ali svaki moj postupak ima značenje, koje druga st

Teško da se to može nazvati ljubavlju... pre će biti zaljubljenost, zainteresovanost za nekoga zbog nekih sitnica koje smo iz prvog primetili... naravno, kasnije to može da prepraste u ljubav, ako se gradi i neguje... ali, na prvi pogled, teško Mislim da toga ima samo u filmovima i knjigama...

...bujna :roll:

...kratke noge :kez:

Ne znam kako da nazovem ovu temu, al' evo o čemu se radi... Ovih dana sam okružena nekim ljudima koji su nakon 10-15 godina rada, ostali silom prilika bez posla, sa nekim nedovršenim školama, fakultetima, sa velikim radnim iskustvom, a bez papira I imaju problem, jer su srednje škole uglavnom gimnazije, neki kursevi za rad na računarima i strani jezici su jedine diplome pored toga... Sada, često čujem od njih ''Eh, da mogu ponovo da upisujem školu...birao bih nešto sasvim drugo...'' Ja sam negde od ranog detinjstva znala da će moj rad biti vezan za nešto slično ovom... jednostavno, vol

:uzbud: 'Bar dan i dobrodošlica i od mene... polako pristižemo...:zagrljaj:

Uf! More 8) Kako to lepo zvuči...al' kanda ove godine će to biti neka sasvim minimalna opcija s obzirom na obaveze koje sam sebi natovarila na vrat u sledećih godinu dana Nadam se da ću pobeći makar na desetak dana, malo da predahnem, a dečaci će u paketu sa tatom, babama i dedama uživati, kao i svaki put :)

:) Pa sad, nije da brak uništi ljubav... ali pomeri se na drugu poziciju kada stignu deca. Sada je to više neki vid zajednice, koju čuvamo, negujemo i pokušavamo da uskladimo potrebe svih. Bude tu i nesuglasica i raskoraka u željama i potrebama, ali jbg tako to ide... Pre neki dan sam baš komentarisala sa jednom koleginicom čiji su roditelji obeležili 50 godina braka I komentariše ona kako se oni još uvek vole...e, pa teško... prokomentarisala sam... više je to neko uzajamno poštovanje i razumevanje i usklađenost tokom svih tih godina, ali da je to ljubav kao ona s početka braka, ma

:uredu: Naravno da se sećam. Moja prva simpatija je bio moj komšija, drug iz vrtića, kasnije još 10 godina škole... Ijaaaooo...Pola razreda je volelo njega, a on je bio MOJ komšija, roditelji su nam radili zajedno, imali smo vikendice daleko od grada gde smo odlazili... Devojčice me nisu volele zbog toga, jer sam najviše vremena od svih provodila sa njim. I danas kada ga sretnem mi se ispričamo i podsetimo tih dana :stid2: