bigrancer

Ovaj film sam voleo kad sam bio " mali " i zbog filma i zbog razloga .....tamo nekih...dalekih.

Ovaj film sam voleo kad sam bio " mali " i zbog filma i zbog razloga .....tamo nekih...dalekih.

Kaze jedan moj prijatelj :
"Volim sto imam mali stan i u njemu malu sobu.
Sve mi je na dohvat ruke. "

Tako i ja.
Praktican.
Svi moji svetionici stoje na zidu.
Volim njihovu blizinu i volim njihovu svetlost kada se mrak spusti u sobu i zatvorim oci.

Stripovi

Sto sam ja voleo da citam stripove kao mali.
Cudo jedno !
Pa dođem tako ispred trafike a ona se sva šareni od okačenih stripova sa sve tri strane ,
pa kupim poparpari ZS i LMS , sve misleći u sebi : '' kad porastem radicu u trafiki ''.
Ali poseban dozivljaj je bio izlazak novog broja '' Politikinog zabavnika '' ili '' Strip..O ...teke.''
Vise strip junaka a na jednom mestu.
Ne kazem , citao sam ja Zabavnik od prve strane i onih rubrika '' verovali ili ne ? '' i
'' jeste li vec culi da..'' pa sve do naucno - fantasticne price , ali moram priznati
da sam najvise voleo onaj strip na srednjim stranama.
A tek Stripoteka !
Kakvih je tu sve junaka bilo !
I polu- tragicnih i tragi - komicnih i i polu - tragi - komicnih i tuzno - polu - tragi- komicnih
ali hrabrih i pravednih a bogami i vestih.
Od Konana ..preko Mandraka ....pa sve do Rip Kirbija i Princa Valijanta.
Citao sam i Fantoma . Flas Gordona a i onog kechera Seminolu indijanca
ali tek u '' drugom izvlacenju .''
I tako , kupim poparpari romana , Zabavnik i Stripoteku ,
pa svratim u dučan i kupim nekoliko krem - bananica
a ondak jurim kuci sa svojim strip ' junacima , sav srecan i nestrpljiv.
Jos uvek pamtim miris sveze odstampanog papira i suskanje celofana
u kojem su se krile (neuspesno ) slatke - kraljice - krem - bananice.
I pamtim sa kakvom sam se strascu i slascu prepustao tom zovu
i uranjao u taj carobni svet slika prozivljavajuci sa svojim strip junacima
sve njihove avanture .
Bio je to neizostavan ritual moga odrastanja.
A znali smo ...mi, deca iz ulice , pobeci u debelu hladovinu ajnforta
i citati stripove u tim dugim , toplim letima pa onda inspirisani avanturama
omiljenih strip junaka , kretati u sopstvene.
Obicno je to bila '' poseta'' komsijskoj tresnji ili '''obilazak '' bostana
i ''uzimanje '' one najvece i najsladje lubenice koja se uvek nalazila
blizu kolebe cuvara bostana , uvek budnog i na sve spremnog..
Izgledalo je to kao nemoguca misija ali sta je u tim godinama nemoguce ?
A i kukuruz nam je bio saveznik.

Da ..citao sam ja i knjige u tim godinama ( to kazem tek onako ..radi opsteg dojma:kez: )

Bilo je to divno vreme druzenja i odrastanja.
Bilo je to bezbrizno vreme u kojem nije bilo ruznih stvari.
One su dosle kasnije.
Same od sebe.
Neumitno.
Kao vreme.

Za vreme studiranja (dugogodisnjeg ) obavezno sam stopirao za Novi Sad.
Bilo mi zgodno jer mi je kuca u ulici koja direkt vodi za NS.
izadjem ispred kuce i dignem prst i obavezno neko stane.
Pre ili kasnije.
Posle sam postao i probirac pa nisam stopirao kamione teretnjake.
Uz venac i niz venac se pretvarali u kornjace ..pa nikad stici od te silne brzine.
A kola vozim ali veoma retko , uglavnom u svecanim prilikama.
I to belu ladu 1300 ali specijal , koju iz miloste zovem bela ladja.
I stao bih ja stoperima , nije da ne bi , ali nekako uvek spuste prst kada
im idem u susret.
Da li zbog mene ili zbog Lade , ne znam , iako mislim da je ovo drugo u pitanju.
Vracajuci se iz Novog Sada imao sam ustaljenu shemu.
Gradskim autobusom do Paragova i stanem ispred onog Restorana.
Tu su vec retko stajali pa se cesto desavalo da zaustavim autobus.
Sta cu , treba se vratiti u rodni grad.
Pocinje vikend i vreme odmora od napornog ucenja. :uredu:

Ja sam trebao da se zovem Jovan.
Ali deda ko deda, i jos imali i vinograd , i sve je to uticalo da dedina rec bude presudna.
A i takav je obicaj, pa sada nosim ime po dedi , a i roditeljima bilo lepo pa se nisu bunili.
A ni ja .:)

Kazu :" ako nesto jako zelis , to ce se i ostvariti."
Kada se tome doda i sugestija mogucnost ispunjenja je jos veca.
Ponekad imam osecaj , intuiciju da ce mi se zelja ostvariti.
U tom slucaju strpljenje i cekanje ne pada tesko.
Jedini je problem sto strpljenje i cekanje mogu toliko dugo da traju
da na kraju zaboravim sta sam u stvari zeleo.

A mozda je zelja lepa samo dok se ceka ....
Kada dodje do njenog ispunjenja , kada je docekas ,
sve moze da krene drugim tokom ,jer zelje vise nema.
Ona je ispunjena.
Vise ne postoji.
I trazi se ....nastaje nova .....

Imam.

Na ogoleloj grani drhtao je njen lik.
Pihtijastoj senci nalik.

Sa bledog cela slivao se hladan znoj.
Kap na suvoj postelji.

Iznenada,
iz nje je prhnuo golub.
I odneo sa sobom sve dobre vesti.

Smejala se.
Pruzala je ruke.

Blagosiljala je ostatke secanja
lepljivom tisinom blazena.

I trazila je rec.
Rec koja od misli do misli plovi.
Rec koja boli.

Bila je sama.
Bila je blizu.

U zoru
Reke su odnele granu u ishodiste.

Nije o ljubavi izmedju muskarca i zene ali otisak u vremenu jeste.
Jeste o ljubavi , o jednom trenutku u vremenu pa je i otisak takav.
Dubok i neprolazan.

O... znace mi Sitnice jer one govore vise od hiljadu i hiljadu reci i pretvaraju se Momentalno u Monumentalne Gromade
koje Mojim Mislima obasjavaju put u tim dugim nocima figurativno receno.......waistinu.:uredu:

Žak Prever (Jacques Prévert, 4. februar 1900. - Omonvil la Ptit, 11. april 1977.), francuski pesnik.




Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis. Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove.

Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno.

Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine).

Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine.
Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere.
Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.
Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom "Oktobar".
Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever.
Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga.

Poezija

Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i "pesnikom Pariza".

Prva Preverova zbirka pesama "Reči" objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.

Zbirke pesama: "Reči",,"Priče",,"Druge priče",,"Veliki prolećni bal",,"Čari Londona",,"Predstava", "Kiša i lepo vreme", "Priče od škriljca", "Zbrda zdola", "Neke stvari i ostalo: izabrane pesme", "Sunce noći".
Filmografija:"Vrata noći", "Deca raja", "Tesna vrata", "Noćni posetioci", "Ljubavnici iz Verone", "Dan se rađa", "Večernji posetioci", "Stvar je svršena".


Prever je pesnik Pariza, njegovih uličica kojima šetkaju odrpanci sa rukama u džepovima i "posrnule" devojke, pesnik njegovih spomenika čije senke prelaze preko trgova i robijašnica, pesnik njegove reke-jedinstveno poetične i poetizovane Sene, čije vode odnose gradsko smeće kao bukete cveća i na čijim mostovima još kao da stoje jedini kraljevi Pariza-upravo ti probisveti, bezbrižni kao sunce, vetar i kiša.



BARBARA



Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena očarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Sećaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Sećaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan čovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrčala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena očarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Sećaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa čak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako srećnu

Na tvome licu srećnom

Nad tim gradom srećnim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožđa

Vatre, čelika, krvi...

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i očajne

A nije ni onaj potop više

Gvožđa, čelika, krvi...

Već prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.


VRT

Hiljade i hiljade godina
Ne bi dovoljne bile
Da iskazu
Onaj trenutak vecnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Jednog svetlog julskog jutra
U basti Emine u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja se u zvezde racuna!

Sto napisa neko ......mozda se za njega ipak trebala udati Buba Erdeljan.
Ali ..tako je to. :uredu:

Od one stare poznate voditeljke Dunje Lango , deca joj se zovu Srna i Istok.
Srna se predstavlja kao glumica a Istok je verovatno na zapadu
Meni su lepa i imena Tisa , Tara , Drina ...koja se daju i deci.
Eto , recimo Drina de Niro.
Bas lepo zvuci.
Lepa si mi i ona koja su uglavnom muslimanska Sanela , Selma , Azra ()
A ne volim ona "vocna " , Jagoda , Malina , Dunja , Visnja.
Iako i moje ime slici tom vocarsko - vinogradarskom stilu ali mi je sasvim u redu.

Dobio ga po dedi po starom srpskom obicaju.
A bas me cudi.
Deda mi bio partizan pa bi pre trebalo da sam se zvao Jugoslav ili Zvezdan npr.:)

Volim moju gitaru najvise na svetu :)

Ovaj film sam voleo kad sam bio " mali " i zbog filma i zbog razloga .....tamo nekih...dalekih.

James Cagney i Joe Pesci

Nekako mi imaju slicnosti.
A da su imali svetlih trenutaka kao negativci .....nema dvojbe.

Andjeli garavog lica.....:)

:)

Malo gledam Farmu a malo velikog brata.
Evo sada prica Vendi:roll:
Priva o socijalnoj inteligenciji.

Obozavam rijalitije samo mi je sada malo nezgodno i malo sam i razocaran jer ne mogu da pratim u isto vreme
sve te igre , medjuljudske odnose , desavanja.....ona kaze njemu , pa on njoj odgovori i sve tako ........

Na Farmi je moj favoriu Milan Tarot
a u Velikom bratu Vendi.
Zbog njenih kapaciteta:)

Slušam utakmicu iz trpezarije....a tako malo je falilo da napišem jedan post ...komšija pokvario plan ...:stid2:

O... znace mi Sitnice jer one govore vise od hiljadu i hiljadu reci i pretvaraju se Momentalno u Monumentalne Gromade
koje Mojim Mislima obasjavaju put u tim dugim nocima figurativno receno.......waistinu.:uredu:

I ja pijem kafu ( Bonito ) i malko gledam kroz prozor a tamo ......Sunce!
Welcome Sunce!!!!

Sladak sam ko mango, zajeban ko Django.

I ja pijem kafu ( Bonito ) i malko gledam kroz prozor a tamo ......Sunce!
Welcome Sunce!!!!

http://fliiby.com/file/1447920/edfxddg7dhh.html


Ima i malo loshijih iliti mojih

Michael Jackson _beat it :)