Mia

Kraj jedne epizode u životu. Za par dana imaću razrešena sva imovinska pitanja u vezi Bosne, i presečene nepotrebne kontakte sa nepotrebnim ljudima tamo... koliko god možda grubo zvučalo. Vreme je bilo da to ostavim potpuno iza sebe.

Učim da govorim i da se smejem....  Most na gornjoj vilici gotov. Nije još cementirano do kraja, ali brzo će i to. Drugi čovek sam, samopouzdanje na maksimumu.

"Kad bi se moglo otputovati..
Kad bi se moglo otputovati, kad bi se moglo sjesti na konja i otići zauvijek,
ili neku staru lađu
prevariti da nas odvede iz grada,
prijatelj bi ostavio prijatelja, mati bi ostavila djecu.
Kuće bi se raspukle od suza onih koji ostaju,
planine bi zazelenile od pjesme onih koji odlaze.
Pa ne znam s kime bih htjela iščekati zoru,
sa onima koji plaču, ili sa onima što pjevaju.
Jer koji plaču polako će se utješiti
a koji pjevaju umorit će se pjesme.
Ja nikad ne bih otputovala
ni na konju ni na lađi
jer su mi i onako već daleko svi koje htjedoh zadržati blizu.
Jer nemam od koga da bježim.
I zato jer se plašim povratka.
Ali kad bi se moglo otići zauvijek,
i zaista otići s pjesmom
mislim da bih se rastajala dugo od mjesta na kojima sam plakala.
I nikad ne bih zaboravila one koji su zbog mene, bar jednom
bili malo radosni i praštali mi nasmiješeni..."
 

Evo nekoliko dana kako sam zamenio celokupan svojj hardver ovim čudom. Utisci se polako stišavaju. Pa da vas malo upoznam sa ovim čudovištem.
1. Prvi utisak je tišina u radu. Apsolutni prvi utisak. Ne čuje se - uopšte. Sa starim kompom uvek nešto šušti, ventilator zuji, procesor, grafika... ma nešto se čuje non-stop. Ovde hvatam sebe kako uključujem bilo kakav zvuk, YouTube, pesmu, ma šta god.... samo da bi se nešto čulo, da ne bi bila grobna tišina.
2. Ekran je fantastičan, čak pomalo sitan ako ste se navikli na 1920x1080. Jer ovo je 4480x2520! I prelep prikaz slike!
3. Zvučnici su fantazija. Prejaki. Držim ih na oko 30% jer je sve preko toga glasno. Kad ih pustite u punom kapacitetu i pustite film... pa ovo je bioskopski efekat. Ja za sebe uvek kažem da mi je slon p*dnuo u uho kad je u pitanju kvalitet tona, ali ovde čak i ja osetim da je ovo neka druga dimenzija.
4. Kameru baš nešto nisam ni isprobavao, nisam uplaten ni u šta što zahteva video pozive, ali je i ona jako jako kvalitetna.
O brzini u radu ne treba trošiti reči, nije čak ni faktor. Sad samo da ga iskoristim kako sam naumio, da zaista postane investicija, a ne samo preskup ukras na stolu.

Stiže iMac. Znam, ovca sam, pucajte. Platio trećinu cene unapred i čekam da stigne iz Kalifornije za 5-7 nedelja.

Proteklih meseci sam više kupovala knjige i dobijala na poklon, nego što sam ih čitala,
zacrtala sam sebi da nema čitanja, dok ne privedem kraju ovu moju školu...
E, a onda sam u pauzi pisanja rada, uzela Dostojevskog (on se ne računa, jer je moja knjiga od pre)
i prvo sam pročitala Bele noći, a sad čitam Poniženi i uvređeni  
Naravno, radim i rad, ali moram malo i za svoju dušu...

Gladan sam  
Digao sam kredit da sredim zube, koji su prethodnih meseci u procesu sve bržeg propadanja. Našao sam (za sad, deluje) odličnog stomatologa, koji polako vadi krhotine nekadašnjih zuba, brusi, polira... u pripremi za most. Dakle nema vruće, hladno, tvrdo, čak i mekano ume da povredi rane. Gladan sam.   Ali, još malo, ne smeta mi... imaću normalne zube, normalan osmeh.

Od juče sam pod stresom
Sinoć sam komšiju, tinejdžera, vodila u hitnu na ušivanje, posekao je dlan, sam u kući, roditelji mu nisu tu... sinoć mi je pola života otišlo... čovek iz hitne kaže, moram ići sa njim, maloletan je  ulazak u kola hitne, dobro poznat enterijer i frka: sirena, brzina i motanje u krivini... a ja dečaka mazim po glavi i smirujem, a želudac se diže... slike su mi se ređale pred očima, jbt, nema još ni godinu dana... na prilazu ulaza u bolnicu sam ispraznila želudac kad sam izašla iz kola, a ona sam zbrinula dete
Onda nesanica i briga do pola noći, a san ne dolazi...
Gadan osećaj, opet isprepadanost, hladan znoj i moje glupave šale da oraspoložim dečaka
Hvala dragom Bogu... napetost polako popušta i smirujem se
Valjda će noć napokon doneti san

Danas je divan dan! 
Svi znamo kome! 
Za neobaveštene, neše srce i duša:@Mia

U principu, a koliko sam i pročitala svoje ranije postove, nisam preterano vezana za predmete. Osim jednog. 
Beše to prošlo leto, sinak je počeo da radi u ozbiljnoj firmi.  Moje strepnje zbog Kovida.. prevoza.. jer ovde je rizik prečaziti ulicu, a kamoli preko nadvožnjaka ići na posao. 
Malac je odlučio da radi, bez ikakvog nagovora, pritiska. Moje (naše je bilo da ga podržimo). 
I bi u mojoj glavi ''ne dao ti Bog ono što ti majka misli..'' ali nekako se to ishendlovalo. 
Prva plata... evo sada se ježim.. dok pišem.. 
Dolazi kući ponosan.. ''Majko, ti meni uvek daješ novac.. ovo je za tebe''.. 
Ne znam da li sam uspela da zaustavim suze, one radosne.. i da li uopšte da prihvatim tu svotu.. ili ne, a da ga ne uvredim. Prihvatim. 
Posle par sati, kaže, odoh po masku za mob.. ova je požutela. I meni klikne  
''Evo ti novac, koji si mi dao, kupi mi futrolu za mobilni - ono što bude preko iznosa - vraćam''. 
I dobih najlepšu futrolu na svetu, najdragoceniju.. toliko dragocenu, da sam sve bliže odluci da ove godine ne menjam mob, jer mi i ovaj radi posao, a pitanje je da li bi baš ova futrola, odgovarala nekom novom mobu.. 
To su momenti, za koje se živi.. prva plata, onog, ko te je učinio kvalitetnijom osobom, onog, sa kojim imaš odnos, kakav imaš.. i gest - pažnja. 
Aman.. ma ima nade za ovaj svet, ne mislim samo na svoje dete, koje pratim i budna i nebudna... već na našu.. ''forumsku decu''.. naslednike..  

Ostade nas četvoro.. ali.. idem sistemom, koga nema, bez njega se može. Daleko od toga, da ne pomislim povremeno na članove, koji su bili izuzetno aktivni, ali oni imaju svoje puteve i razloge zašto ne pišu više. 
Od nas četvoro, sa @Smucalica sam povezana mislilma, emocijama, čak i sličnim životnim putevima. Neizmerno se divim njenom razumevanju, empatiji, sposobnosti da razume, shvati. 
@Adrijan čovek.. veliki čovek. 
@Morpheus o kako ga je lako i teško objasniti. Nema ni potrebe. Osoba, moja srodna duša, i ti Lelice - naravno, sa kojim(a) počinjem i završavam dan. Da ne pišem kroz šta smo zajedno prošli.. i prolazimo. 
Da, mi jesmo defintivno ''Mali krug velikih ljudi''.. i srećna sam što vas imam na neki način, u dobrom, ili manje dobrom. 
Hvala vam što ste TU  

Potpuno si u pravu, draga @Mia
Nedostaje i meni ono društvo,  ali... vreme prolazi,  menjaju se ljudi, pronalaze druga utočišta, ali ja i dalje volim ovu našu oazu, 
I da, još da napomenem,  od naše četvorke, jedino tebe još nisam upoznala,  onako

Poslužilo, hvala  može li par tura snega, da pročisti vazduh.. i da uživam(o) u čarolijama.

Ločem čaj od virka. Okrepljuje i čisti organizam. Usput gledam film.. ''Čuvajući Tesu'' 

Tihujem. Još par dana i odoh da brzo hodam, udišem vazduh punim plućima, slušam dobru muziku uz sve to. Zaslužila sam, imam i ja dušu

U principu, a koliko sam i pročitala svoje ranije postove, nisam preterano vezana za predmete. Osim jednog. 
Beše to prošlo leto, sinak je počeo da radi u ozbiljnoj firmi.  Moje strepnje zbog Kovida.. prevoza.. jer ovde je rizik prečaziti ulicu, a kamoli preko nadvožnjaka ići na posao. 
Malac je odlučio da radi, bez ikakvog nagovora, pritiska. Moje (naše je bilo da ga podržimo). 
I bi u mojoj glavi ''ne dao ti Bog ono što ti majka misli..'' ali nekako se to ishendlovalo. 
Prva plata... evo sada se ježim.. dok pišem.. 
Dolazi kući ponosan.. ''Majko, ti meni uvek daješ novac.. ovo je za tebe''.. 
Ne znam da li sam uspela da zaustavim suze, one radosne.. i da li uopšte da prihvatim tu svotu.. ili ne, a da ga ne uvredim. Prihvatim. 
Posle par sati, kaže, odoh po masku za mob.. ova je požutela. I meni klikne  
''Evo ti novac, koji si mi dao, kupi mi futrolu za mobilni - ono što bude preko iznosa - vraćam''. 
I dobih najlepšu futrolu na svetu, najdragoceniju.. toliko dragocenu, da sam sve bliže odluci da ove godine ne menjam mob, jer mi i ovaj radi posao, a pitanje je da li bi baš ova futrola, odgovarala nekom novom mobu.. 
To su momenti, za koje se živi.. prva plata, onog, ko te je učinio kvalitetnijom osobom, onog, sa kojim imaš odnos, kakav imaš.. i gest - pažnja. 
Aman.. ma ima nade za ovaj svet, ne mislim samo na svoje dete, koje pratim i budna i nebudna... već na našu.. ''forumsku decu''.. naslednike..  

Ostade nas četvoro.. ali.. idem sistemom, koga nema, bez njega se može. Daleko od toga, da ne pomislim povremeno na članove, koji su bili izuzetno aktivni, ali oni imaju svoje puteve i razloge zašto ne pišu više. 
Od nas četvoro, sa @Smucalica sam povezana mislilma, emocijama, čak i sličnim životnim putevima. Neizmerno se divim njenom razumevanju, empatiji, sposobnosti da razume, shvati. 
@Adrijan čovek.. veliki čovek. 
@Morpheus o kako ga je lako i teško objasniti. Nema ni potrebe. Osoba, moja srodna duša, i ti Lelice - naravno, sa kojim(a) počinjem i završavam dan. Da ne pišem kroz šta smo zajedno prošli.. i prolazimo. 
Da, mi jesmo defintivno ''Mali krug velikih ljudi''.. i srećna sam što vas imam na neki način, u dobrom, ili manje dobrom. 
Hvala vam što ste TU  

Ostade nas četvoro.. ali.. idem sistemom, koga nema, bez njega se može. Daleko od toga, da ne pomislim povremeno na članove, koji su bili izuzetno aktivni, ali oni imaju svoje puteve i razloge zašto ne pišu više. 
Od nas četvoro, sa @Smucalica sam povezana mislilma, emocijama, čak i sličnim životnim putevima. Neizmerno se divim njenom razumevanju, empatiji, sposobnosti da razume, shvati. 
@Adrijan čovek.. veliki čovek. 
@Morpheus o kako ga je lako i teško objasniti. Nema ni potrebe. Osoba, moja srodna duša, i ti Lelice - naravno, sa kojim(a) počinjem i završavam dan. Da ne pišem kroz šta smo zajedno prošli.. i prolazimo. 
Da, mi jesmo defintivno ''Mali krug velikih ljudi''.. i srećna sam što vas imam na neki način, u dobrom, ili manje dobrom. 
Hvala vam što ste TU  

Ranije sam otprilike u ovo doba postajao mrzovoljni starac kojem smeta sve živo... sad dobrovoljno kitim jelku, nosim deda mrazovu kapicu i šegačim se po lokalu, mamim osmehe svakom posetiocu. Odlično sam.  

Dobro. Jedini izbor koji imam. Hvala mojoj srodnoj duši, koja je sa mnom prošla sve  i ostala normalna  

E jebi ga, okrenula sam na zezanje, jer znam šta si mislio. 
Meni jezivo zvuči ''pobiti'' ''decu'' pogotovo.. iz šale se i deca prave  
Žurim sada.. 
Realno - svi smo mi osetljivi na decu. Svoju ili tuđu. 
http://nsportal.info/forum/index.php?/topic/1566-uzrečice/
Ti jesi dao primer... svoje... ja nisam. Niti ću. 
Odoh  
Munze konZa 

Kupila sladoled da se počastim. 
Nole osvojio Pariz
Pa, kad je tako, red je
Nego, moram vam priznati, mnogo volim kad priča francuski

Moja reakcija je vrlo realna ali i iskrena. 
Potpuno te šefe, razumem. Nisu deca kriva što su mrzovoljna i bezvoljna. Oni su takvi zbog svog okruženja. Prvenstveno porodice. 
Jer... Sveprisutan je instant, kako @Miakaže. Pogledajte samo, koliko oni nemaju potrebe da samostalno razmišljaju, traže, istražuju, ispituju... sve im je na dohvat ruke, tj prsta - na jedan klik. 
Pođite od nas, da bismo došli do neke bitne informacije ili teksta, mi smo trošili sate da tražimo informacije u knjigama, bibliotekama, razgovarali i raspitivali se... to su bili misaoni procesi koji su zahtevali od nas angažovanje u punom jeku. 
A ova omladina pita čika Gugla i on im izbaci gomile teksta i pdf knjiga i na osnovu ključnih reči odrade copy paste i to je to!
I sve u životu im je na klik. 
Zato i nemaju volju ni želju da se posebno trude jer isto prolaze poput onih instant vršnjaka...
Elem, da se vratim na moju reakciju, moji dečaci su u tvojoj ciljnoj grupi i volela bih da se pokaže da je vredelo sve ono što sam im pričala i kako sam ih upućivala na kreativnost, svojstvenost i autentičnost i nadam se da ih nećeš poželeti "pobiti i sve ispočetka..."
P. S. Šalim se
 
 

E samo da dobacimo do decmbra. Obožavam ga, ali mi je potrebno suvo vreme. 

Znaš šta   apsolutno mi je jasna Smucina reakcija. Apsolutno mi je jasno i ono o čemu pišeš. 
Ova tema bi trebalo da se prebaci na Porodicu (pdf) vrišti mod u meni  
Znaš da me boli glava jbte daprosti Lelica  

Lm.. otišla sam iz kolektiva u koji su dolazile dve ženice.. 36-38 godina.. majke.. u fazonu: ''Došla sam na posao, a je  l' ja moram da radim?'' 
I one će da opstanu, jer im ta priča pije vodu, i dozvoljeno im je. 

E sada.. kako su na nas gledali ljudi, koji su generacijski udaljeni od nas, kao ti od ovih od 25... - isto, ili slično.  
(jaaaaao kada se ja sada raširim kao bugarska skupština   ) 

Sada radim sa takvim generacijama.. i žao mi ih je. Navikli na materijalno, bez roditeljskog nadzora, komunikacije, osećaja, empatije. Čast izuzecima. 
Dolazi mi klinka iz SO.. peva - ubija.. rekoh - ''Dete, šta ćeš ti ovde?'' Kaže: ''Dolazim, dok ne smršam.. a onda ću da pokušam''..  ''Da smršaš? A skinula si već 19 kg..'' sada ja kao baba   Studira u NSu muzičku produkciju.. izuzetno vaspitana. Izuzetno zabijena u mobilni telefon.. izuzetno nadarena. Nadam se da će završiti fakultet.. do slučajeva kockanja.. opasna stvar. Na ovom poslu je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona, jer ometaju signal.. zvuk.. ali kocka je kocka.. Gde su roditelji? 
I kod mene je sada specifilna situacija.. i posmatram iz svih uglova Miceka, da se sve ovo, što nam se dešavam i što je rešivo.. da se što manje odrazi na njegovo odrastanje. Da se ne lažemo, daleko sam ja od idealnog roditelja. Boljeg nema. 

Sveprisutno instant.. daj IPhone, sat, još ako je tu i pas od oko 1000 eura.. ma jao.. to se traži!!! Smuca udomila mače. Ti dobio Lelicu   ko je brate ovde lud, a ko zbunjen? I ko radi ono između?  

Kod mene je i dalje u svakodnevnoj komunikaciji.. ''ljubi brat'' jer sam jedan brat od žene.. a i obezbeđuje mi distancu.. da se ne pređu neke granice pristojnosti. Nije moja, izmišljena, čak nekome i iritantna, ali... otprilike to je to. (da ne bude of topic)