Mia

.. ko gubi, ima pravo da se ljuti ... :)

Često sam stopirala u prošlom veku. Relacija: rodno selo - Bgd. Jednom prilikom me je povezao A. Dodik, navodno sinovac M. Dodika. Bila sam tada u fazonu promena... mada sam, kad malo bolje razmislim, uvek u tom fazonu... napriča mi čovek sve i svašta... ništa loše.. ništa ružno... ali s' namerom, nečasnom da se vidimo... rekoh... aham... :aham mislim se, samo ti mene dopeljaj do kuće... Hajmo na piće - hajde... -samo se ti meni javi, kada budeš želela da dođeš u Bosnu... razmišljam - m' da samo mene čekaš... E... hvala, bajo... a i nisi baš neki baja.. nisam ti ja iz te priče...

Spremno, za predstojeći vikend.

U prodavnici rezervnih delova: - Dobar dan, mogu li dobiti akumulator za „jugo“? - Može, poštena razmena! :hahaha: :hahaha:

:ggg: :ggg: Na... ne pitaj me... uašto živim, u kafani ja :hahaha:

:hahaha: na vole ga žene lepše od Brene :hahaha: :hahaha:

na sto mu gromova jelenskih mi rogova :lol:

na bre! :ggg:

na pametnog čoveka :)

Stopirate li? Zašto? Imate li neku priču, sa autostopiranja, koju biste podelili sa nama? Gde ste putovali? Da li biste se usudili da stopiranjem proputujete dužu relaciju? Da... da li primate stopere?

na AZRU... umazane ruke, lako se peru :)

na gladnu godinu...

na prođe za tren :uredu:

a džempere s' jeseni kasne :lol:

Sada već jučerašnji slučaj sa Kikijem. Pisala sam na biserima o Kikijevom bliskom susretu sa daskom. Jesam čitavu priču svela na šalu, ali mi u samom startu nije bilo smešno. Mogao je da povredi glavu... nije svejedno... Prošlo je, kako jeste, sa pričom zašto mu se to desilo, kako... da nije ništa strašno, ali da misli svojom glavom. (mada, kada se setim, kakva sam ja bila kao mala... Kiki je super) Da se vratim na jučerašnji dan. Izašao je, sa drugrima... Posmatrala sam ih povremeno... Deca, kao deca, sitne čarke... ali sve je to ''borba za opstanak''. Tačka, na kojoj sam ''puk

Zbog toga, što mi je istina draža, pa kom obojci, tom i džeri ..............

Istina

in d tmudić :lol:

:hahaha: na mr. boombastik :hahaha:

Joj dosade... sto bi stari rekli smaram se ko Spajdermen u Vojvodini :hahaha: :hahaha:

da prođe :treptrep:

Bili smo... jedno a dvoje... i dvoje a jedno... Gde god da smo se pojavili, mislili su da smo brat i sestra... čak smo i ličili jedno na drugo... ličimo i dalje... ali smo daleko... u svakom smislu, a opet blizu... jer nas vezuje pet zajedničkih godina... i mnogo lepih.. kao i manje lepih trenutaka... Nema tu šta mnogo da se priča... pesma nas je ispričala... a njega sam zamolila da me otćuti ljudima.

Sve uvažene članove foruma, sa početkom vrtenja u 22h31' do ponoći, pa da se gledamo posle kao Ljudi Koga u kuću strave? :hahaha:

SvuKud, gde nam padne na pamet A sa Adrijanom?