Ja sam nasla svoju srodnu dušu, ustvari čitavog života sam ga čekala, maštala o njemu, mislila da to ne postoji, a on je tamo negde isto čekao mene. On izgovori ono što ja pomislim, on napiše ono što ja hoću, on se smeje kao ja, on radi stvari kao ja, ali ja isto tako izgovorim ono što on pomisli, napišem i uradim. Maštamo isto. Njemu sad svaka Djoletova pesma ima smisla, tek sad. Sve tajne znamo jedno o drugom, sve ono što nikome nismo hteli ni smeli reći, nema blama, nema stida, jer prosto je on ja i ja sam on. I ko je rekao da se suprotnosti privlače, laže, jer srodna duša te potpuno razume
