Idi na sadržaj

pleSachica

Član
 Vidi profil  Vidi aktivnost člana

  • Broj poruka

    1604

  • Datum registracije

  • Poslednja poseta

  • Days Won

    35

 Vrsta sadržaja 

Član Poruke pisao u pleSachica

  3. Sito za misli

    u Druženje forumaša

    Napisano

    Prethodna godina je za mene bila...pa, blago rečeno katastrofalna.

    U prvoj polovini godine sam trpila šikaniranje i maltretiranje na poslu i to sve bez osnova. Znala sam plačući dolaziti kući. 

    A druga polovina godine... Mislim da u životu nisam provela toliko vremena po raznim bolnicama i klinikama koliko od jula do danas. 

    Sve je krenulo sa raznim ispitavanjima i pripremama za vještačku oplodnju. Onda je usledio šok... Tata je završio u bolnici, dijagnoza tumor na želudcu.

    Operacija...dugotrajan oporavak...hemioterapija...radioterapija... 

    U decembru i tata i ja u Banja Luci, on na zračenju, ja u postupku vantjelesne. 

    Krajem decembra oboje se vraćamo kući. On srećan što je konačno kući, a ja brojim dane do bete. 

    I onda konačno, kraj godine, i lijepa vijest za sve nas. Beta pozitivna, uspjelo je. 

    Neopisiva radost. Prva kontola u januaru, sve uredu, čuju se otkucaji male tačkice.

    Posle mjesec dana, druga kontrola...ležim na onom stolu, doktorica odmahuje glavom i ćuti. Posle čitave vječnosti čini mi se progovara...nije dobro, nije dobro...

    Šta nije dobro?!

    Zovite kolege sestro biće im zanimljivo da vide ovo.

    Šta se jebote dešava???

    Ovo nije dobro, nuhalni nabor je veći od dozvoljenog, dio crijeva je vani, trbušni zid nije srastao, srce je van grudnog koša... 

    I sve to govori kao da se obraća zidu, a ne osobi koja tu leži... I onda ulazi još troje doktora, bulje u onaj ekran i komentarišu kao da ja nisam tu. I šlag na tortu je komentar jednog od dr...šteta što ne možemo slikati. 

    Moja noga više neće kročiti u tu ustanovu i imati posla s tim idiotima.

    Šalje me na ekspertni ultrazvuk, jer se može desiti da oni vide nekad pogrešno na običnom. 

    Sutradan novi pregled, gdje utvrđuju samo to da nema otkucaja srca, a o svim onim grozotama koje mi je nagovorila nema ni govora. 

    Odlazak na kiretažu i mirenje sa tim... 

    Ali, izdrž'o je Mujo i gore! 

    Sve je to život, i isponi i padovi, otreseš prašinu, digneš glavu i guraš dalje. 

    Planiraš već novi postupak na ljeto, nema odustajanja i nema predaje. 

     

    PS: Izvinite, ali morala sam ovo izbaciti iz sebe :beyond:

  16. Forumski biseri

    u Druženje forumaša

    Napisano

    #onokad... definitivno shvatiš da krv nije voda. 

    Poslednja 24h.. saznanje da brat od rođene tetke ima tumor na mozgu... metastaze.. da... 

    Od jutra si na telefonu. Prikupljaš informacije. 

    Zabrinuta za njega, njegovog rođenog brata.. snajku.. 

    Reagujem hladno, pribrano, svesna da ću morati dobro da izbalansiram u vezi sa ''protokom informacija''.. jer moj tata ne sme sada da sazna u kakvom mu je stanju sestrić. 

     

    Motam film - da.. cela nedelja.. koja je btw. bila u znaku g.o. - bila je isprepletana amplitudama... i da.. instinkta.. da se nešto loše dešava nekom tvom.. 

    Razgovor sa snajkom. 

    (objasnila mi je do tančina šta su rekli doktori, kako se moj brat oseća, koje terapije dobija.. i kako sve to podnosi moj bata (njen muž) - mogla sam sve ovo i bolje da zapetljam :lol: 

    Zakazani razgovori sa batom. 

    Razgovor sa sestrom, učiteljicom, koja mi je podarila tri blaga od tetkine dece. 

    Moja seka se ne libi nikakvog posla... i da bi obezbedila kakvu-takvu egzistenciju, ići će da bere papriku (dnevnica 1000,00 din.) 

    I ne dozvoljavam više ni reč pljuvačine o ''razmaženim prosvetarima'', jer izuzeci postoje. Imamo ih i ovde, na forumu - prepoznaće se. 

    Razgovor sa bratom od strica, koji naravno nije znao.. a ja kao njihova mala razmažena sestra širi informacije, selektuje ih. 

    Imala sam takvu želju da odletim do njega i da ga zagrlim... jer mu nisam rođena, ali sam najrođenija. 

    Njegovo derište i lajavi krelac. 

    Razgovor sa batom.. mirno sam pričala.. jasno. 

    ''Slušaj, ti jesi 22 godine stariji od mene, ali da li ja sada treba da brinem i za tebe..?'' 

    Uh... kakav muk.. pa jecaj.. i nada... 

    Razgovor sa tatom i vest da će u januaru da postane pradeda ponovo :srce: 

     

    Razgovor sa bolesnim bratom... 

    ''Ma šta ti to radiš.. šta se dešava.. jedeš li.. piješ li ono što sam ti rekla..?''

    Izjadao se brat... rekoh: ''Znam šta te muči.. pogledaj tvog ujaka, a mog tatu.. bio je nepokretan..lišen trunke ljudskog dostojanstva.. a sada ima baštu.. najlepšu na svetu.. tako ćeš i ti.. jer.. ja imam tebe..i ti imaš mene.'' :) 

    I sada sedim.. slušam dečicu kako pevaju.. i plakala bih.. ali velike devojke ne plaču - suzama se vatre ne gase ;) 

    Kako je psiha moćna i čarobna stvar. 

    A ja ću.. po običaju da se umotam u svoju čarobnu ešarpu.. odmaram.. 
    Svesna svoje snage.

    Kao i toga, da će da dođe vreme, kada ću umornu glavu da spustim na jedno rame... 
     

    ''Koračaj smelo...'' kaže moj tata... i koračam... pišem.. pevam.. slušam.. đuskam... 

     

     

    ​ :srce: 

    :zagrljaj:

×
×
  • Create New...