zirne

Dok se žena mazila sa ljubavnikom, odjednom se čuju vrata.
• To je moj muž, brzo idi u ćošak!
Ljubavnik je začuđeno pogleda, ali je posluša. Žena ga brzo premaže kremom i pospe ga belim prahom. U tom momentu ulazi muž.
• Šta je ovo?
• Ma videla sam kod komšinice ovakav isti kip, i svideo mi se toliko da sam morala da ga imam.
I tako ljubavnik provede ceo dan i čitavu noć kao kip. Sledećeg jutra priđe mu muž sa doručkom i reče:
• Evo uzmi, tako sam i ja proveo 3 dana kod komšinice a niko mi ni čašu vode nije ponudio

Voleo sam vas

Voleo sam vas,moja ljubav stara
Još uvek,možda,spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da nam stvara ?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Voleo sam vas nemo,beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomorne boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno ;
-Nek bog da tako drugi da vas voli.

Aleksandar Puškin

Pričaju Lala i crnac i pita Lala njega:
-Pa dobro u čemu je stvar kod vas crnaca pa dobro radite one stvari?
Crnac odgovara:
-Pa stvar je u tome da ga jako nabiješ,a polako izvadiš.
Ode Lala kući,kad Sosa u kuhinji nešto sprema.
Zadigne joj suknju,jako zabije i počne polako da vadi,tek će Sosa njemu:
-Ta Lalo man' se tih crnačkih fazona!

Odmorimo se uz svu lepotu koju još možemo da vidimo makar i ovako

Krećem...Novi Sad--Dunavski park

• Kako dobiti idealnog muškarca?
Genetskim inženjeringom - ukrštanjem vibratora i bankomata.

Nezapisana šansona za Novi Sad

Tu ne davno opet sam sreo onu riđu jesen na keju pod mojim prozorima,
duž dugih pepeljastih pločnika zatrpanim liščem.
Prva pomisao mi je bila da izvadim kartu za '' Panonija ekspres''i-pobegnem.
U jesen uvek nestanem iz Novog Sada.
Činim to što se svakog novembra kao po nekom smušenom pravilu zaljubljujem u stari most pod Tvrđavom,
u lavirint krivudavih sokačića oko Matice srpske i Temerinske pijace,
u dva prozebla labuda koji kašljucaju u Dunavskom parku,u jednu violinu kod ''Maroša'' ili dve violine kod ''Stolca'' -i što bespomoćnije prirastem za ove ulice,za ovu
užurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izanja
na
bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima zure
u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.
Jednom su me pitali:zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad.
Nisam umeo da odgovorim.
Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom:
nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je tako zavelo.
Kažu vam svet je ovde zatvoren u svoje sobe.
Kažu vam svet je ovde prizeman.
I vi danima i godinama pokušavate da odete,a ne primećujete kako se
penjete iz prizemlja i ulazite pod nepoznate krovove.
Od prvog trenutka pokušavate da odete.
Rode vam se deca,završe se neki ratovi u svetu,svemirski brodovi opišu hiljade
žutih puteva po tamnim
nebeskim prostranstvima,
a vi pijete svoje pivo na terasi hotela ''Putnik'' i ponavljate svoje napamet naučeno.
Ove jeseni moram svakako otići..svakako moram otići...
Jednom su me pitali zašto volim svoj grad.
I danas na to ne mogu da
odgovorim
Samo ponekad,kad je ovakva novembarska jesen,sa mnogo lišća duž pepeljastih trotoara na keju,čini mi se da je sa najdražim gradom kao i sa najdražom ženom:
hteli smo da pobegnemo da ne bismo još više,
ko zna po koji put,
dodali nešto vrtoglavo na već vrtoglavu građevinu svojih najtoplijih intimnosti.

Mika Antić

Posle ratna sirotinja,porodica u kakvoj sam odrastao,nije imala novaca i para za kupovinu knjiga,snalazio sam se pozajmljujući knjige.


postao sam član Pionirskog doma,koji se nalazio u Vase Stajića ulici u Novom Sadu,tamo sam besplatno čitao i štampu,stekao nove drugare i naučio da cenim knjigu.Tako da sad imam knjiga kao omanja seoska biblioteka.Jedino me raduje da su i moja deca pročitala da ne lažem ali više od polovine tih knjiga.

http://www.youtube.com/watch?v=Oe93OH48nSk&feature=feedrec_grec_index

Ribarčeta San


Al' se nebo osmehiva!
Al' se reka plavi!
A ribarče u čun sniva,
Jasno k'o na javi.

On hitnuo udičicu,
Ribicu je stek'o,
Metnuo na žeravicu,
Pa je tako pek'o.

''Žeravice, de se trudi,
Nemoj tako sporo!''...
Ribica mu veće rudi,
Gotova je skoro.

Rudi riba - jošte malo -
Sad mu je pečena!
Srce mu je zaigralo:
''Amo sad, milena!

''Dole ćemo jako sesti;
Al' će da se sladi!
Mor'o bih te, ribo, jesti
I da nije gladi!''

Pa je uze, pa njom brže
Da primakne k usti -
Čun se ljuljnu - on se trže -
Ode sanak pusti!

http://www.youtube.com/watch?v=d9YFrQESBGE&feature=related

ISKRENA PESMA

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.


Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Dođe čovek kod doktora da se žali:
• Doktore, ja stvarno ne znam šta da radim! Žena i ja već duže vreme ne radimo one stvari!
• Dovedite je, pa ću ja da popričam s njom!
I tako sutradan, muž dovede ženu kod doktora. Doktor je primi i počne razgovor:
• Dobar dan, gospođo!
• Dobar dan, doktore!
• Vaš muž mi je rekao da već duže vreme niste imali seksualne odnose? Zašto?
• Pa znate, doktore, ja ujutru krenem na posao i vozi me komšija. Onda me on pita: "Hoćeš da mi platiš za benzin ili šta?" i ja onda moram ono: "ili šta"! Zakasnim na posao i meni gazda kaže: "Hoćeš da ti dam otkaz ili šta?" i ja onda moram ono: "ili šta"! Vraćam se s posla i opet me vozi komšija i opet pita: "Hoćeš da mi platiš benzin ili šta?" i ja onda opet moram ono: "ili šta". I kad dođem kući, ja stvarno ne mogu više!
Na to će doktor:
• Pa, hoćemo li da kažemo vašem mužu, ili šta?

Kao ovaj ovde,tražim svoje zrnce sreće

Redom klinci smo posleratna sirotinja.Molimo mame da nam naprave lopte od starih krpa,drolja,iznošenog veša,to se seče na tanke trekice i onda se uvija u krug dok se nedobije kakav takav oblik lopte,zatim se sve to nekoliko puta prošije koncem i to je glavna igračka --KRPENJAČA,za kojom smo trčali i igrali fudbal po ceo dan.

Posle toga smo tražili kojekave motke i pravili nešto nalik sadašnjim štapovima za hokej,i jedva čekali da nečija mama otvori koju konzervu graška ili boranije i sa tim močugama i konzervom smo igrali igru zvanu ČUGARA.

U školi smo igrali pre svakog zvona i na odmorima igru koja se zvala Janine.

Pošto smo imali tu privilegiju da u našoj školi postoji čak i fiskulturna sala svaki čas fiskulture smo pored sprava i vežbanja na njima izmolili nastavnike da igramo i neku igru sa loptom,mi muški smo igrali fudbal ovaj put sa pravom fudbalskom loptom fudbala na polovini sale,a devojčice su igrale ili vijače ili između dve vatre.

Posle časova smo u zadnjem delu dvorišta škole igrali igru Kvrce,sa šibicama,naime otkine se gornji deo kutije šibica sa slikom i to se sa vrhova prstiju kvrca tako da se bude što bliži zidu ili već nacrtanoj liniji na zemlji,onaj ko je najblizi liniji ili zidu nosi sve.Ali ako nas je bilo više učesnika onda onaj koje najbliži crti ili zidu baca sve pokupljene šibice i sve koje se okrenu i padnu na zemlju sa slikom gore njegove su,ostale baca drugi,pa treći itd..bilo je tu žestokog navijanja od strane devojčica i već tada su padali prvi pogledi i prve simpatije.

KLIKERANJE

Moja generacija je počinjala klikeranje sa kupovanjem gline kod grnčara i posle oblikovanjem iste da budu nalik klikerima pa se sve to lepo peklo u rerni od šporeta.
Nedugo zatim neko se dosetio i počeo praviti biznis pekući klikere kod kuće i prodajući na pijaci.Ti klikeri su se zvali KOŠTENCI.

Posle koštenaca na red su došli stari kuglageri od biciklova,motora koje smo nekako teškom mukom rastavljali i vadili klikere koje smo zvali Gvozdenci.

Onda su se pojavili klikeri od kamena KAMENCI
Pa onda od plastike-PLASTIKANERI.

Nekako kad smo već krenuli u šesti-sedmi razred pojavili su se i klikeri od stakla-staklenci ili GLORIJE.

Ubrzo zatim i nešto manji stakleni klikeri koji su u sebi imali jako lepu lepezu boja pa smo ih zvali Lepezaneri ili zbog nešto manje veličine Japanci.

Mogao si da se u društvu klikeraš sa svim vrstama klikera koji su postojali ali si morao da znaš pravila vrednosti klikera.

Uglavnom cena klikera je i određivala vrednost klikera.

Deset koštenaca --jedan kamenac
Pet kamenaca -jedan gvozdenac--pedeset koštenaca
Plastični klikeri su bili duplo skuplji
Glorije su bile deset puta skuplje.
Na kraju lepezaneri jedan lepezaner tri glorije ili čak stopedeset koštenaca.

Naša pravila

Klikerali smo se na rupu.
Svi smo bacili onoliko klikera koliko se dogovorimo za taj krug.
Ko bliži rupi tera prstima klikere prema rupi a neko od igrača određuje koji kliker se tera prvi.Ko prvi ubaci kliker u rupu svi ostali klikeri su njegovi.
Da dok se bacaju klikeri sa određene udaljenosti prema rupi bude i da se po neki baci direkt u ropu taj se vadi napolje i čuva kao đzoker kad svi bace klikere ako su neki preblizu rupe onda mu daš tog đzokera što dalje od rupe da ga tera prema rupi.
Klikeranje u našem žargonu je bilo čiberanje,a rupa rofa.

Kockanje u parkiću pored same škole u sred centra Novog Sada.

Kockali smo se tako što smo novčiće od dinar,dva i pet po dogovoru koliko komada i koje vrste se baca na na liniju koju bi povukli dosta daleko od mesta bacanja.
Ko baci novčiće najbliže crti taj kupi sve novce u šake u mučka ih dok se ne dogovorimo šta kome ide pismo ili glava.
Obično je bila to glava onaj deo gde je grb koliko glava bude okrenuto to je tog koje mučkao,ostale baca drugi...itd.
Sva poenta te naše kocke je bila da odmah posle kocke odemo svi zajedno na pijacu i kupimo klikere da bi smo se mogli klikerati.Čak i onaj koji je izgubio dobio bi od onih koji su nosili da kupi sebi klikere ,a onda onako prljavih ruku i kolena u obližnju poslastičarnicu i do poslednjeg dinara stučemo na kolače i bozu i lumunadu.
Odlazimo kući sretni jer imamo klikere i znamo da ćemo i sutra moći da se igamo i zezamo i družimo svi zajedno.

U to vreme devojčice su već počele da igraju lastiš po ulicama i gde god se okreneš pesma EMA ESA SA POBEDA JE NAŠA

Redom klinci smo posleratna sirotinja.Molimo mame da nam naprave lopte od starih krpa,drolja,iznošenog veša,to se seče na tanke trekice i onda se uvija u krug dok se nedobije kakav takav oblik lopte,zatim se sve to nekoliko puta prošije koncem i to je glavna igračka --KRPENJAČA,za kojom smo trčali i igrali fudbal po ceo dan.

Posle toga smo tražili kojekave motke i pravili nešto nalik sadašnjim štapovima za hokej,i jedva čekali da nečija mama otvori koju konzervu graška ili boranije i sa tim močugama i konzervom smo igrali igru zvanu ČUGARA.

U školi smo igrali pre svakog zvona i na odmorima igru koja se zvala Janine.

Pošto smo imali tu privilegiju da u našoj školi postoji čak i fiskulturna sala svaki čas fiskulture smo pored sprava i vežbanja na njima izmolili nastavnike da igramo i neku igru sa loptom,mi muški smo igrali fudbal ovaj put sa pravom fudbalskom loptom fudbala na polovini sale,a devojčice su igrale ili vijače ili između dve vatre.

Posle časova smo u zadnjem delu dvorišta škole igrali igru Kvrce,sa šibicama,naime otkine se gornji deo kutije šibica sa slikom i to se sa vrhova prstiju kvrca tako da se bude što bliži zidu ili već nacrtanoj liniji na zemlji,onaj ko je najblizi liniji ili zidu nosi sve.Ali ako nas je bilo više učesnika onda onaj koje najbliži crti ili zidu baca sve pokupljene šibice i sve koje se okrenu i padnu na zemlju sa slikom gore njegove su,ostale baca drugi,pa treći itd..bilo je tu žestokog navijanja od strane devojčica i već tada su padali prvi pogledi i prve simpatije.

KLIKERANJE

Moja generacija je počinjala klikeranje sa kupovanjem gline kod grnčara i posle oblikovanjem iste da budu nalik klikerima pa se sve to lepo peklo u rerni od šporeta.
Nedugo zatim neko se dosetio i počeo praviti biznis pekući klikere kod kuće i prodajući na pijaci.Ti klikeri su se zvali KOŠTENCI.

Posle koštenaca na red su došli stari kuglageri od biciklova,motora koje smo nekako teškom mukom rastavljali i vadili klikere koje smo zvali Gvozdenci.

Onda su se pojavili klikeri od kamena KAMENCI
Pa onda od plastike-PLASTIKANERI.

Nekako kad smo već krenuli u šesti-sedmi razred pojavili su se i klikeri od stakla-staklenci ili GLORIJE.

Ubrzo zatim i nešto manji stakleni klikeri koji su u sebi imali jako lepu lepezu boja pa smo ih zvali Lepezaneri ili zbog nešto manje veličine Japanci.

Mogao si da se u društvu klikeraš sa svim vrstama klikera koji su postojali ali si morao da znaš pravila vrednosti klikera.

Uglavnom cena klikera je i određivala vrednost klikera.

Deset koštenaca --jedan kamenac
Pet kamenaca -jedan gvozdenac--pedeset koštenaca
Plastični klikeri su bili duplo skuplji
Glorije su bile deset puta skuplje.
Na kraju lepezaneri jedan lepezaner tri glorije ili čak stopedeset koštenaca.

Naša pravila

Klikerali smo se na rupu.
Svi smo bacili onoliko klikera koliko se dogovorimo za taj krug.
Ko bliži rupi tera prstima klikere prema rupi a neko od igrača određuje koji kliker se tera prvi.Ko prvi ubaci kliker u rupu svi ostali klikeri su njegovi.
Da dok se bacaju klikeri sa određene udaljenosti prema rupi bude i da se po neki baci direkt u ropu taj se vadi napolje i čuva kao đzoker kad svi bace klikere ako su neki preblizu rupe onda mu daš tog đzokera što dalje od rupe da ga tera prema rupi.
Klikeranje u našem žargonu je bilo čiberanje,a rupa rofa.

Kockanje u parkiću pored same škole u sred centra Novog Sada.

Kockali smo se tako što smo novčiće od dinar,dva i pet po dogovoru koliko komada i koje vrste se baca na na liniju koju bi povukli dosta daleko od mesta bacanja.
Ko baci novčiće najbliže crti taj kupi sve novce u šake u mučka ih dok se ne dogovorimo šta kome ide pismo ili glava.
Obično je bila to glava onaj deo gde je grb koliko glava bude okrenuto to je tog koje mučkao,ostale baca drugi...itd.
Sva poenta te naše kocke je bila da odmah posle kocke odemo svi zajedno na pijacu i kupimo klikere da bi smo se mogli klikerati.Čak i onaj koji je izgubio dobio bi od onih koji su nosili da kupi sebi klikere ,a onda onako prljavih ruku i kolena u obližnju poslastičarnicu i do poslednjeg dinara stučemo na kolače i bozu i lumunadu.
Odlazimo kući sretni jer imamo klikere i znamo da ćemo i sutra moći da se igamo i zezamo i družimo svi zajedno.

U to vreme devojčice su već počele da igraju lastiš po ulicama i gde god se okreneš pesma EMA ESA SA POBEDA JE NAŠA

http://www.youtube.com/watch?v=o018byLnMFM&feature=player_embedded

Sretan rođendan!