vesticara

Do kog sam zaključka došla? 
Da je život lep.
Da imam najboljeg muža na svetu! ( i to mu stalno govorim..kako njemu tako i drugima!)
Da sam odlično vaspitala svoju decu i da su izrasli u divne ljude!
I tako.....koga nema bez njega se može!
 

Do kog sam zaključka došla? 
Da je život lep.
Da imam najboljeg muža na svetu! ( i to mu stalno govorim..kako njemu tako i drugima!)
Da sam odlično vaspitala svoju decu i da su izrasli u divne ljude!
I tako.....koga nema bez njega se može!
 

Hvala svima na pozdravima  
Lepa je spoznaja da se mnoooooooogo ljudi raspituje za tebe!
Od nekih to nisam očekivala, zaista ali eto....izgleda da nisam loš čovek  
Šta radim? Vratila se iz redovne, ali sada lagane šetnje....sela da prelistam novine i malo da virnem ovde. 
Divni ste i sve vas volim jako  

Po Fondaciji Novaka Đokovića..po izgaranju na poslu...po "srčki"..po prestanku pušenja...po kraju studiranja (snajkinom) po kupovini stana ćerki...ajaooooooooooooooo što je "rodna ova 2018"   

Pošto ću sada biti stalno u vikendaji kupila sam lepeeeeeeeeee žardinjere i lepog cveća!! 
Jao kako će sada biti divnooooooooooooo !! 
I da, dr je rekla da je topla preporuka da prestanem da pušim! 
Eeeeeeeee tugo moja....mada je žena lepo rekla da nije dobro ni odjednom preseći...ali ajd kada sam mogla 2 nedelje....mogu i dalje. 
Posle 40 godina!!! Hm.....ko ovo preživi pričaće...  
Nego sad ni kafu ne pijem!! Ona me "vuče" ka cigarama...  

Evo najavili mi se na roštilj i druženje. Nekaaa, ja njima kolače oni meni roštilj i super. 

Sad kada je sve prošlo, recimo da sam dobro. 
Mislim nisam sasvim dobro, ali kako je bilo sad sam "k'o nova".
Infarkt iz čista mira.
Stent.
Biće još jedan.
Usporila sam život. 
Odlučila da do septembra ne radim.
Onda ću da odlučim da li ću i dalje biti šef ili jok.  
U petak se selim u moju šumicu i tamo ću da provedem leto. Biće to poduži odmor ali zaslužila sam! 
 
A da budem iskrena baš i nije bilo iz čista mira....dve godine sam ja tupila lekarima da imam taj i taj problem..a oni me slali kod ovog..pa kod onog lekara...i tek na kraju, i to iz treće vožnje hitnom stigosmo do pravog lekara...tačnije pravo u "salu za  akciju".
E daaaaaaaaaaa i ni jednom nisu palili sirenu !!! Kako ja sad deci da opišem taj osećaj a nije bilo sirene?   

Moje prvo farbanje prošlo kako treba, ipak sam ja ekspert.  

Do kog sam zaključka došla? 
Da je život lep.
Da imam najboljeg muža na svetu! ( i to mu stalno govorim..kako njemu tako i drugima!)
Da sam odlično vaspitala svoju decu i da su izrasli u divne ljude!
I tako.....koga nema bez njega se može!
 

Веца је била у болници...чуо сам се јутрос са њом...уградили су јој стент...добро је...за који дан ће још један да јој уграде...најгоре је прошло...зезају је да није смјела а се заљубљује... ...ведра је инасмијана као и до сада...
 

Pisao sam joj i ja danas, ne damo mi našu Vecu!  

Ponekad se osećam kao onaj lik u skeču o ekspertu koji sam video nedavno na internetu.
Gazda: - Treba ofarbati onu rešetku na ulazu u Futogu...
Mi ćutimo.
Gazda: Miroslave, jesi nekad farbao?
Miroslav: Jok.
Menadžer: Ma, šta je to, isto kao ja mlatiš, nije tu ništa komplikovano.
Gazda: Ništa, onda ti Miroslave ideš sutra u Futog da to prefarbaš, odvešće te Srđan.
Miroslav: Okej. (ako vama nije bitno kako završni rad izgleda, meni će biti još manje, lepo sam vam rek'o da to nisam radio... kašljuc)
I ako nisi stručan, ima da budeš, pa kako ispadne. 
Evo i skeč o ekspertu:
 
 

Kao i svako popodne, "druga smena"....snajka uči za ispiste....a ti baba ajrbajt!
Šalim se naravno, a danas lep dan, šteta sedeti u stanu, krenemo mala zjakana i ja malo u šetnju pa ćemo do kume da joj nešto odnesemo....malo proćaskamo, kupimo još po nešto uz put i ubijemo popodne.
Krećemo od kume, ona kaže-"Heeeeej, čekaj da ti spakujem malo masti! Jako je lepa i imam jeeeeeeeeeeeeeeeee...previše!"
Krene ona da vadi kašikom iz lonca a mala zjakica gleda i pita:
"Šta ti je to??"
-Hajde pomiriši i reci na čega te miris podseća? (Hoće baba da bude edukativna!)
Pomiriši dete onu mast i kao iz topa:
"Na kereće granule!!"
      
Popadale smo !!
"Hajde cico pomiriši još jednom...." 
(očekujem da kaže čvarke....)
Mala opet:
"Isto mi opet miriši na kereće granule!" 
...odustale smo od edukacije         

Daaaaaaaaaaaaaaa DAAAAAAAAAAAAAAAAA... 
Moj muški ga ne voli ni na slici...tako da sam morala da se vratim kući danas...  

Razmišljam ovih dana na temu morbila. Naravno da sam odmah pogledala da li je moje manje dete vakcinisano-JESTE! 
I unuka koja će uskoro napuniti 4 godine je dobila tu famoznu MMR vakcinu. Nije "dobila autizam"! 
Danas popodne moja kuma polemiše na tu temu-znaš kada su naša deca vakcinisana, te su vakcine stizale izTorlaka!! Ovo sad- sa Kube i Bog te pita odakle sve....moja drugarica dr.....bla..bla....to je otrov!
(Odćutala sam, jer je ona osoba kojoj moraš znati kada odćutati! U tolikoj sam gužvi sa obavezama da mi polemika sa njom uopšte nije nedostajala kao tema za ubijanje dosade!)
Imala sam prilika, zbog posla kojim se bavim, da se srećem sa autističnom decom kao i  da im vidim  roditelje!! Treba li da kažem da je u 90% slučajeva jedan bio "Mistar Bin"!!!!!!! -u blažem obliku....da je verovatno dete nasledilo "taj neki gen" koji je proradio u toj nekoj famoznoj drugoj godini žvota....tačnije da se poklopilo sa vremenom za vakcinisanje. Ono o čemu ti isti pametnjakoviće ne govore je da se autizam ni ne može dijagnostikovati pre druge godine jerse tek tada  ponašanje deteta počinje  vidno da se razlikuje od vršnjaka! Do tada roditelji misle da je dete razmaženo....te mama mu previše dopušta....te baba je kriva....te tata je odsutan a ona ne može sama pa je zato takav/va...i tako redom...onda kada se konačno postavi dijagnoza oko treće godine -bude kriva vakcina!! Ono što je za sada poznato je da ne postoje dva ista oblika autizma. Svako dete sa tim oboljenjem je "drugačije"..
Ne zna se šta je uzrok..neka greška u genima je definitivno...
Treba vakcinisati decu. 
To je moje mišljenje..

Opet ja  
Kada su krenule da haraju Morbile po SRB uzmem ćerin karton da proverim. 
Ma znaaaaaam ja da je vakcinisana al' da još jednom proverim.
I vakcina i revakcina. Za sina znam da je dobio ali bez vakcine za zauške ( u dogovoru sa dr) i da je zauške preležao. 
Mala žaba je dobila MMR...znači svi smo pokriveni. 
Ja sam ih preležala...tako daaaaaaaaa....ljudi VAKCINIŠITE svoju decu!! 
i sad me zovu roditelji i pitaju -ima li boginja u vrtiću? 
Imaaaaaa...ima raznih....  možete da birate koju vrstu želite  
......šok ..tajac....!
U čemu je problem? Varičele su dečija bolest, vašte dete je dete....zašto ne treba da ih dobije sada nego sa 20...30 godina? 
Da imamo boginje.....

Draga Smuco srećan rođendan i od mene (sa zakašnjenjem )   

​   svi su nešto zauzeti...i skoro da nikog i nema...  što bi kaz'le babe nije im'o ko da primeti!  

Ovo mi  je stalno u mislima..i kad naidjem na osobe medju nama,pljuvace po nama samima,kojima je sve drugo sveto,divno,gde smo mi najgori..muka mi je,pitam se gde im je svest bas o ovome..
Bitan je jer smatram da će buduća civilizacija biti silno osiromašena ako taj narod nestane pre vremena. A nestaće ako nastavi da širi ruke ka svojim neprijateljima i grli strele koje mu razaraju srce. Ako nastavi da pristaje na ulogu krvnika da bi dokazao da to nije, ako nastavi da ćuti da ne bi uvredio svoje dželate, ako nastavi da pristaje na kompromise u kojima samo on gubi. 
Ja sa silnom radošću posmatram taj svoj svet budućnosti, radujem mu se iako ga neću doživeti. Ali dok taj dan ne dođe, moj mali narod mora da nauči da preživi. Da bi jednog dana mogao da utka svog Teslu, svog Pupina, svoje Miroslavljevo jevanđelje, svog belog anđela i onaj natpis iz zgrade Crvenog krsta u Ženevi u tkanje velike ljudske civilizacije.
Zato nije znak mržnje reći onim zabarikadiranim malim narodima "Ubijali ste nas srbosekom. Imali ste logor za decu. Bombardovali ste izbegličku kolonu." To je samo stvarnost koje moramo da budemo svesni da bismo znali da je prepoznamo u budućnosti i od nje se odbranimo. Budimo i kosmopolite. Ja ne bih ni znao drugačije. Ali napravimo bar mali zidić oko sebe da ne bismo bili mrtve kosmopolite.
 

Sledi opširan tekst o Srbima i kosmopolitizmu. Osobe slabog srca, jugonostalgičari i idioti neka preskoče čitanje. Ovi poslednji jer će neke detalje sigurno pogrešno protumačiti. U neku ruku se nadovezuje na prethodni tekst o tome kako ništa ne valja ako je 100%. Ili 0%.
Ja sam osoba čije je detinjstvo bilo obeleženo ekstremnom stidljivošću, povučenošću do tačke nesposobnosti funkcionisanja. Prozor u svet su mi bili filmovi i serije, bilo šta emitovano na malim ekranima. Odrastao sam, posledično, na Zvezdanim ratovima, Zvezdanim stazama, Dosijeu X, Zoni sumraka.... na Velikom atlasu sveta. Dakle na serijalima koji su pretpostavljali jedan drugačiji svet od ovoga u kome živimo. Svet daleke budućnosti, jedinstvene ljudske rase, svet bez granica, rasa i klasa, bez novca i lične imovine... samo mi, ljudi, zajedno u stremljenju ka zvezdama.
To je oblikovalo moju malenkost u, verujem, istinskog kosmopolitu koji ljude ceni isključivo po tome da li oseća da mu žele zlo ili ne. Koga ne zanimaju etikete. Oblikovalo je i moj način izražavanja koji ponekad deluje komplikovano i daleko, kao da se razvijao nezavisno od jezika kojima ostali ljudi govore. Što je donekle i tačno.
S tugom u mislima konstatujem kako je taj "moj" svet hiljadama godina daleko, da će se generacije i generacije ljudi međusobno deliti, mrzeti i ubijati dok taj moj svet ne ugleda svetlost dana.
Postoje ljudi oko mene koji dele moje zamisli o svetu, ali koji nisu spremni da otvore oči i vide da su te zamisli, još uvek i nažalost, čista fantazija. Umesto toga oni slepo nastavljaju dalje kao da je taj naš svet tu, nadohvat ruke, i silno žele da pokažu drugima da su oni spremni da ga prihvate - da su oni već građani sveta. Spremni su da pogaze sebe misleći da će ih taj nepostojeći svet više ceniti.
Ali, dok se to ne dogodi, mi smo i dalje deo jednog malog naroda na planeti Zemlji. Naroda koji je uvek rado prihvatao velike ideje. Poput jedinstva južnoslovenskih naroda, bratstva i jedinstva. Ideja koje su tokom dvadesetog veka oterale u preranu smrt milione naših sunarodnika. I prete da to urade ponovo. Jer, drugi mali narodi oko nas nisu u tolikoj meri spremni na građanstvo sveta. Oni grade bedeme oko svojih malih naroda ljubomorno ih čuvajući. Dok sve brojnije "ekstremne kosmopolite" ruše naše zidove i mi ostajemo narod na vetrometini, izložen strelama. Ne može to na silu. Ovčica koja zaluta međ' vukove ima seamo jednu mogućnost - da bude rastrgana.
"Čekaj malo, pa ti tvrdiš kako želiš da svi narodi, religije, rase i klase nestanu i da svi budemo jedno, da smo zajedno jači. Kako je sad odjednom bitan taj mali narod?"
Bitan je jer smatram da će buduća civilizacija biti silno osiromašena ako taj narod nestane pre vremena. A nestaće ako nastavi da širi ruke ka svojim neprijateljima i grli strele koje mu razaraju srce. Ako nastavi da pristaje na ulogu krvnika da bi dokazao da to nije, ako nastavi da ćuti da ne bi uvredio svoje dželate, ako nastavi da pristaje na kompromise u kojima samo on gubi. 
Ja sa silnom radošću posmatram taj svoj svet budućnosti, radujem mu se iako ga neću doživeti. Ali dok taj dan ne dođe, moj mali narod mora da nauči da preživi. Da bi jednog dana mogao da utka svog Teslu, svog Pupina, svoje Miroslavljevo jevanđelje, svog belog anđela i onaj natpis iz zgrade Crvenog krsta u Ženevi u tkanje velike ljudske civilizacije.
Zato nije znak mržnje reći onim zabarikadiranim malim narodima "Ubijali ste nas srbosekom. Imali ste logor za decu. Bombardovali ste izbegličku kolonu." To je samo stvarnost koje moramo da budemo svesni da bismo znali da je prepoznamo u budućnosti i od nje se odbranimo. Budimo i kosmopolite. Ja ne bih ni znao drugačije. Ali napravimo bar mali zidić oko sebe da ne bismo bili mrtve kosmopolite.

Ja nikom nisam falila..niko nije primetio ni da me nema..smrc,smrc..

Gogili srećan rođendan  

Razmišljam....razmišljam....kako ljudi mogu da zbog gluposti naprave sebi sranje od života (da (o)prostite)...
Kako ovog puta jednostavno nisam u stanju i poziciji da im pomognem..kako mi je žao što sam tu i ja oštećena...ali ovog puta sam nemoćna...  

Danas, tj- juče.. slava.. pop samo što je otišao.. stiže mi sms od ne znam kako bih definisala tu ženu, koja mi je mnogo draga.. sa kojom sam poslednje dve godine delila.. ćutala,, svaka je nosila svoje.. jednom rečju - sporazumevale smo se bez izgovorene reči... ali sa nekom distancom - a opet sa mnogo ljubavi i uvažavanja. Znam da zvuči blesavo - ali je tako. 
''Srećna vam slava.. želim vam puno sreće i zdravlja. Evo me blizu granice, pa da se javim. Ljubim te puno, pozdravi mi ekipu mnogo - mnogo.. Misliću na vas.'' 
Znam koliko je suza isplakala a ni reč nije rekla, niti se požalila. Dala sam joj ''šut'' rečima: ''Ajde.. ideš.. vratiš se... doneseš nam proleće.. a možda i leto.. snimi situaciju.. možda opet zajedno počnemo da radimo   ''
Sada.. posle svega juče lepog.. neobičan osećaj. Ne nedostaje mi, ne plačem - ali prazno mi je nekako. 
Znam da sam odlutala sa teme, ali.. želela sam da ovaj sms ostane zabeležen baš ovde.. i podeljen sa vama. 

Dobra tema, Veco  
Pa, evo i ja da najavim  
    
i da budem iskrena, jeeedva čekam!!!