neobarocco

Sve boje sveta Čudan je ovaj svet u meni kad se od lišća zazeleni ili poplavi kao svila od dečije kose i ptičjih krila. Čudan je ovaj svet u meni kad sve požuti i porumeni. Van mene dosta boja živi. Van mene katkad svet i posivi, ili se smrači i naoblači. Dobro je zato što postoje i ove moje lepše boje. I neki osmeh sunčan i plah. I vetar nečujan kao dah. Pa sve kad trne i sve kad svene, kad tmurno izgleda svet oko mene, u meni živi sto vatrometa nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta. Ponekad želim da podelim moje rumeno sa gradom celim, i moje belo sa žutom travom, i moje žuto sa noći plavom, i moje plavo sa rekom snenom... Jedino čuvam ono zeleno za neke oči što nisu moje, al' iz njih rastu, odavno rastu sve druge oči i druge boje. :ljubac: