stiklica

E Smuco koliko puta sam videla i cula ljudi bezbroj puta ponove laz i ona postaje istina na koju se pozivaju.
Dzabe sto ja znam....ubedili vec 50 naivnih,koji oni veruju.
Mnogo puta sam se zestoko zajebala pa rekla golisavu istinu...e kako ljudi ponekad vole i da ih lazes,da cuju ono sto prija uhu,pa makar i laz bila.

I dalje govorim istinu a lazove namirisim izdaleka pa ih izbegavam.

Aleksandara Radovic


Iako nije pevala neke moje omiljene pesme,odlicna je bila .
Bilo je uzivanje je slusati.

Trenutno nemam kucnog ljubimca.
Ali zato u ulici jedna napustena kerusa ostenila 11 malih kuca.
Danas ih gledam razmileli se po ulici.
Setaju,padaju,trckaraju:) mnogo su slatki.
Eto meni zanimacije posto mnogo volim zivotinje sad cu da ih mazim,hranim.


Mislim da su labradori ukrsteno sa seoskim dzukcima.

Istinske tuge ostave tragove,rane,pomisao na njih boli.
Uh imala sam tuge koje i sad peku.
Al opstali smo.
Tuge su iskustvo i izazov.
Mislim da ne opstanu parovi koji zele da dele samo dobro ili se plase tereta tuge.

Kako se izleciti od tuge?
Ima li leka?
Kako vi podnosite tugu?
Podelite je sa nekim da vam bude lakse ili je potiskujete i smejete,bas u inat ili je kao tovar nosite sa sobom cuteci?

Ja moje tuge nosim sa sobom.
Cuteci.
Gomilam.
Nosim i vucem,kao paket koji je za bacanje,a nemam gde da ga bacim.
Volela bih da mogu da je vakumiram,stisnem,pritisnem ,iscedim kao bolan cir,ali ne ide:jok:
I nema sazaljenja vec strah.
Koju li cu tugu jos da zagrlim....

Kako se izleciti od tuge?
Ima li leka?
Kako vi podnosite tugu?
Podelite je sa nekim da vam bude lakse ili je potiskujete i smejete,bas u inat ili je kao tovar nosite sa sobom cuteci?

Zapravo sta su principi?
Neka pravila koja smo sami sebi nametnuli .
Nisam neko ko posto-poto istice neke svoje principe samo zarad doslednosti.
A opet postoje pravila od kojih ne odstupam.
Zivot je promenljiva kategorija pa se tako i mi menjamo kroz zivot.
Postoje okolnosti koje nas nateraju da se prilagodimo.

Mislim da ostajem svoja al ostavljam prostora da mozda gresim i da ispravim sebe.

Pa ono sto mi se ne svidja ne vazno je dal je kod mene ili kod drugih.
Ne svidja mi se i gotovo.
S tim sto ono sto ne volim kod sebe....radim na tome.
Radim na sebi.
Ali me nervira kad ljudi odrastu,a ne porade bas nista na sebi,ostanu na nivou dece od 18godina.

Ne mrzim.
To je prejaka rec.
A i ne razumem cemu?
Trosenje emocija na takvu negativnost.
Jednostavno ne volim licemerje,nerad,kukanje,cviljenje *nemam para*,a znam da je puna ko brod,uvlacenje,lazi,novac kao merilo svega....

Trudim se ceo svoj zivot da dokazem da ljubav oplemeni coveka.
Da radim najbolje sto umem i znam,i da radim na sebi.
Ne zelim da ispadnem smesna i zalosna sebi uvlacenjem,slihtanjem.
Ne lazem i to me kostaloooooo.
I nisam licemer.

Tako da sam naucila ne mrzim al se takvih klonim i izbegavam koliko mogu.
Ne prijaju mi.

A ono sto ne volim unutar sebe?
Na doradi je.
Jos.

Svi smo vrlo razliciti kad se upoznamo sa nekom osobom bilo muskom ili zenskom,nekim drustvom.
Da li ste odmah otvoreni,srdacni,raspolozeni,ukljuceni u diskusiju ili ste pomalo uzdrzani,posmatrate,cekate da se malo *otopite* i prilagodite?
Kakvi ste tada na prvi pogled?

Dok sam bila mlada bila sam opustenija,neposrednija,otvorenija,brbljivija.
Primecujem da taj deo mene ne postoji vise.
Ili sam ga dobro maskirala?
Vremenom sam postala uzdrzana,opreznija,cekam sedim i posmatram,slusam,primecujem detalje,sitnice....
Ukljucujem se u razgovor kad me nesto pitaju.
Trudim se da ne budem nametljiva,dosadna i smarac.

Treba mi vremena da se opustim .

Uh:huh: bacila si me u razmisljanje....
O sebi?
Niko kao ja nije samokritican.Eto.:kez:

Eh ne volim da se hvalim:kez:
Al niko kao ja ne pravi kiselo testo,bRez recepta.

Sta je vulgarnost za vas?
I da li u ovom danasnjem drustvu pomerena granica vulgarnosti?
Psovke na TV su svakodnevne,od politicara do obicnih ljudi.
Sex,svlacenje,pokazivanje intimnih delova tela je postalo *uobicajeno* u rijaliti emisijama.

Gde je za Vas granica vulgarnosti i da li prelazite nekad tu crtu?

Moje granice su u ponasanju.
Ne volim bahatost,bezobrazluk,nekulturu i tu sam na granici koju cvrsto branim svim orudjima.
Tu granicu ne pomeram.
Postoje granice koje ne priznajem a to su ljubav,muzika,umetnost svake vrste.

Sve moje granice sam vec odavno postavila,tako da nemam potrebu da stalno iznova to radim.

Priznajem granicu izmedju dobra i zla.
Sve ostalo je rastegljivo,jer svakim danom granice se *pomeraju*,tako da ono sto je nekad bilo nepristojno sad je cool,sto je nekad bilo kic,sad je trend.

Glasno i jasno.
kad volim nema potrebe da pricam previse.
Kad sam tuzna to se odmah vidi.
Kad sam srecna,pevam.

--- Update ---

Izgleda sam omasila temu:blink:

Joj nisu me do sad opomenuli da nemam meru.

Mislim da je vrlo lako otici u krajnost,pa biti vulgaran,nevaspitan,nemati mericu nikad.
Danas mozes biti skroz nevaspitan,psovati,skidati gace i pokazivati *budalu* i jos ti izadje slika u novinama.
I to ne jedan dan,vec celu nedelju.
A reklama makar i najgora je reklama.

Mislim da je ipak jako tesko naci balans izmedju vaspitanog i nevaspitanog,ukusa i kica,eroticnog i vulgarnog.

Celog svog zivota imam meru i u jelu i u picu i oblacenju,ponasanju....
Bilo je jako tesko naci bas pravu meru.

Zvala al su u strajku,pa mi covek rekao da zovem sutra ili odem u stanicu da prijavim.

Ovde u Kv su uglavnom svi nervozni.
Sve im smeta.
Jako cudan narod.
Nikako se ne uklapam ovde.

--- Update ---

Ja sam iz Rume.Tamo svet nije nakrivo sadjen pa da su toliko besni,drcni,bahati da te cimaju za svaki sum.
Zivela i u Kikindi....eh Lale opustene ,kulturica.
Ovde:blink: sve opanci koji se popapucili.
Smeta im sto volim zivotinje,sto ih hranim,mazim.
Skupljam lutalice.
Smetaju deca sto igraju lopte.
Nikom nista polupali.
Smeta im muzika.
Smeta im sto hodam do 1.00 nocu:blink:
Nista gluplje cula nisam.

Tako mi nedostaju ljudi iz Vojvodine.

Zvala sam da se raspitam.A sutra cu verovatno da odem da se pribelezi sve to u stanici milicije.Ako sam dobro razumela posto sam sad zvala 92,imam slobodu kretanja po stanu,dal imam tepih nije komsijina stvar,nisam remetila javni red i mir a ni kucni red.....tako da ne zelim tepih.Sad cu obujem stiklice.Ko moze da mi zabrani??:treptrep:

Setih se jos jednog Jesen u Njujorku.

Pa ....:(ima ih dosta.
Eto Maceha je strasno tuzan film ne mogu da zaustavim suze,same kliznu.
Ima ih jos....Mostovi okruga Medison
Duh
Titanik...
To je sto mogu sad na brzinu da se setim.

Moj obavezan ritual je ispijanje jutarnje kafe onako u pizami.
Kako sam ujutru prilicno mrzovoljna prvu kafu pijem sama,a ne sa komsinicama.
I ne palim cigaretu dok ne srknem gutalj dva kafe.
Cutim, pijem kafu,cigareta se dimi....:smoke:listam novine na net-u,tako pocinje moj dan...
Volim takav pocetak svakog dana:)

Brzina zivota,stres,posao,obaveze svaki dan.
Sve nas to potrosi a ponekad i iscrpljuje.
Potrosi nas.
Kako i cime punite baterije?
Sta vas vraca orne i raspolozene i spremne za nove borbe,stresove,obaveze?

Jbg,
110 dana je prošlo
a mislim da mi u proteklih nekoliko dana baš baš nedostaje
treba mi
da me sasluša
i kaže da će na kraju sve biti u redu
da mi kaže da je uz mene
da mi kaže da se mogu osloniti na njega
da mi kaže da ne plačem
da mi na onaj njegov, pomalo trapav način, pokaže da me voli...
 
samo jedno Soćo... promenilo bi sve...