Morpheus 5112 Napisano May 7, 2013 Prijavi Share Napisano May 7, 2013 (izmenjeno) Pačija škola Jeste l' čuli, kumo, verujte, bez šale, otvara se škola za pačiće male. Tako je i bilo, verujte, bez šale, otvorila se škola za pačiće male. Svi pačići došli, na skamijam stoje stari patak metn'o naočari svoje. Sve ih je upis'o u katalog, male, pa ih je proziv'o, verujte, bez šale. Pa se onda šet'o s ozbiljnošću krutom učio ih, učio, i knjigom i prutom. Učio ih, učio od srede do petka, al' se nisu odmakli dalje od početka. Nije bilo uspeha učiteljskom trudu, cela muka njegova ostade zaludu. Ništa više ne nauči pačurlija ta, nego što je i pre znala Ga, ga, ga, ga, ga! Jovan Jovanović Zmaj Izmenjeno May 7, 2013 od strane člana Morpheus Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano May 7, 2013 Prijavi Share Napisano May 7, 2013 Plavi zec Tri sam zemlje prelazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio - dok ga nisam ulovio. Plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Ovaj zec zna da svira, ovaj zec zna da plete, ovaj zec ručak kuva, ovaj zec kuću mete. Ovaj zec plesti ume, ovaj zec žeti ume, ovaj zec šiti, piti, i francuski govoriti - sve razume! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara i francuski razgovara. Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Stavih zeca u torbak pa požurim svojoj kući. Al’ kad bismo ispred kuće stade zečić da šapuće: - Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da isečem nokte, da ispravim stas, da udesim glas. Nek’ vide deca plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Pustih zeca iz torbaka al’ se zec ne očešlja, al’ se zec ne umi, nit’ iseče nokte, nit’ ispravi stas, nit’ dotera glas. Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Dušan Radović Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vojo 1783 Napisano July 1, 2013 Prijavi Share Napisano July 1, 2013 Deset dečjih zapovesti Kad je smešno ti se smej Kad dozivaš reci - heej Kad je vruće ti se skini Kad si gladan jako zini Kad si srećan ti zviždući Kad te zovu idi kući Kada ne znaš ti nauči Kad te boli ti jauči Kad zadremaš idi leži Kad je prpa a ti beži ... Jovo Čulić gresan, Mia i Smucalica 3 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano July 2, 2013 Prijavi Share Napisano July 2, 2013 Deset ljutih gusara Deset ljutih gusara Došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta Ostalo ih devet! Devet ljutih gusara Još ne znaju ko sam Jednog sam uspavao Ostalo ih osam! Osam ljutih gusara Ja ih oštro gledam Jedan pao u nesvest Ostalo ih sedam! Sedam ljituh gusara Pobeglo na brest Jedan pao na glavu Ostalo ih šest! Šest ljutih gusara Zbrisalo u svet Jedan se izgubio Ostalo ih pet! Pet ljutih gusara Lete kao leptiri Jedan pao u bunar Ostalo ih četiri! Gle četiri gusara Bes u njima vri Jedan puko od muke Ostalo ih tri! Tri ljuta gusara A protiv njih ja Jednog sam zviznuo Ostala su dva! Dva ljuta gusara A pogled im ledan Jedan se okliznuo Još ostao jedan! Jedan ljuti gusar Postao je medan Prosto se istopio Ostao nijedan! U svakom pogledu Prošla me je strava Sad je sve u redu Može da se spava! Ljubivoje Ršumović Morpheus 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano July 2, 2013 Prijavi Share Napisano July 2, 2013 Kad sam ja bio veliki Kad sam ja bio veliki, baš sam pravio mnoga čuda! Peo sam se, na primer, na razna brdovita brda i - svuda! Istukao sam jednog divljeg lava - bez pruta. Bio sam na mesecu dva puta, a možda i tri puta. Posle sam i na Južni pol plovio. Tu sam durbinom kita primetio. Nije ni trepnuo - a već sam ga ulovio! Ostalim sam kitovima samo zapretio. Kad sam ja bio velik, tata je morao svaki dan da se umiva. Pobedio sam jednog gusara. Pobedio sam jednog diva! Pobedi sam ... još jednog diva! I svaki div je plako, I sve tako... Kad sam ja bio veliki, mogao sam celu ulicu da istučem. Mogao sam sa kuće krov da skinem. Mogao sam svakog kera za uho da povučem. Mogao sam slona za surlu da uštinem. A možda: i dva slona da uštinem! Kad sam ja bio veliki, niko nije smeo da me po mleko šalje! Kad sam ja bio veliki ... kad sam ja bio veliki ... e - ne znam dalje. Miroslav Antić GlorijaTreca i Morpheus 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano July 2, 2013 Prijavi Share Napisano July 2, 2013 Strašan lav Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo - tramvaja ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana jednog dana nije gumom izbrisao. Strašno, strašno! Dušan Radović Morpheus 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano July 2, 2013 Prijavi Share Napisano July 2, 2013 Sa mnom ima neka greška Sa mnom ima neka greška lice mi se stalno smeška he-he Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho I kad nećem i kad hoćem moram da se zakikoćem hi-hi Nestrpljiv sam, jedva cekam da se malo zacerekam hu-hu Postalo je zbilja strašno: smejem se ko lud na brašno ha-ha. Vlada Stojiljković Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano September 29, 2013 Prijavi Share Napisano September 29, 2013 Ovo je moja omiljena priča u stihu, od Brane Crnčevića Deca ne trepću i ne dišu kada pričam i sviram ovu priču... i uvek traže da ponovim... PRIČA O VALJUŠKU Slušao sam od seljaka: bio deka, bila baka, pa od jutra sve do mraka dvorila je dedu baka. Deka stenje iz budžaka: — Bako, ja bih valjušaka. A na to će baka reći: — Umesiću jedan veći. Dosta brašna uze šakom, pa zamesi sa kajmakom. Testa loptu nabubrelu spustila u vodu vrelu. Voda struji, ko da zuji, dok izbrojiš tri počeće da vri. A valjušku godi u ključaloj vodi. Trbuščić mu raste, obrazi se maste, a ključanje — cvrkutanje, kao cvrkut laste. Pa njemu nemirku došlo na tu svirku da udesi zgodne reči i ko jare da zavreči. Trud uloži, pesmu složi, pesma jaka, al' ga baka izvadi iz gvozdenjaka. Valjušak je već u zdeli. Tu ga baka maslom preli, pa uz hvalu i uz lasku na prozorsku metnu dasku a u nadi da će da se tu prohladi. Al' valjušak nema mira, sve ga neki jadi tište, pa iskoči iz tanjira, a s prozora u dvorište. Kako nije bio spor otisnu se čak na šor! Ko bez glave dalje srlja, van sela se otkotrlja, pobaučke, potrbuške ode dalje ko iz puške i tek stade kad pred njega zec ispade. Zec ga meri, pa se ceri: — O, valjuško, o, trbuško! Došao si sam, pa me nije sram da te izgrickam! A valjuško reč mu seče: — Nemoj, zeče! Od mene ćeš pesmu čuti, pevaću ti. Dokle sam se kuvao i po loncu muvao, spevao sam pesmu sam i napamet celu znam. Divna pesma! Uzor! Kras! A zec reče: — Pusti glas! Tad valjušak uze stav, pa zapeva na glas sav: "Valjušak sam ja, Lice mi se sja! Umešen sam sa kajmakom, Pa u oči padam svakom, Na mene je svaki lakom. Uzalud me deka čeka, Neka, neka, Pojesti me neće, Valjušak se kreće!" I dok viknu: "Hopa! Hopa!" strugnu kao pas od topa, nestade ga iza brega, a tu prema šumi zavi, al' ga medved zaustavi. Užasan je bio, jao, kad je jako zamumlao: — Gle, valjuško, gle, trbuško! Došao si sam da te progutam! Kad valjušku prići htede da ga zgrabi i pojede, on jauknu: — Ne, medvede! Od mene ćeš pesmu čuti, pevaću ti. Dokle sam se kuvao i po loncu muvao, spevao sam pesmu sam i napamet celu znam. To je pesma! Uzor! Kras! Medved reče: — Pusti glas. Tad valjušak uze stav i zapeva na glas sav: "Valjušak sam ja, Moje lice sja! Umešen sam sa kajmakom, Pa u oči padam svakom, Na mene je svaki lakom! Uzalud me čeka deka, A i zeka! Dočekati neće, Valjušak se kreće!" I dok viknu: "Hopa! Hopa!" strugnu kao pas od topa. Zamumlao medved jače, al' se s mesta ne pomače. A valjušak krivi vrat i odmiče hvat po hvat, pa ko tuljak, čovečuljak, skotrlja se niz brežuljak. Taman reče: "Tu je spas! Izbego sam sav užas". . . a zlog lisca ču se glas: — O, valjuško, o, trbuško! Otkuda ti u moj kraj? Tako mastan zalogaj! Valjuško se prenerazi kad ga spazi, pa promuca: — Čika Lisko, ovde imam srodstvo blisko, baš kumine kume kumu, odmah tu na drugom humu. Šta je kumstvo valjda znaš? Nemoj da me progutaš. A pesmu ćeš zato čuti, pevaću ti. Jer dok sam se kuvao i po loncu muvao, spevao sam pesmu sam i napamet celu znam. To je pesma! Uzor! Kras! Lisac reče: — Pusti glas! Tad valjušak uze stav i zapeva na glas sav: "Valjušak sam ja, Moje lice sja! Umešen sam sa kajmakom Pa u oči padam svakom. . ." — Ne čujem te! reče Lisko. Daleko si a i nisko. Zato priđi malo bliže a ja da se spustim niže, tad će bolje da se čuje. A valjušak produžuje: "Uzalud me čeka deka, Zalud zube oštri zeka, Pa i ona bela Meda..." — Stani! viknu Lis valjušku. Pa mi priđi, tu uz njušku. Pusti glas ko alas! Jer u ovo moje doba nagluva su uva oba, gluvoća me grdno kolje, al' kad zinem čujem bolje. U usta mi pevaj pravo a ja ću da zinem zdravo. Valjušak ga poslušao pa mu baš uz usta stao i nastavak zapevao: "Pojesti me neće, Valjušak se kreće. . ." Tu zubima Lisac škljocnu, pa valjušku trbuh glocnu, željan je kolača, a valjušku ne bi spasa. Za tren oka od pevača ni traga ni glasa! Branislav Brana Cvetković Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano September 29, 2013 Prijavi Share Napisano September 29, 2013 Ovo je druga priča, takođe u stihu, od istog pesnika ZUNZARINA PALATA Putem sela Krivodola lončar tera puna kola odabrane robe nove, lonce, čanke i ćupove. Biće vašar, pa je zgoda sve grnčaru da rasproda. Al' nekako na po puta, da l' po sreći il' nesreći, jedan lonac ponajveći skotrlja se, otskakuta, dok ne nađe travu meku u jendeku. Kad prestade da se kreće oko njega već obleće krupna muva, baš Zunzara, i vidi se da se stara da pitanja reši mnoga, da l' pod loncom ima koga, da l' je čitav, pa je kopka da to nije kakva klopka. Sve pregleda, pa će reći: "Nisam znala da ću steći na današnji dan tako divan stan! — Neću više da se patim!" I pod lonac uđe zatim. Nije prošlo po minuta, a dolete ozgo, s puta, mlad komarac tanka struka takozvani Zujić Zuka, pa na lonac lako stade i pitanje zukom dade: — Molim lepo, rad sam znati, ko stanuje u palati? Iznutra se čuju reči da sav lonac čisto zveči: — Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha. A vi ko ste, dragi goste? — Zujić Zuka, mlad komarac tanka struka. — Prostorije ove moje do volje vam evo stoje, smatrajte ih kao svoje. I tako su bili dvoje. Al' ne prođe dva minuta a iz njive doskakuta mišić Miško Svebigricko, sve četiri diže stope i na nov se lonac pope. Da mu stanje bude jasno, on cijukom pita glasno: — Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati? — Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha i komarac tanka struka takozvani Zujić Zuka. A vi ko ste, dragi goste? — Mišić Micko Svebigricko. — Pa izvol'te kraj nas dvoje i smatrajte sve k'o svoje. I sad ih je bilo troje. Odmah zatim, u dva skoka, stiže žaba buljooka, pa na lonac uho meće, tiho kuca i krekeće: — Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati? — Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka i miš Micko Svebigricko. A vi ko ste, dragi goste? — Slaba žaba Kreketuša Puniguša. Pa izvol'te kraj nas troje i smatrajte sve k'o svoje, jer i mi smo došli skoro... I sad ih je već četvoro. A čim prvi suton pade, eto zeke sa livade, pa oprezno loncu stupa i šapicom tiho lupa: — Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati? — Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko i još slaba jedna žaba Kreketuša Puniguša. A vi ko ste, dragi goste? — Ja Zečinjak Kupušnjak. Dobro došli našem jatu, pa izvol'te u palatu, smatrajte je kao svoju. Petoro ih već na broju. Tako redom svi se brinu za palatu Zunzarinu. Čak i medved podnaduo u šumi je za nju čuo, pa se tromo na put diže, u po noći loncu stiže, pa zamumla strašno, jako, da je lonac sve otskak'o: — Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati? — Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, tako zvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko, slaba žaba Kreketuša Puniguša i Zečinjak Kupušnjak? A vi ko ste dragi goste? — Ja sam Medo Medenjak, a iz šume idem čak, umorih se, nisam lak, išao sam sve na zor, moram sesti na vaš dvor. Uplaši se društvo celo, jer medino teško telo zgnječilo bi njih zacelo; pa su zato k'o na krili izletili za čas tili. I veoma mudri bili. Jer kada je meda seo, srušio se dvorac ceo. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 20, 2014 Prijavi Share Napisano February 20, 2014 Zelena moda U nevaspitano vreme, u prolece Kada zazvoni sunce u vrbi, Svi misle: hoce, odolece! - a svi se cesu gde ih svrbi. Kao kapisle pupoljci praste! Bube radosne sto ce se roditi. Dogodilo se plavo, al' slute baste: Posle plavog - zeleno ce se dogoditi. Zeleno je u modi!... Ko se sad rodi - zelene bice mu pelene meke, U zelenoj okupace se vodi Tamo gde zelena ptica peva sa smreke. D. Radovic Morpheus 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 21, 2014 Prijavi Share Napisano February 21, 2014 Poziv na kreketanje Jutros žaba žabama uputila pismo: ''Cele zime, rođene, kreketale nismo. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku, te vas zovem: Dođite na žur u vrbaku! Izvolite, molim vas, moje gospe fine, da se iskrekećemo, da nas želja mine!'' A. Franićević Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano February 23, 2014 Prijavi Share Napisano February 23, 2014 Jedna od mojih omiljenih... Modifikovan tekst- B. Ćopića i prilagođen deci mlađeg uzrasta. Mačak i petao. Imala baba u šumi kuću i u kući petla i mačka. Kad je baba umrla, ostali su u kući samo mačak i petao. Oni su se lepo slagali i voleli kao braća. Jednoga dana pođe mačak u šumu da traži štogod za ručak. Petlu reče: - Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lisica, pa će te odneti. Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija pod prozor i stade pevati: Petliću, petliću, crveni fesiću, zeleni repiću, donela ti teta pšenice belice, hodi pojedi! Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu. Stade petao kukati: Maco, braco, lija mene davi, hodi me izbavi! Kad mačak iz šume ču petlovo dozivanje, on potrča u pravcu odakle je glas dolazio, pa sustiže lisicu i stade je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. A mačak odvede petla kući. Drugog dana pošao je mačak opet u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče: - Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lija da te odnese. Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija, stade pod prozor i poče pevati: Petliću, petliću, crveni fesiću, zeleni repiću, donela ti teta pšenice belice, hodi pojedi! Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu. Petao opet poče kukati: Maco, braco, lija mene davi, hodi me izbavi! Kad to ču mačak iz šume, on opet potrča u pravcu odakle je glas dolazio, sustiže lisicu i poče je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. Mačak opet dovede petla kući. Trećeg dana pođe opet mačak u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče: - Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem. Može doći lisica da te odnese, a ja neću čuti, jer ću ići daleko. Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim ode mačak. dođe lija pod prozor i stade pevati: Petliću, petliću, crveni fesiću, zeleni repiću, donela ti teta pšenice belice, hodi pojedi! Ali petao ne htede izaći. Tad se lija sakri iza kuće, pa opet zapeva: Petliću, petliću, crveni fesiću, zeleni repiću, donela ti teta pšenice belice, hodi pojedi! Ne može petao da miruje, nego sve više naginje glavu kroz prozor da vidi gde to lija peva. A lija njega za vrat cap-carap, pa pobeže u šumu. Petao je opet dozivao mačka: Maco, braco, lija mene davi, hodi me izbavi! Mačak ga nije čuo. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 25, 2014 Prijavi Share Napisano February 25, 2014 STO VUKOVA U šumi je bio Jova. Tamo gazao, Šalabazao, A kad se vratio, Svima je kazao: — Vidjeh, ljudi, sto vukova! Zubi strašni, Oči sjaju, Pa urlaju, Zavijaju... — Sto vukova? Oho-ho! Nije valjda ravno sto? — Ne baš ravno — reče Jova — Al šezdeset Il pedeset Bilo je vukova... Zubi strašni, Oči sjaju, Pa urlaju, Zavijaju... — Nemoguće... jer pedeset Druže moj, Pedeset je velik broj. — Možda nije baš pedeset, Al dvadeset, Možda deset... Prebrojat ih nisam mogo — Bilo ih je mnogo, mnogo, Zubi strašni, Oči sjaju, Pa urlaju, Zavijaju... — Ma ni deset nije bilo! To se tebi pričinilo. — Baš kroz šumu, lišće, granje Promagliše — Da li manje Ili više — Tko da zna? Al jasno vidjeh dva. Zubi strašni, Oči sjaju, Pa urlaju, Zavijaju... — Ma ni dva ih nije bilo! To se tebi samo snilo. — Al ja sam im štropot čuo! Nešto tamno projurilo, Vučjega je roda bilo... — Sigurno je bio miš, Crni miš, Ili-niš'!... — Vidio sam: Nešto šušnu, Nešto šmugnu, Šuma gusta, ne vidiš — Može biti Šušnu Šmugnu Poveliki miš... G. Vitez Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano April 2, 2014 Prijavi Share Napisano April 2, 2014 Danas je Svetski dan dečije knjige. Dan na koji je rođen Hans Kristijan Andersen. Posvetite ga nekom detetu tako što ćete mu pročitati neku lepu priču ili pokloniti knjigu... Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano April 5, 2014 Prijavi Share Napisano April 5, 2014 Trenutno je moja grupa opčinjena Medvedovom ženidbom-Desanke Maksimović Ustade jednog jutra medved Dundo vrlo rano. Otrča brzo na potok i ogleda se u viru. Verovatno je bio zadovoljan svojom slikom, jer se glasno nasmejao i otrčao u šumu pevajući: U medveda Dunda povelika bunda, staje suvog zlata, hiljadu dukata. Četiri šubare vrede silne pare, a čizme duboke teške do tri oke. Sva će čarna šuma sići za njim s uma: veverica lepa, lija dugog repa. Tako pevajući nađe se u kraju gde su živele lisice. Izađe pred njega stara lija pa ga zapita što je tako veseo i otkud je zalutao u njen kraj, a Dundo se pokloni do zemlje, pa reče: Pametnice, lijo, daj mi svoju kćer, ja sam najsna?nija u planini zver: ruka mi je buzdovan, brdo su mi leđa; u času ću smrviti svakog ko je vređa. A stara lija se lukavo nasmeši pa odgovori: Sve je lepo, sve je krasno, al' si, medo, stigô kasno: kćerka mi se mala prekjuče udala za suseda svoga lisca repatoga. Sirotom medi bilo je u prvom trenutku vrlo teško, ali se brzo uteši misleći: "I bolje što se već udala; nisam valjda lud da se ženim takvom dugorepatom zverkom." I na um mu pade da njegov sused zec ima vrlo umiljatu kćer pa pođe da nju prosi. Zec je okopavao kupus i nije ni primetio medveda kad je naišao. Ugledavši ga onako veselog, začuđeno upita kojim dobrom je došao. Medo se i pred njim pokloni i reče: Sused-zeče, čuj me sad: s tvojom kćerkom ja sam rad da se oženim, s tobom orodim. Zec baci motiku kojom je okopavao kupus pa pljesnu rukama: Baš si čudan, medo, stvor: sav si truntav, sav si spor, kao da sto kila nosiš, a zečevu kćerku prosiš. Uzdahnu Dundo kad ovo ču, ali se opet brzo uteši, govoreći sam sebi: "Lud sam i bio što sam prosio kćer brzonogog starca; i ona sigurno voli mnogo da trči, pa bih mogao uz nju negde vrat slomiti." Pa se seti da krezubi vuk ima jedinicu, te pođe da nju zatra?i. Vuka zateče gde se pred kućom sunča pa ga oslovi: Striče-vuče, kćer mi daj! Ako nećeš, dobro znaj, napašće te sav naš rod. A vuk nemarno zevnu pa odgovori: Moja kćerka ne gleda veseljaka medveda. Medved zimi spava otekne mu glava, medovinu pije od mraza se krije. A mi smo vuci-halauci, hrabra srca, zuba ljuta, svako nam se sklanja s puta; ne pijemo nikad meda, niti se bojimo snega, niti se bojimo leda. Dundu je najteže bilo što ga je vuk odbio, ali ste?e srce i pomisli: "Šta će meni vukova jedinica. Morao bih svaki dan da slušam priče o vučjem junaštvu." Utom skoči s drveta veverica. Bila je sjajne dlake i okretna, pa se medi mnogo svide, te je zaustavi: Veverice lepa, udaj se za mene, bićemo lep par; kruščice medene daću ti na dar. Ali ona gotovo i ne zastade, samo mu u prolazu dobaci: Pođi zbogom, medvede, veverice ne jedu medenih krušaka; lešnikom se hrane sa zelene grane. Šta će, kud će, pođe medved dalje gunđajući u sebi: "Nisam ni lud da se ženim vevericom, morao bih ovako veliki po ceo dan skakati po drveću." Utom naiđe na lasicu pa joj reče što je mogao umiljatije: Lasice malena, budi moja žena! nosiću te na dlanu kroz zelenu poljanu. Igraću ti kolo svaki božji dan. Uzbraću ti cvet još neuzabran. Lasica ga pogleda začuđeno pa mu odvrati: Ti si, dragi medo, slep: hrapav imaš glas, trapav imaš stas; a lasu malenu hteo bi za ženu. Pomisli medved postiđeno: "Tako mi i treba. Umesto da zaprosim svoju susedu medvedicu, obraćam se raznim uobraženim palčicama", i naže natrag kući koliko ga noge nose. Kad tamo, a medvedica sedi pred svojom pećinom i cedi med. Dundo joj se obrati laskajući: Susedice medvedice, udaj se za mene! Slušaćemo ptice sred gore zelene. Ići ćemo svuda zajedno u lov. Stvorićemo sebi ispod bukve krov. Njegova suseda nije ništa bolje ni očekivala, pa brzo ostavi posao i potrča mu u susret, pevajući: U medveda Dunda povelika bunda, staje suvog zlata hiljadu dukata. I posle su dugo živeli srećni i zadovoljni. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano October 28, 2014 Prijavi Share Napisano October 28, 2014 MAGAREĆA ŠKOLA Tatjana Pupovac Ubedili jednog vola što pase u polju, da mu treba škola za budućnost bolju. Nije odmah shvatio u čemu je stvar. Ne košta ga ništa da pokuša bar. Spremi školski pribor, stvari svakojake, pa krenu na čas kod magarca Njake. Magarac da proveri da l' vo ima kliker, krene da ga uči da postane spiker. Vo poče da muče i repom da tuče. Za spikera nije jer sve redom bije. Kad ne zna da bekne ni da glasa pusti, nek bude maneken na livadskoj pisti. Pa zauze pozu vo težak i krupan, pa pokaza svima koliki je tupan. Magarac se ne da i zanate bira. Kad ne može ništa onda neka svira. Bez sluha i ritma, talenta ni truna svirao je vo ko puknuta struna. Magarcu je muka, pa od muke skače. Vo ga samo bruka, pa poče da njače. I ne čudi nikog što ne ide škola kad magarac uči učenika vola. vojo i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano November 27, 2014 Prijavi Share Napisano November 27, 2014 NEMA ZA MAČKE ŠKOLE Grigor Vitez - Kuda ćeš s torbom? - upita Miru mačka. - U školu! Đak sam! Ovo je torba đačka. - I ja bih s tobom - mačkine oči mole. - Ne možeš, draga, nema za mačke škole. Mački je dosta da zna presti, da zna loviti, da zna jesti, da se zna verati i da mijauče, a to sve mačke kod kuće nauče. Adrijan i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.