Put kojim se redje ide

[bellissima 73]

Ostati ili otici,uraditi ili ne uraditi, vecita dilema.

Da li vam se ikada desilo da ste trebali da odaberete jedan put ,ali vi niste, vec ste odabrali drugi put?

Kada ste krenuli tim drugim putem, prepreke su se pocele javljati jedna za drugom, dok niste poceli da razmisljate zasto se ovo desava.

Pretumbavajuci misli, shvatite da ste mozda trebali odabrati ipak onaj drugi, tezi put.

Jer na tom putu ste ustvari i trebali da budete.

Da li je put bio pun tolikih prepreka da bi mi shvatili da je taj put ,cisto gubljenje vremena,mozda pogresan izbor

i da smo ipak trebali krenuti drugim putem?

Da li nedostatak prepreka znaci da smo odabrali pravi put?

Birate li sigurne staze, ili idete putem, kojim se redje ide?

[Aiko 1794]

Svakom je svoj najtezi, uvek bilo i bice..

Najbitnije je stici do cilja, a kojim putem, nije bas toliko vazno..ko se kako snadje i ko umije, njemu dvije..

Neko sve postigne koristeci druge, neko sve zeli da uradi potpuno sam, neko ide linijom manjeg otpora, neko glavom kroz zid..a ima i onih koji se usput i izgube..

Odluke donosim uglavnom brzo i ne razmisljam posle da li sam mogla drugacije, lakse, bolje, ne analiziram svoje postupke, cak iako ne stignem do cilja..nekako mi je to gubljenje vremena, a i u tom analiziranju mogu da promasim neke sledece, mozda vaznije..

I da, bitno da putevi postoje..gadno je samo kad su svi zatvoreni..

[Zoe 181]

postoje putevi koje biramo sami, postoje i oni koji biraju nas. Neki od njih ce ostati u mraku, ako ih sami ne osvetlimo, nagovestavajuci stazie; Neki ce ostati mutni, dok ih otkrivajuci sebe ne razbistrimo. Svi se oni stapaju u jednu liniju, jedan put - zivot.

Jedno je izvesno, niko od neas ne zna gde je kraj tom putu, ciji smo usputni gosti!

[Morpheus 5112]

Ne možemo znati koji put je pravi. U tome je izazov življenja. Nekoliko puta sam se našao na raskrsnici i uvek kretao putem punim neizvesnosti... u nepoznato. To nepoznato je mahom bilo popločano novim i drugačijim nevoljama, ali krajnji ishod ne smatram lošim. Jer, nevolje grade ličnost. Onaj drugi put bi možda bio lakši, ali bih kretavši se njime manje znao, imao manje iskustva, bio manje spreman na nove izazove. Možda bi bio i teži. Možda me ne bi bilo danas... Možda...

Ne zamaram se pitanjima. Put je odabran i njime hodam najbolje što mogu. Do neke nove raskrsnice i neke nove sudbonosne odluke.

[ako_odem 666]

Kladim se da će na ovu temu 99% populacije odgovoriti kako su baš oni večiti tabanaši po slaboprometnim saobraćajnicama.

Ne postoji to.

Imaš svoj put, i krećeš se njime, među zvezdama, tamo gde je odavno ucrtan. Nije ni više, ni manje redak. Jednostavno je tvoj.