Skoči na sadržžaj


Menjaj Kafanicu Kafanica

Dobrodošli na NS Portal! :)
neobarocco (18 September 2014 - 07:22 PM) dobro vece :sesir:
gresan (18 September 2014 - 07:09 PM) dobro veče i tebi :)
stiklica (18 September 2014 - 06:44 PM) :) dobro vece svima
neobarocco (16 September 2014 - 07:58 PM) hvala :cica:
vesticara (16 September 2014 - 07:56 PM) čestitaaaaaaaaaam!!!! :pehar:
neobarocco (16 September 2014 - 07:55 PM) :flower:
vesticara (16 September 2014 - 07:53 PM)

neobarocco (40) Najveća alapača

:bek: :bek: :hhh: :hhh:
Morpheus (15 September 2014 - 08:22 PM) :lol:
neobarocco (15 September 2014 - 08:19 PM) jadna ona kojom ja budem kuvao rucak :lol:
neobarocco (15 September 2014 - 08:15 PM) ?
vesticara (15 September 2014 - 08:08 PM) :guza: Neo je veča alapača od mene !!!! :bek: :bek:
neobarocco (13 September 2014 - 01:13 PM) aaa badmington :lol:
Morpheus (13 September 2014 - 11:16 AM) ono s loptom, neo :ggg:
neobarocco (13 September 2014 - 08:48 AM) ?
vesticara (12 September 2014 - 09:55 PM) jeeeeeeeeeeeee bravo momci!!! sjajni su!!
Morpheus (12 September 2014 - 09:49 PM) :uzbud:
pleSachica (12 September 2014 - 09:47 PM) jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee :uzbud:
gresan (12 September 2014 - 06:50 PM) :lol:
Morpheus (12 September 2014 - 06:48 PM) MŠŽF - AFŽ 1:0 :fijuk:
gresan (12 September 2014 - 06:44 PM) (muška šovinistička žurka na forumu) :lol:

Fotografija
- - - - -

Laboratorijske analize i pravilno tumačenje


12 odgovora na ovu temu

#1 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:06 PM

Laboratorijske analize predstavljaju sastavni deo ukupnih dijagnostičkih postupaka za skoro sva humana patološka stanja i oboljenja. Takođe, koriste se u praćenju razvoja velikog broja oboljenja, praćenju uspešnosti primenjene terapije i kao potvrda izlečenja. Koriste se i u prevenciji pojedinih patoloških stanja i oboljenja.

Odredjene laboratorijske analize predstavljaju obavezni pokazatelj zdravstvenog stanja prilikom zapošljavanja na pojedina radna mesta odnosno, za obavljanje odredjenih delatnosti (policija, vojska, vatrogasci, sportisti, vozači svih prevoznih sredstava, itd.). Mogu da predstavljaju i sudsko medicinske nalaze i dokaze.

Doktori medicine skoro svih specijalnosti svakodnevno za svoje pacijente ordiniraju pojedine laboratorijske analize. Na osnovu dobijenih rezultata zaokružuju ukupnu dijagnostičku sliku za svoje pacijente. Zajedno sa rezultatima drugih kliničkih ispitivanja postavljaju dijagnozu bolesti kod svojih pacijenata. Takođe, na osnovu dobijenih rezultata laboratoprijskih analiza odredjuje se odgovarajuća terapija i prati uspešnost primenjene, prvenstveno medikamentozne terapije, kao i praćenje eventualnih neželjenih efekata primenjene terapije.

Kako pravilno tumačiti laboratorijske rezultate i kako ih na pravilan i precizan načih iskoristiti?

Odluka o ordiniranju bilo koje laboratorijske analize treba da ima istu težinu kao i upućivanje pacijenta na najkomplikovanija klinička ispitivanja i procedure. Veoma je pogrešno mišljenje da treba ordinirati što je moguće veći broj analiza za svakog pacijenta, pa kada se dobiju rezultati uradjenih analiza onda treba posmatrati da li su dobijeni rezultati u granicama očekivanih (“referentnih” ili “normalnih”) vrednosti ili nisu. Veliki broj zadatih analiza može često više da zbuni ordinirajućeg doktora medicine i usmeri ga na pogrešan pravac u dijagnostici i tretmanu pacijenata nego što može korisno da posluži.

Ne postoje “rutinske laboratorijske analize” koje treba ordinirati praktično svakom pacijentu koji se javi doktoru medicine. Ne postoji “osnovna lista” laboratorijskih analiza (“osnovna biohemija”) i ne postoje “proširena lista” laboratorijskih analiza (“proširena biohemija”). Postoje samo ciljane laboratorijske analize koje doktor medicine ordinira za svakog pacijenta posebno na osnovu njegovih anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i prethodnih laboratorijskih analiza. Doktor medicine mora tačno da zna zašto je pojedine laboratorijske analize ordinirao, šta eventualno očekuje od dobijenih rezultata i kako će dobijene nalaze laboratorijskih analiza iskoristiti u tretmanu svakog pacijenta posebno. “Negativan” rezultat je takođe koristan nalaz jer isključuje sumnju na uzročnika koji može taj laboratorijski nalaz da promeni.

Prof dr Tomislav Stojanović

Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#2 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:07 PM

Svaka analiza poseduju svoju međunarodno preporučenu metodu i tehniku rada. Takođe, u odnosu na ove parametre svaka laboratorijska analiza ima svoju preciznost, tačnost i reproducibilnost. Ovi parametri se moraju uzeti u obzir prilikom tumačenja laboratorijskih analiza.
Pravilno izračunavanje ukupnih laboratorijskih analiza i testova

Rezultati pojedinih laboratorijskih analiza se izračunavaju iz vrednosti drugih.

Sve navedeno se mora uzeti u obzir prilikom tumačenja laboratorijskih rezultata, jer može značajno uticati na njihovu interpretaciju.

Veliki broj laboratorijskih analiza ima različite referentne vrednosti u dečjem uzrastu nego populacija ljudi srednjih godina, a pojedine analize se ne mogu koristiti u dijagnostici jer su fiziološki zbog rasta i razvoja organizma povišene (npr., alkalna fosfataza). Isti je slučaj i u trudnoći. Populacija starih ljudi takođe poseduje za veliki broj laboratorijskih analiza drugačije referentne vrednosti od populacije ljudi srednjih godina.

Uzimanje pojedinih lekova afektira mikrozomalni enzimski sistem jetre te se mogu pojaviti rezultati laboratorijskih analiza koji znatno odstupaju od referentnih vrednosti ali nisu posledica oboljenja jetre.

Intenzivan fizički napor i izlaganje ekstremin uslovima okoline (niske i visoke temperature) takođe mogu uticati na vrednosti pojedinih laboratorijskih analiza a nisu posledica oboljenja.

Pojedina prinudna stanja (fizičko fiksiranje uznemirenih pacijenata) takođe mogu uticati na vrednosti pojedinih laboratorijskih analiza a nisu posledica oboljenja.

Veliku pomoć u pravilnom i ciljanom ordiniranju i tumačenju laboratorijskih analiza mogu pružiti doktori medicine specijalisti Kliničke biohemije koji su edukovani ne samo za laboratorijski rad, već i rad sa pacijentima upravo u pravilnom ordiniranje i tumačenju laboratorijskih nalaza.

Prof dr Tomislav Stojanović

Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#3 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:12 PM

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.


Kompletna krvna slika (KKS)


Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit


Eritrociti

Eritrociti (RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.


Hemoglobin

Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija


Hematokrit

Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.

dr Sonja Ilić

Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#4 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:14 PM

Leukociti

Leukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Normalne vrednosti su 3.9 - 10x109/l. Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
Normalne vrednosti su 40-70%

Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.
Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Normalne vrednosti su 0 - 6%

Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 - 50 %

Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%

dr Sonja Ilić
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#5 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:16 PM

Trombociti

Trombociti (PLT) su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi . Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl


Sedimentacija eritrocita

Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

dr Sonja Ilić
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#6 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:19 PM

Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein(CRP), transaminaze, GGT,... šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu.. Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati sa da sve odgovore na vaše dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.

Alkalna fosfataza (ALP)

Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za muškarce; 68-234 U/l za žene.

Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće.

Gama glutamil transferaza (GGT)

GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.

Normalne vrednosti su 8-40 za muškarce i 5-35IJ/I za žene.

Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.

Aminotransferaze (Transaminaze)

Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).

Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda.

Aspartat aminotransferaza (AST)

AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.

Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I

Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).

Alanin aminotransferaza (ALT)

Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Alfa amilaza

Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.

S-alfa amilaza –normalne vrednosti: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalne vrednosti: - 0-450 IJ/I

Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.

Kreatin kinaza (CPK)

CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak.

Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva - srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.
Laktat dehidrogenaza (LDH)
LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.

Povišen je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, šoku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj žutici, bubrežnim bolestima, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.


Bilirubin

Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.

Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L.

Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.

Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

dr Sonja Ilic

Izmenio Aiko, 25 February 2011 - 05:22 PM.

Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#7 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:21 PM

Urea

Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.

Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l.

Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.

Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.

Kreatinin

Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.

Normalne vrednosti: 53-124 umol/l

Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma.

Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Mokraćna kiselina (urati)


Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

Normalne vrednosti: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L.

Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.

Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

dr Sonja Ilic
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#8 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:24 PM

Lipidi
Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.


Holesterol
Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.

Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l.

Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.

Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.

HDL-holesterol
Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L.

Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti.

I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).

LDL holesterol
LDL kolesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu

Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L.

Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze


Trigliceridi
Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L.

Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.

Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

dr Sonja Ilic
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#9 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:25 PM

Ukupni proteini

Proteini su gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd.

Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale).

Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.


Albumini


Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.

Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.


Glukoza

Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.

Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l.

Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes mellitus, feohromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.

Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.


Glukoza tolerans test (OGTT)

Dijagnoza šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata potvrđuje se izvođenjem klasičnog testa tolerancije na opterećenje glukozom (OGTT). OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija glukoze je, nakon opterećenja organizma glukozom, povišena i u testu se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.

dr Sonja Ilic

Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#10 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:29 PM

Gvožđe

Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L.

Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis, teža krvarenja) ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).

Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.

TIBC I UIBC
Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvožđa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvožđe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasićen. Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa, UIBC (unsaturated iron binding capacity).

TIBC je smanjen u cirozi, hemohromatozi, nefrozi, hroničnim infekcijama i malignim bolestima, kod razaranja crvenih krvnih zrnaca, uremije.

Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvožđa u organizmu, kod nekroze jetre zbog otpuštanja feritina, kod žena koje koriste oralne kontraceptive, kod anemija, krvavljenja, trudnoće i akutnog hepatitisa.


Elektroliti


Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.


Kalijum

Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.

Normalne vrednosti: 3,8-5,3 mmol/l.

Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.

Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraćanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).


Natrijum

Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.

Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l.

Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv), traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema.

Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija).


Hlor

Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu.

Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze.

Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.


Magnezijum

Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski ili u vidu injekcija.

S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.


Kalcijum

Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%), Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.

Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.


Fosfor

Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.

Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D.

Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane konzumacije alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteže.

dr Sonja Ilić
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#11 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:31 PM

Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.

Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza. Svaki takav pregled sastoji se od tri dela:

1. Opis fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boja, miris, reakcija i specifična težina.
2. Hemijska analiza. Najčešće hemijske analize su analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite.
3. Pregled mokraćnog sedimenta tj. mikroskopski pregled taloga koji se dobije nakon što se mokraća centrifugira.

Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuća higijena pacijenta i uzima se ne prvi, već drugi mlaz prve jutarnje mokraće. Mokraću treba sakupiti u odgovarajuću bočicu, koja može da se kupi u svakoj apoteci, pa treba izbegavati drugu vrstu ambalaže zbog moguće kontaminacije.

Izgled urina - normalno: bistar izgled
-Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

Boja - normalno: žuta boja. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina.

-Tamnosmeđi urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.

-Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

Reakcija - normalno:
kisela reakcija, pH se kreće između 5 i 6
• Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

Specifična gustina - referentna vrednost 1,012- 1,025, varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin
-Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
-Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

Proteini - normalno: negativni
-Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.

Glukoza - normalno: negativna
-Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

Aceton - normalno: negativan
-Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara

Bilirubin - normalno: negativan

Urobilinogen - normalno: negativan
-Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

Nitriti - normalno: negativan
-pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu

Eritrociti - normalno: negativni ili ih ima jako malo, jedan ili dva u mikroskopskom vidnom polju
-Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada ili povrede

Eritrociti sveži - normalno: negativni
-Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
putevima.

Eritrociti bledi - normalno: negativni
-Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

Leukociti - normalno: do 5
-Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.

Cilindri - normalno: negativni. Cilindri su forme koje nastaju u bubrežnim kanalićima i poprimaju njihov oblik.
-Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. U urinu zdravih osoba mogu se naći samo tzv. hijalini cilindri i to retko. Ćelijski, granulirani i voštani cilindri znak su patoloških stanja i njihova identifikacija ima značaja za postavljaje dijagnoze ili praćenje toka bolesti.

Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo
-Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne
-Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne
-Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju već kontaminaciju usled nepravilno uzetog uzorka. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.


Kristali i soli
Urati amorfni - normalno: negativni
-Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo
-Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni
-Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni
-Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

Sluz - normalno: negativna ili malo
-Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

Gljivice - normalno: negativne
-Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

Spermatozoidi - normalno: negativni
-Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.


dr Sonja Ilić
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#12 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 25 February 2011 - 05:33 PM

Šta sve otkriva krvna slika


Anemija

Važne informacije o zdravlju daju i nalazi eritrocita, crvenih krvnih zrnaca i trombocita, krvnih pločica.
Smanjenje broja eritrocita i prosečnog sadržaja hemoglobina, koji je „nosilac“ kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije.
S druge strane, kada postoje oštećenja krvnih sudova, to se i te kako odražava na broj i izgled trombocita.

Viši trigliceridi zbog stresa

Povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) upućuju na ishranu bogatu mastima i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Međutim, pored toga što je koncentracija holesterola u organizmu usko povezana s metabolizmom masti, ona je u vezi i s funkcionisanjem nekih vitalnih organa. Zato, ukoliko nalazi pokažu veći nivo holesterola, treba dalje ispitati da li postoje neka hronična oštećenja jetre ili bubrega. Takođe, poremećaj u radu štitne žlezde, pa i neki lekovi poput antibiotika i kontraceptiva mogu da poviše holesterol u krvi. Ukoliko su njegove vrednosti niže od normalnih, to u najvećem broju slučajeva upućuje na anemiju i pothranjenost, ali opet treba uraditi dodane analize jer ponekad smanjen holesterol može da ukaže na hepatitis, virusnu upalu jetre ili hipertirozu, povećanu aktivnost, odnosno prekomerno lučenje hormona štitne žležde.
Povećan unos masnoća i stres odraziće se i na trigliceride u krvi, te će se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masnoća iz hrane apsorbuje u ćelijama sluzokože creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da ukažu i na oštećenje funkcije ovog važnog organa.

Mokraćna kiselina

Laboratorijskom analizom krvi ispituje se i nivo mokraćne kiseline u telu, koja u normalnim uslovima mora da se eliminiše iz organizma putem mokraće i stolice. Ako u nalazu stoji da je nivo mokraćne kiseline povišen, to je važan pokazatelj njenog taloženja u tkivima.

Nivo šećera i dijabetes

Krv je idealan uzorak za otkrivanje različitih bolesti, jer cirkulišući kroz organizam dolazi u vezu sa svim drugim organima i tkivima. Tako krvna slika može u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi. Kod reumatskih bolesti, poput reumaroidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, oboljenja jetre, pa i pojedinih tumora, uočljiva je ubrzana sedimentacija eritrocita. Ona je u normalnim slučajevima neznatno ubrzana u danima menstruacije, u trudnoći i posle porođaja, međutim trebalo bi daljim lekarskim pregledima ispitati da li postoji neko organsko oboljenje. Ovo je važno naglasiti, jer čak i kada rezultati pokazuju odstupanja od normalnih vrednosti, na osnovu njih se bez dodatnih lekarskih ispitivanja ne može sa sigurnošću ustanoviti vrsta poremećaja. Rezultati analiza krvi lekarima služe kao smernice u daljoj dijagnostici u svakom pojedinačnom slučaju.

Dovedite vitamine u harmoniju


Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane. Tako se kao posledica gladovanja, jednolične ishrane ili pothranjenosti može javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvožđa, natrijuma ili kalcijuma. Oni su veoma važni za normalno funkcionisanje organizma, pa je neophodno da se njihov gubitak nadoknadi, ishranom ili putem vitaminskih, šumećih, tableta. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum direktno utiče na funkciju nerava i mišića, gvožđe koje se nalazi u hemoglobinu služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu. Za pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova, kao i za održavanje gustine kostiju, važan je magnezijum. Deficit kalcijuma i vitamina D može da utiče na poremećaje u okoštavanju.

blic
  • Adrijan se ovo sviđa.
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?

#13 OFFLINE   Aiko

Aiko

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 2333 poruka

Napisano 23 April 2011 - 08:40 PM

Bolest se čita iz kapi krvi


KRVNA slika, baš kao što sama reč kaže, odslikava stanje krvi, a istovremeno, ukazuje na čovekovo zdravlje u celini. Parametri, koji se „vade“ iz krvi, mogu da pokažu žarište u organizmu. Svaki organ ili sistem u telu, ima svog „zastupnika“ u biohemijskoj analizi krvi. Na osnovu vrednosti, dobijenih kompletnim laboratorijskim ispitivanjem, hematolog dolazi do zaključka o kakvom je poremećaju reč.

Istovremeno, pojavljuje se sumnja u oboljenje, koje je praktično u najavi, odnosno, koje bi moglo da nastane. Hematolog na osnovu podataka, dobijenih biohemijskom analizom krvi, preduzima potrebne mere, odnosno, upućuje pacijenta na dalje specijalističke pretrage.

Profesor dr Biljana Mihaljević, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije u intervjuu za „Novosti“ kaže da je cilj svake laboratorijske analize dobijanje tačnog i pouzdanog pokazatelja da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene.

* Može li pacijent sam, s obzirom da postoje referentne vrednosti, da zaključi da je nalaz (ne)uredan?

- Ma koliko uzročno-posledične veze između nalaza koji pokazuje krv sa jedne i zdravlja, to jest, bolesti organa i tkiva sa druge strane, mogu da budu nedvosmislene, postoji pravilo kog se specijalisti za bolesti krvi obavezno pridržavaju. Veoma je, naime, važno da se nalaz krvne slike tumači u okviru stanja bolesnika, a nikako izolovano.

* Šta hematolog može da pročita iz krvne slike?

- Nalaz krvne slike pokazuje broj ćelija, koje cirkulišu u krvi. To su crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti). Krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi. Krvna slika, koju čini broj eritrocita, leukocita i trombocita, osnovna je laboratorijska analiza, koju treba uraditi u sklopu svakog sistematskog pregleda. Rezultati dobijeni ispitivanjem krvi, upućuju lekara u kom pravcu treba da usmeri dalja testiranja i analize, ako su jedan ili više parametara poremećeni.

* Na koja oboljenja ukazuju odstupanja od normalnih vrednosti?

- Ukoliko se čovek žali na umor i, istovremeno, ima niske vrednosti eritrocita treba misliti o anemiji. Ako pacijent ima povišenu temperaturu i visok broj leukocita to može da upućuje na infekciju, dok snižen broj trombocita može da ukaže na pojačanu sklonost ka krvarenju. Nalaz krvne slike najčešće se dopunjuje biohemijskim ispitivanjem krvi. U okviru tih, kompletnijih nalaza, odstupanje pojedinih parametara od normalnih (referentnih) vrednosti, može da ukaže na poremećaj funkcije pojedinih organa.

* Možete li da navedete neki primer?

- Recimo, porast transaminaza (ALT, AST) navodi na sumnju o (ne)pravilnom radu jetre. Porast vrednosti uree i kreatinina, upućuje lekara na zaključak da je neophodno poslati pacijenta na dalje testove, uz pomoć kojih će se podrobnije ispitati njegovi bubrezi.

* Koje vrednosti krvi, mogu brže da se vrate u granice normale, a kod kojih se to događa sporije?

- Mnoge bolesti ili stanja organizma mogu da dovedu do brzih promena u krvnoj slici. Jedan od takvih primera je, recimo, razvoj anemije usled masivnog krvarenja. Slično se događa i u slučaju naglog porasta broja leukocita kod određenih maligniteta koštane srži. Određene hronične bolesti, takođe, dovode do promena u krvnoj slici, koje se razvijaju postepeno. To se, primera radi, dešava kod šećerne bolesti ili kod poremećene funkcije bubrega. Takve promene u krvnoj slici, u stvari su, sekundarnog tipa. To, drugim rečima, znači da one oslikavaju tok primarnog, to jest, osnovnog, oboljenja.

* Koje hematološke promene ukazuju na neka buduća oboljenja, na šta treba obratiti pažnju?

- Svako odstupanje od normalnih vrednosti parametara krvne slike treba da prati i analizira nadležni lekar. Neki poremećaji, kao na primer, porast broja trombocita mogu da budu posledica reakcije organizma na infekciju ili krvarenje i vremenom se normalizuju. Sa druge strane, mogu da budu i posledica nekog od primarnih oboljenja koštane srži i tada imaju trend pogoršanja.

* Da li treba da nas brine povišena sedimentacija?

- Sedimentacija predstavlja brzinu kojom se talože crvene krvna zrnca u posebno konstruisanoj staklenoj cevčici. Iako je ova metoda veoma nespecifična i nesenzitivna, ona se i danas održala u rutinskoj praksi. Upravo zbog tih svojih karakteristika, povišena vrednost sedimentacije zahteva detaljnu kontrolu svih organskih sistema.

* A uvećan broj leukocita?

- Povišen broj leukocita, takođe može da bude posledica većeg broja poremećaja - infekcije, gubitka tečnosti iz organizma, malignih bolesti koštane srži. Isključivo ga treba tumačiti u sklopu cele kliničke slike i stanja bolesnika, a nikako izolovano od toga.

* Kakva pravila važe za decu?
- Kontrola krvne slike kod dece se radi odmah po rođenju i treba je ponoviti za šest meseci. Nakon toga dinamika kontrole zavisi od rasta i razvoja deteta. Što se tiče nalaza krvne slike, deca nisu „mali ljudi“ tako da nalaze treba tumačiti isključivo u konsultaciji sa pedijatrom - upozorava profesorka dr Biljana Mihaljević.

ANALIZE SVAKIH
ŠEST MESECI

* Koliko često i koje analize krvi treba zdravi ljudi da rade da bi imali opšti uvid u svoje zdravlje?
- Kontrolni sistematski pregledi se preporučuju na šest meseci i oni obavezno treba da podrazumevaju određivanje krvne slike. U slučaju pojave simptoma, kao što su umor ili povišena temperatura, koja traje duže vreme, krvnu sliku treba uraditi i ranije. Ukoliko se čoveku pojave modrice, a da se pre toga nije udario ili povredio, važi ovo isto pravilo - krv treba da da na analizu nevezano od toga da li je došlo vreme za redovnu laboratorijsku kontrolu ili ne.


Vecernje novosti
Ako problem ima resenje, zasto se neravirati?
Ako problem nema resenje, zasto se nervirati?



Odgovori na ovu temu



  


0 korisnik(a) čita ovu temu

0 članova, 0 gostiju, 0 anonimnih korisnika