Žal za mlados'

[gresan 1851]

Jedan moj prijatelj kaže:

"Eh da su mi ove godine, a ona pamet...!"

"Kako tako", pitam ga ja, "valjda one godine a ova pamet?"

"Ma ne", smeje se on, "ona pamet, a ove godine...jer me je onda bolelo uvo za sve..."

Koliko nas je težak život promenio, ugušio, učinio manje veselim...mračnijim, ubio optimizam?

Da li žalimo za mladošću što nas zarobi svakodevica, ili što se bojimo starenja?

[Aiko 1794]

Jos uvek nemam osecaj zaljenja za mladoscu, verovatno zato sto se osecam mladom..oduvek me vodila ona U zdravom telu, zdrav duh i zaista sam se potrudila da tako i bude..

U jakom i zdravom telu, lako je duhu da bude mlad bez obzira na probleme koje zivot donosi..

I ima jos jedna caka..treba sto duze sacuvati dete u sebi, cuvati ga i negovati..i ne dati mu da odraste i postane ozbiljan, dosadan, namrsten..

[Jeca 454]

Starenje je prirodan proces,i ne treba ga se stideti.Umetnost i uspeh je stečena iskustva dobro i pametno iskoristiti.I,naj bitnije-svako vreme ima svoju vrednost,i svrhu. :roll:

[Glisha 3487]

Ja isto k'o Aiko

Nemam još taj osećaj za mladošću žala

ali imam blagi osećaj šoka

kad god vidim kol'ke sam godine napucala

Dešava mi se često da svoje vršnjake, pa i neke mlađe ja sama nazovem - matorci :lol:

[Morpheus 5112]

Žaliti za nečim što je prošlo je besmisleno, bar meni. Propuštene prilike se ne vraćaju, treba iskoristiti stečeno znanje da u budućnosti ne bismo napravili iste greške. Uvek gledati napred, osvrtanje preko ramena uzima preko potrebnu energiju za nove izazove.

[gresan 1851]

I ima jos jedna caka..treba sto duze sacuvati dete u sebi, cuvati ga i negovati..i ne dati mu da odraste i postane ozbiljan, dosadan, namrsten..

...sačuvati dečiju radoznalost, želju za "igrom", otkrivanju novih stvari....

Postoji jedna sjajna izreka..."Nisu bitne godine u životu, već život u godinama".

Otprilike se i ja rukovodim time. Svaka dob, svake godine imaju svoju lepotu, samo je treba prepoznati i razmišljati šta i kako iz njih izvući najbolje.

Naravno da mladost nosi polet, snagu, energiju, prirodom datu lepotu...ali manjka mudrost, iskustvo nekih lepih proživljenih trenutaka, ali i onih teških koji nas čine mudrijim, pametnijim, koji nas ojačaju.

Poslednjih 10-ak godina sam potpuno "svoj", uravnotežen, svestan svojih vrednosti, znanja, mogućnosti...

Ali nikada ne stajem nikada ne kažem "šta će mi ovo ili ono". Uvek tražim nove izazove, neosvojena znanja ili iskustva. U tom smislu, prošle godine se vratih u studentsku klupu da završim fakultet, jer je u moje vreme za moj posao postojala samo viša škola.

Ne bojim se "novotarija", ne bojim se posla koji u meni budi inspiraciju. Idem kroz život "širom otvorenih očiju" i radujem se svakom novom danu jer znam da je drugačiji od prethodnog.

[Smucalica 5972]

Ehhh...

sve je lako kad si mlad

 

Šalu na stranu, nemam zašto da žalim za mladošću,

sećam je se sa osmehom na usnama.

Divan je to period i u sasvim lepa vremena

 

Koliko nas je težak život promenio, ugušio, učinio manje veselim...mračnijim, ubio optimizam?
 

 

Nije mi život ubio optimizam, i dalje verujem da se dobre stvari dešavaju i da postoje

i dalje nosim rozle cvike

i verujem u ljude... dok ne dokažu suprotno

 

Možda mi je samo ugao gledanja na život oko sebe drugačiji,

i dalje imam osmeh

i dalje verujem

i dalje se nadam dobrom

a pored toga, imam odgovornost prema deci

i činim sve da izrastu u srećne i zadovoljne ljude....

 

nekako, prioriteti su mi drugačiji...

 

Da li žalimo za mladošću što nas zarobi svakodevica, ili što se bojimo starenja?

 

 

Ne bojim se starenja, svako doba ima svoje prednosti,

ima lepe i manje lepe stvari

i to je potpuno normalno...